Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštuničina vera u savetnike
Još kada je stupio na vlast, 2000. godine kao predsednik SRJ, Koštunica je okupio ekipu ljudi u koju je imao poverenja i koji su i do danas ostali njegovi bliski saradnici iako su u međuvremenu otišli na neke druge funkcije
Premijera Vojislava Koštunicu odavno prati oreol čoveka koji se nerado pojavljuje u javnosti. Zato su vrlo često u njegovo ime istupali neki od njegovih savetnika. Ovih dana, Koštunica će ostati bez jednog od njih. Savetnik za medije Srđan Đurić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlazi na novu funkciju – postaje direktor i glavni i odgovorni urednik TV „Avala”. Neki su odlazak Đurića povezali sa ulaskom Željka Mitrovića u vlasničke strukture ove televizije. Ponuda Đuriću usledila je nakon što je RRA odobrila vlasniku „Pinka” da kupi 4,95 odsto „Avale” što je predsednik Upravnog odbora ove televizije prokomentarisao kao „pomoć u podizanju kvaliteta programa i kreiranju uspešne poslovne politike ove medijske kuće”.
Posle parlamentarnih izbora prošle godine, premijer ga je prebacio u svoj tim nakon što je Đurić izgubio mesto direktora vladine Kancelarije za saradnju a medijima (ova funkcija je pripala Demokratskoj stranci koja je na to mesto postavila Milivoja Mihajlovića, dugogodišnjeg izveštača s Kosova i Metohije).
Đurić je, prema pisanju nekih medija, Koštunicu upoznao davne 1990. godine kada je imao kratak izlet u politiku kao član DS-a. Sada već odlazeći savetnik po profesiji je novinar, bio je urednik spoljnopolitičke rubrike na Studiju B, a onda je prešao na BK televiziju gde je bio glavni i odgovorni urednik informativnog programa. Napustio je Karića 2001. godine i postao suvlasnik agencije „Olaf Mekatir” koja i danas uspešno radi.
Vernost lojalnima
Nezvanično se priča da će njegovo mesto zauzeti Branislav Ristivojević, koji je nedavno ponovo postavljen za savetnika premijera (na tom mestu bio je i u prošloj Koštuničinoj vladi). Pred prošle parlamentarne izbore ovaj pravnik je postavljen za drugog portparola Koštuničine Demokratske stranke Srbije. Ristivojević je i predsednik Upravnog odbora „Železnica Srbije” iako po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa ne bi mogao da obavlja ove dve funkcije istovremeno.
Pored njih u Koštuničinom kabinetu sede i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, takođe bivši ministar za rad i zapošljavanje Slobodan Lalović, filozof Mile Savić, karijerni diplomata Miroslav Šestović i pravnik Aleksandar Simić. Za svoje usluge savetnici koji su u stalnom radnom odnosu dobijaju platu od 105.512 dinara, dok univerzitetski profesori koji savetuju premijera dobijaju naknadu od 67.000 dinara.
Proteklih godina, s vremena na vreme, Koštuničin kabinet je doživljavao izmene. Mora se naglasiti da je to ipak samo povremeno jer Koštunica, kako kažu oni koji ga bolje poznaju, važi za čoveka koji se ne odriče tako lako ljudi u koje ima poverenja. Oni koji su odlazili iz njegovog kabineta, mahom su to činili svojom voljom. Izuzetak od toga je slučaj donedavnog savetnika Vladimira Galića. Kako se nezvanično može čuti, Galić, koji je nekada bio direktor Agencije za privatizaciju, otišao je iz kabineta, a rastanak nije bio baš u ljubavi.
Koliko premijer drži do lojalnosti i poverenja pored ostalog govori i podatak da kao njegov lični sekretar već godinama radi Mirela Vasić, koja ima reputaciju izuzetno diskretne osobe od koje niko nije uspeo da iscedi neku informaciju o „šefu”.
Još kada je stupio na vlast, 2000. godine kao predsednik SRJ, Koštunica je okupio ekipu ljudi u koju je imao poverenja i koji su i do danas ostali njegovi bliski saradnici iako su u međuvremenu otišli na neke druge funkcije.
U prvom timu su se našli Slobodan Samardžić, Aleksandar Tijanić, Gradimir Nalić, Petar Lađević, Rade Bulatović, dok je šef kabineta bila Ljiljana Nedeljković.
Upućeni u kabinetska dešavanja kažu da ovi ljudi bez obzira na to što nisu u neposrednom okruženju premijera i dalje imaju značajnu poziciju i često su mnogo uticajniji nego oni koji se formalno nalaze na savetničkim mestima. Uostalom, činjenica da su nakon odlaska iz savetničke fotelje završili na direktorskim mestima uticajnih institucija u državi dovoljno govori o tome koliko je Koštunica imao poverenja u njih.
