Izvor: Blic, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kotlarnice truju grad
Kotlarnice truju grad
UŽICE - Merni instrumenti koji prate prisustvo štetnih čestica u vazduhu izmerili su proteklih dana u Užicu dva i po puta veću koncentraciju čađi od dozvoljene. Zagađenje vazduha biće još veće usled zahlađenja i pojačanog grejanja.
Najveće prisustvo čađi registrovano je kod zgrade PIO Fonda, gde je izmereno 129 miligrama ove materije po kubnom metru vazduha, a dozvoljena koncentracija čađi je svega 50 miligrama po metru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kubnom. U Sevojnu je izmereno 126, a u centru Užica kod Doma zdravlja 93 miligrama čađi. Ostale štetne supstance, sumpor-dioksid i azotovi oksidi, zasad su u granicama normale.
Lekari Zavoda za zaštitu zdravlja u Užicu savetuju da se prostorije ne provetravaju ujutro i uveče i da se u tom periodu ne izlazi napolje.
- Pedijatri imaju više posla jer je upadljivo povećan broj dece sa simptomima nadražaja respiratornih puteva. Tako je svake godine kad počne grejna sezona - kaže dr Zoran Nedeljković, direktor Doma zdravlja.
Dobrosav Jovanović, ekološki inspektor, ističe da su vremenske prilike zasad saveznik Užičana i da se zagađenost vazduha u većoj meri tek očekuje.
- Najveći zagađivači su neke škole i vrtići, čije kotlarnice kao gorivo troše ugalj. Ekološka inspekcija može da izda rešenje o zatvaranju tih objekata, ali pitanje je kako zatvoriti školu ili vrtić - napominje Jovanović.
Rešenje je, tvrdi Jovanović, da se manji kotlovi na ugalj priključe na veće kotlaranice koje troše mazut. Kao pozitivan primer Jovanović navodi Teničku školu, koja je pre dve godine povezana na kotlarnicu 'Lipa', iz čijih dimnjaka se više ne emituju štetne čestice.
Miladin Pećinar, referent 'Eko fonda', kaže jedan od načina da se zagađenost smanji gasifikacija grada.
V. Lojanica
EI Niš uskoro na aukciji
Od giganta - katastrofa
Oko 2.200 radnika Elektronske industrije željno iščekuje da Agencija za privatizaciju istakne ime njihovog preduzeća na listi za prodaju kako bi se prekinulo višegodišnje propadanje. Od radnika koji se vode kao zaposleni na posao dolazi između 300 i 500 njih. Platu nisu primili više od 30 meseci, a 300.000 kvadratnih metara nekadašnjeg giganta elektronike sa preko 22.000 zaposlenih čeka investitore. Kroz opustele ulice EI jedva se vidi pokoji radnik. Na prozorskim okvirima praznih hala - rđa.
Ljubinka Stefanović-Mladenov, novopostavljena direktorka Ei, kaže da je aukcijska dokumentacija za 20 preduzeća poslata u Agenciju za privatizaciju, a da se odgovor očekuje. Ona ističe da je zatekla katastrofu jer je bivše rukovodstvo sve činilo da se kapital Elektronske industrije u prostoru, mašinama i ljudstvu obezvredi.
- Ovo je bio geto za rasturanje EI. Skoro svi objekti u inostranstvu su prodati, i sada gledamo dokumenta na osnovu kojih bi videli gde je završio novac od tih transakcija. Samo je hotel na Dojranu (Makedonija) prodat za 150.000 evra - počinje priču Ljubinka Stefanović-Mladenov. Ona kaže da od 30 firmi koje su ušle u proces takozvanog đžoint venčera sada nijedna ne radi. Bivše rukovodstvo je taj princip sređivanja stanja u EI najavljivalo kao senzaciju, ali se to pokazalo kao najveći promašaj.
- Sami prosudite da li je bilo pametno da se udruži kapital EI i nekog pravnog i fizičkog lica koje je imalo samo ideju o proizvodnji određene robe. Iako je neko lice ulagalo samo planove, a EI finansijski kapital, niko nije nije u ugovorima precizirao kako će se preraspodeliti ostvarena dobit, kao ni obaveze subjekta koji je ulagao samo ideje. Problem je nastajao 'kada su ideje propadale, a poverioci plenili imovinu zbog dugova sudskim putem, čime je EI nanesena ogromna šteta'. Trenutni dug EI iznosi milijardu i 100 miliona dinara prema poveriocima, a oko četiri miliona evra bankama - kaže direktorka.
M. Smiljković
|
