Izvor: Politika, 09.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
,,Kostur" u novom ruhu
Uskoro počinje izgradnja Urgentnog centra zašta će vojvođanska vlada obezbediti oko 20 miliona evra
NOVI SAD – Već dve i po decenije jedno ogromno četvorospratno zdanje pored Kliničkog centra ,,Vojvodina" u Novom Sadu zbunjuje neupućene, a mnogi koji znaju o kakvoj je građevini reč trude se da je zaobiđu, kako kažu, tek da bi zadržali duševni mir. građevinski kompleks površine 31.000 metara kvadratnih, odavno zarastao u korov, otkad je nakon prekida radova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zastao ni na nebu ni na zemlji, kod mnogih Novosađana budi neprijatne uspomene, a najviše kod zdravstvenih radnika i pacijenata Kliničkog centra.
Reč je zdanju svojevremeno predviđenom za dijagnostičko-terapeutski centar tadašnje pokrajinske bolnice u Novom Sadu. tokom gradnje ponestalo je para, a, kako se prisećaju savremenici, i političke volje da se one obezbede i poslovi su prekinuti u fazi grubih radova. U međuvremenu, građevina je zbog svog izgleda prozvana ,,kostur". Dok je prostor Kliničkog centra postajao sve manji da primi bolesnike, kojih je sve više iz cele Vojvodine pa i iz drugih područja zemlje i inostranstva, dotle je ,,kostur" sve manje ličio na zamišljeno moderno medicinsko zdanje i postajao stecište beskućnika i pijanaca u kojem su se dešavali i zločini.
Svemu tome, najzad, dolazi kraj. Kako su ovih dana u više navrata najavljivali čelnici Izvršnog veća AP Vojvodine i republički ministar zdravlja, pokrajinska vlada će obezbediti milijardu i 800 miliona dinara (protivvrednost od 20 miliona evra) za izgradnju urgentnog centra koji Novom Sadu i Vojvodini u ovom trenutku najviše nedostaje. Kako je nagovestio predsednik Izvršnog veća mr Bojan Pajtić, ubrzano se priprema da radovi počnu već na jesen.
Investitorima se žuri, jer kada je reč o prostoru u novosadskim klinikama stanje je sve alarmantnije. Skener, ultrazvuk, operacione sale, laboratorije... ,,rasuti" su po svim klinikama, pa i najteže bolesnike, ako im je potreban snimak skenerom, zdravstveni radnici moraju prevesti kroz dvorišta i veliki krug centra do zgrade gde je smeštena oprema. Nedostaje i prostor za pacijente koji leže, pa ako tokom dana ili noći stigne neki pacijent u teškom stanju (najčešće posle saobraćajnih nesreća) lakši pacijenti iz Novog Sada, da bi oslobodili ležaj, odu do kuće, tamo prenoće i ujutru se vraćaju.
Istovremeno sa angažmanom Izvršnog veća APV, Republičko ministarstvo zdravlja intenziviralo je pregovore sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom agencijom za rekonstrukciju o obezbeđivanju kredita da bi se osavremenile i pružile kvalitetnije zdravstvene usluge u četiri klinička centra u Srbiji – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Ukoliko bi ti pregovori urodili plodom, a u Ministarstvu zdravlja kažu da je to skoro gotova stvar, u Kliničkom centru planiraju da u ,,kostur objekat" presele ne samo Urgentni centar, već i ceo Institut za hirurgiju, uključujući i Kliniku za reanimaciju. U budućem dijagnostičko-terapeutskom centru našle bi se i druge klinike i službe koje su sada stacionirane u 12 zgrada, mahom pretesnih i sa nedovoljnim mogućnostima za uspešan rad zdravstvenih radnika.
U zavisnosti od sredstava, međutim, prema rečima direktora najveće vojvođanske zdravstvene ustanove dr Dragomira Damjanova, planirano je da se uporedo sa završetkom novog bolničkog kompleksa adaptiraju i preurede i ostale zgrade Kliničkog centra.
Ipak, kako je upravo potvrdio pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lučić, Urgentni centar je apsolutni prioritet (na njega je upućena cela Vojvodina) i pokrajinska vlada će njegovu izgradnju početi u što kraćem roku, ne čekajući ishod razgovora o kreditu za ostale investicije, jer Urgentni centar sada koristi podrumske prostorije Instituta za hirurgiju koje su mu odavno dodeljene kao privremeno rešenje, a koje je potrajalo sve do sada.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 09.08.2006.]
