Izvor: RTS, 29.Sep.2010, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraći sudski postupci
U Srbiji će biti stvoreni uslovi da pravda bude svima dostupna na jednak način i da se na sudsku odluku ubuduće ne čeka 15 i više godina, izjavila je ministarka pravde Snežana Malović na skupu posvećenom reformi pravosuđa.
U hotelu "Hajat" predstavljen izveštaj "Podrška reformi pravosuđa u Srbiji u skladu sa standardima Saveta Evrope".
Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da će biti stvoreni uslovi da pravda u Srbiji svima bude dostupna na jednak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << način i da se izbegne decenijska praksa da se na sudsku odluku čeka 15 i više godina.
Malovićeva je istakla da bi uskoro trebalo da budu usvojene izmene i dopune Zakona o izvršnom postupku kojim će biti rešen problem dugotrajnog izvršenja presuda.
Kako je precizirala, krivični postupci u Srbiji ubuduće će trajati godinu dana, a parnični dve godine, u skladu sa standardom koji važi i u drugim evropskim zemljama.
"Srbija više neće biti zemlja u kojoj se na izvršenje u proseku čeka oko 500 dana, dok u Evropskoj uniji izvršenja traju najduže 30 do 40 dana", rekla je Malovićeva.
Ministarka je navela da će se Srbija reformom pravosuđa i usvajanjem novih pravosudnih zakona pripremiti za kandidaturu za članstvo u EU koju očekuje, kao i za uspešne pregovore sa EU.
Sudovi nisu preopterećeni
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović rekla je da je šestomesečna analiza rada u 2010. godini pokazala da sudovi u Srbiji nisu preopterećeni.
Mesarovićeva je negirala da odluke Visokog saveta sudstva o izboru sudija nisu bile transparentne i navela da je do danas Ustavnom sudu Srbije dostavljeno 330 pojedinačnih odluka o kojima će taj sud postupati.
Dodala je i da je Visoki savet sudstva u decembru prošle godine sproveo postupak opšteg izbora, a ne razrešenja ili reizbora, i da su sve procedure sprovedene onako kako to nalaže zakon.
Prema njenim rečima, zbog situacije nakon obavljenog izbora, Ustavni sud sada sprovodi "kontradiktorni postupak koji važi za razrešenje, a koji nije bio predviđen u vreme izbora".
"Čini mi se da Ustavni sud sada pokušava da bude parnični sud, što je ispod nivoa nadležnosti Ustavnog suda i njegovih sudija", rekla je Mesarović.
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac kazala je da izveštaj o radu tog tužilaštva u prvih šest meseci tekuće godine ukazuje da je broj rešenih predmeta povećan za oko 32 odsto.
Navodeći da je 2009. godine rešeno 88.182 predmeta, a ove godine 116.505 predmeta, Dolovac je istakla da su ti podaci potvrda neophodnosti reforme koja je sprovedena u pravosuđu.
Zamenica šefa kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Nađa Ćuk rekla je novinarima u pauzi skupa da je reforma pravosuđa delikatan i dugoročan proces koji će biti značajan u toku pregovaranja sa EU.
Prema njenim rečima, neophodno je i osnažiti institucije Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da oni izrade određena pravila za buduće izbore sudija i tužilaca, da utvrde disciplinske mere i načine za ocenu sudija, kao i da budu u mogućnosti da upravljaju budžetom - jer pravosuđe mora da bude samostalno.
Ćuk je dodala da je svim zemljama u tranziciji reforma pravosuđa bila jedan od delikatnih zadataka, koji će pogotovo biti bitan u toku pregovaranja sa EU i prilikom prisutpanja.
