Izvor: Blic, 25.Sep.2012, 03:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koža Abdulaha Sidrana
Nedavno dodeljena nagrada „Meša Selimović“ za najbolji roman Balkana imala je čudnu predistoriju: roman Abdulaha Sidrana „Otkup sirove kože“ nije ušao u 16 odabranih jer je žiri prihvatio obrazloženje sarajevskog teoretičara književnosti Z. Lešića da ovo prozno delo nije roman! U tom eks-jugoslovenskom žiriju bilo je poznatih imena iz bivših jugo-republika, niko se nije pobunio, svaka im čast! Bilo pa prošlo.
Reći da „Otkup sirove kože“ (Sl. glasnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograd, 460 str.) nije roman je besmislica. Reč je o dokumentarnom, ili memoarskom romanu, u kojem narator (A. S.) istražuje istoriju svoje porodice, usredsređujući se ponajviše na sudbinu oca, koji je zaglavio na Golom otoku.
To je jedna od najubedljivije napisanih knjiga na ovu temu, bolna i surova, s potpuno iznenađujućim otkrićima (mimo uobičajenih priča o stradanjima nevinih).
Iako sam očekivao da će pisac dotaći i filmove „Sjećaš li se Doli Bel“ i „Otac na službenom putu“, po čemu je postao svetski poznat, o tome nema govora. Knjiga superiornog stila kakav se retko sreće.
Što je najčudnije, knjiga je početkom godine izašla usred Beograda, već je doživela tri izdanja, a o njoj nigde u medijima nisam našao ni slovo.
Pisac ne pripada književnim burazersko-zavičajno-nacionalnim krugovima, a bez toga se teško prolazi. Dotle smo došli. Mi i veliki Sidran.
Povezane vesti: Počasni krug: “Plaćenici 2” Sajmona Vesta Njegov građanski šešir Iz majdana braće Grim: „Snežana i lovac“ Ruperta Sandersa "Gradac" o džezu O grehu i iskupljenju: „Zverinjak“ Marka Novakovića
