Izvor: Blic, 07.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kotlić na reci, zaprega na obali
Da će Sava – kod Gradiške godinama ugrožena smećem, otpadom i prljavštinom – uskoro postati mnogo privlačnija, uverena je grupa ekologa, ljubitelja ove reke i zanesenjaka u život na njenim širokim i sporim talasima u kojima živi bujan biljni i životinjski svet.
Boris Rađen Barba, bivši kapetan rečne plovidbe, posle 35 godina rada na Savi i nedavnog penzionisanja, vratio se na njene obale.
„Ovde je lepo i tu se odlično osećam. Tokom proleća, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zajedno sa prijateljima, učestvovao sam u akcijama na uređenju zapuštenih bašta i terasa, šetališta i obale", kaže Barba, majstor za pripremu ribljih specijaliteta.
Mane Vujanović koji po kulinarskim veštinama ne zaostaje za njim, ali prednjači u maštovitim i interesantnim pričama, podseća da su ovde pre pola veka postojali mlinovi, da je omladina provodila dane i noći na keju, prepoznatljivom šetalištu na ulazu u grad.
„Svi smo voleli ovo mesto, tu se sastajali i čuvali svako stablo, baštu i reku. Tu, na obali, gde mirišu lipe, upoznao sam i suprugu, sa kojom se i sada rado podsećam na nezaboravne dane", pripoveda Vujanović uveren da će Sava opet privući omladinu, a ona joj pokloniti dušu za sećanje.
Malo niže, ispod velikog železnog mosta, radnici Vodoprivrednog preduzeća „Sava", sledeći gradsku „Čistoću" i ekologe, čiste šetalište uz samu vodu, gde je mnogo blata i zemlje.
„Teško je, dugo nije čišćeno, ali mi ne odustajemo. Volimo da pomognemo da nam ovo mesto bude ugodno jer je ono prva razglednica BiH za putnike koji preko granice u kolonama dolaze iz celog sveta", kažu ovi trudbenici ne ispuštajući lopate, krampove i kolica iz ruku.
Dok družina kuvarskih veterana priprema kotlić od savske ribe, Nebojša Prčić se hvali da je nedavno ovde ulovio smuđa od 60 kilograma.
„To je pravi poduhvat na koji sam ponosan, što pokazuje da je Sava veliki izazov za sve nas, lovce, ribolovce, ekologe, rekreativce. Šteta je što nas nema mnogo, više je onih koji ne mare za ovu blagodet nego bacaju flaše i kese u vodu, kao da će sutra potop", žali se Prčić.
Da bi se pridružio akciji, Nasko Raković je došao iz Nemačke, a njegov sused Osman Duraković, inspirisan probuđenim sećanjima i uspomenama, napisao nekoliko pesama deklamujući ih na vodi, na čamcu.
„Podsetiću na jednu staru sevdalinku o kafanama na obali koju svi, poreklom odavde, nosimo u srcu. U Gradiški na obali Save, poređani svileni astali, tu seđaše beže Hakif beže i sa njime momci Graduščani...", reče te zapeva. Kasnije nam je ispričao da je u parku, gde je zapregu privezao Savo Vasiljević iz Rogolja, nastala i čuvena pesma „Da sam ptica i da imam krila, ja bih celu Bosnu preletjela" koju je napisao Mustafa Mujezinović.
Upravo tu, uveren da su njegovi konji krilate vile, a on zanesenjak koji ih u stogodišnjem fijakeru verno sledi, ushićeno nam je i Savo pripovedao.
„Niz reku i uz reku kada poteram ove konje i zapregu, više ljudi me prati pogledima nego da sam u skupocenom ’mercedesu’ ", tvrdi Vasiljević vozeći se niz kej zapljusnut omamljujućim mirisom ribarskog kotlića koji se širi nadaleko.
Onda su neki doneli harmoniku, pala je i noć, a mesec kao srp izvirio iza zelenog krajolika. Počela je pesma koja je dugo odzvanjala na obe strane reke, uzvodno i nizvodno... a najviše, kako nam priznaše neki u trenucima melanholije, najviše u njihovim srcima.
