Izvor: Blic, 28.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koza i rogovi
Aneksom obnovljeni ugovor s italijanskim „Fijatom” mogao bi da predstavlja, kako primećuju neki autori, početak reindustralizacije Srbije i dugoročno gledano to bi bio najlepši poklon ispod državne jelke.
Taj posao se, inače, što bi narod rekao, kilavio i otezao s opravdanim izgovorom da na to utiče svetska ekonomska kriza, posebno snažno ispoljena u proizvodnji i prodaji automobila.
Sa svakim danom odlaganja rastao je broj skeptika i rasla je neverica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prerasla čak u jednom trenutku do ideje da se to vlast sprda s nama i da od posla neće biti ništa. To se nekako najviše obijalo o glavu Mlađana Dinkića.
On je, uostalom, bio glavni promoter tog posla, a i nadležni je ministar, opterećen hipotekom obećanja „hiljadu evra svakom ko ima važeću ličnu kartu”, što je narod shvatio kao mogućnost da „prebroji šuške” i sada ga malo zanimaju naknadna obrazloženja.
Otuda je na mene prošle nedelje najjači utisak ostavio baš Mlađan Dinkić, gostujući nakon potpisivanja aneksa u sredu u vestima Televizije B92, u intervjuu s Ljubicom Gojgić.
U jednom trenutku izvadio je iz džepa neki papir i voditeljki i gledaocima ponudio na uvid interni dokument italijanskog „Fijata”, nalog finansijskoj službi za angažovanje 98 miliona evra, kako bi ta suma najzad bila uplaćena u kasu zajedničkog preduzeća.
Umalo je kao legendarni Šojić uskliknuo: „Zumbirajte”!
Nepoznato mi je kako se Mlađan Dinkić domogao jednog takvog, po suštini i formi internog papira, naloga finansijskoj službi u torinskoj centrali.
Biće da je najiskrenije rekao Italijanima da narod više ne veruje ni njima ni njemu. Trebalo mu je nešto opipljivo. Daj šta daš...
Verovatno i Italijani imaju poslovicu o kozi i rogu, ili nešto slično, pa su Dinkiću doturili taj rog, papir za „zumbiranje” koji sa stanovišta ugovora ima vrednost koliko i poništena tramvajska karta, ali je, Dinkiću barem, jasno da ovde narod na reč malo kome bilo šta veruje, a neki bi zlobnik dodao - njemu pogotovo!
Kako stvari stoje, taj novac bi na računu zajedničkog preduzeća u Kragujevcu trebalo da se „pojavi” u utorak.
Taj dan bi za Kragujevac i Srbiju mogao biti od velike važnosti, a o Mlađanu Dinkiću i da ne govorim.
Početak tog posla bio bi znak oporavka srpske industrije, ali bi mogao da znači i početak oporavka narodnog poverenja u reč političara. Dve muve sa sto miliona evra. Malo li je?