Nekadašnji savetnik za bezbednost Rade Bulatović postavljen je na mesto direktora BIA, a novinar Aleksandar Tijanić je imenovan za direktora državne televizije.
Iz prve Koštuničine savetničke garniture zanimljivu biografiju ima i Gradimir Nalić. Koštunica je nameravao da Nalića, koji mu je bio savetnik za ljudska prava, proizvede u ministra policije, ali mu ta ideja nije prošla – suprotstavio se DS. Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, u vreme dok je bio šef poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije, optužio je Nalića za nastojanje da izgradi paralelnu službu Državne bezbednosti, lojalnu Koštunici, što je ovaj negirao. Nalić je bio i advokat Radeta Bulatovića kada je ovaj uhapšen u policijskoj akciji „Sablja” posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Nalić je kasnije osnovao firmu za obezbeđenje imovine i lica.
Skandal majstori
Među onima koji imaju najviše uticaja na Koštunicu, pre svega kada je reč o kosovskom pitanju, izdvaja se sadašnji ministar Slobodan Samardžić. Njegov uticaj je rastao sa zaoštravanjem kosovske problematike.
Među onima koji su dugo uz Koštunicu i koji važi za čoveka koji ima uticaja na premijera je i Aleksandar Simić. Ovaj pravnik je u drugom mandatu savetnik za politička pitanja. Svojim izjavama u proteklih nekoliko godina uzburkao je javnost. Crnu Goru je nakon razdruživanja državne zajednice nazvao „kvazidržavom”.
Iako zvanično nisu ni na jednom položaju, ali čije savete premijer uvažava, jesu i nekadašnji savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića Leon Kojen i književnik Matija Bećković. Leon Kojen je još dok je bio na savetničkom mestu optuživan da je blizak stavovima suparničkog DSS-a. Međutim, od kada se na opšte iznenađenje sredinom februara pojavio na slavi Srpske radikalne stranke počele su spekulacije o tome da li će radikali postati brojniji za još jednog člana ili je samo reč o promociji novog prijateljstva. Komentarišući pojavu ovog gosta Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, rekao je da će najverovatnije biti osnovano jedno telo koje će okupiti ličnosti od integriteta među kojima je i Kojen. On je, kako je objasnio Todorović, dobar stručnjak i ne odustaje od svojih principa i radikali su s njim uvek dobro sarađivali.
Osim savetnika, u javnosti su se povremeno pojavljivali i Koštuničini šefovi kabineta. Dok je bio predsednik SRJ na tom mestu nalazila se Ljiljana Nedeljković. I njoj je pripisivan svojevrstan uticaj na Koštunicu. U jednom od retkih intervjua koje je dala rekla je: „Prebacuju mi da sam Prokleta Jerina. Zemlja Srbija, izgleda, prosto ima potrebu za Prokletom Jerinom. Uz to, Voju je najlakše napasti tako što će biti napadnut neko ko mu je blizak”.
Kada je napustila Koštunicu mediji su objavljivali da je razlog za razlaz to što je Nedeljkovićeva bila nezadovoljna svojim tretmanom u stranci i rastom uticaja Zorana Drakulića koga je DSS predložio za gradonačelnika Beograda. Ona je, navodno, tvrdila da je on štetan za stranku.
Kada je 2004. godine Koštunica postao premijer na njeno mesto je došao Aleksandar Nikitović koji je bio njen zamenik u vreme dok je Koštunica bio predsednik SRJ. Nikitović je rođen u Baru, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao. U kabinet je došao na predlog Koštunice s kojim se upoznao tokom zajedničkog rada u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Navodno je bio vrlo uticajan kada je reč o odnosima s Crnom Gorom (pre njenog otcepljenja), a kažu da je imao značajnu ulogu i pri dobrovoljnim predajama haških optuženika. On je, priča se još, zadužen i za odnose s poslovnim krugovima. Njegovo kumstvo s biznismenom Vojinom Lazarevićem ostalo je u domenu nagađanja.
-------------------------------------------
U dva kabineta dve žene
Jedine žene u kabinetima vodećih političara su dr Gordana Matković i Biserka Jevtimijević-Drinjaković, saradnice predsednika Tadića, tako da ispada da su samo dve žene u dva kabineta. Najveći broj Tadićevih i Koštuničinih savetnika su relativno mladi ljudi. Jedna od retkih zajedničkih karakteristika ova dva tima, jeste prosek godina. U oba kabineta prosek godina je 45.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 09.03.2008]
