Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovski podsetnik
Prva rečenica teksta "Hronike s povodom" koja je slučajno nađena prilikom raščišćavanja jednog redakcijskog ormana, zapisana novembra 1984. glasila je: "Ja sam Arsenije Šarić iz sela Maće, opština Đakovica, Imam 20 godina. Oca su mi ubili 1982. pa sad živim sa iredentom i jedina sam srpska porodica u selu. Imam muke jer žele da me isteraju sa mog imanja..."
Vešta ruka novinara koji je "hroniku" pisao, uvodi u priču inženjera Bogdana koji sumnja u istinitost pisma. "Ovde", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veli Bogdan, ,,postoje dva rukopisa, jedan više liči na tehničko pisanje, iz čega sledi zaključak da je pismo diktirano, a drugom rukom je pisana adresa. Uostalom, poručuje inženjer, ako je Srbin, zašto piše latinicom."
Arsenije nastavlja: "Javljam to vlastima redovno, ali nema nikakve pomoći, jer se sve ponavlja po starom. Pucali su u mene, ali niko nije pokušao da pronađe krivca, a pretnje da ne sečem drva u sopstvenoj šumi, trovanje psa i poljske štete, su svakodnevna pojava...."
U "hroniku" novinar uvodi još jednu ličnost koja čita Šarićevo pismo. To je poznanik iz neke banke koji osim što kaže "to je strašno", poručuje novinaru da se mane vrućih tema. "Bankar" daje savet kako se brzo obogatiti. "Nađi, brate, nekog ko će na tvoju knjižicu da uplati milijardu samo da prenoći. Od kamate ćeš bezbrižno živeti do kraja . Pusti Kosovo."
"I oca su mi napadali, pokojnog Miodraga, psovali ga i svašta mu radili dok ga na kraju nisu ubili", nastavlja Arsenije, ,,pa sam sada na velikoj muci jer nemam gde, a još imam i majku i dva mlađa brata i sestru..."
Kod "Znaka pitanja", piše dalje u "Hronici s povodom" , novinar sreće druga sa fakulteta rodom iz Metohije. I njemu pokazuje pismo.
"Oduzeli su mi deo imanja pa su podelili iredenti, ja moram da plaćam porez za njih, a oni su vlasnici moje zemlje na kojoj su živeli i deda i otac, pa bih Vas molio da dođete malo kod nas, ako možete ikako da nam pomognete, jer meni preostaje jedino da napustim Kosovo", - završava Šarić.
Na kraju "hronike" napisano je da samo kolega sa fakulteta, poreklom iz Šarićevog kraja, nije posumnjao u autentičnost pisma.
Kakva je sudbina kasnije na kraju Dvedesetog veka zadesila porodicu seljaka Arsenija , nije poznato.
Međutim , na početku našeg veka pojavila se , kako se može pročitati u medijima , "realna opasnost" da do kraja 2007. godine, Albanci na Kosovu ne uzmu samo Šarićevo imanje već celo Kosovo i Metohiju zajedno.
Tokom takvih vesti koje kolaju zemljom, SANU u svojoj Galeriji u Knez Mihailovoj, priređuje izložbu "Dragocenosti Karlovačke mitropolije", na kojoj je prikazan ključni lik ove priče Aresenije III patrijarh pećki . Ispod njegovog portreta je legenda koja sadrži istorijske činjenice: "Za vreme Austrijsko-turskog rata 1690. patrijarh je pomagao austrijsku vojsku koja je oslobodila Peć i srpske oblasti do Skoplja. U bitkama s Turcima učestvovala je i srpska (dobrovoljačka) milicija. Zbog turske kontraofanzive, austrijska vojska se povlači čak do Beograda, a sa njom i srpski ustanici, narod i njegovi prvaci, monasi i arhijereji s patrijarhom na čelu".
U Beogradu je Arsenije III sazvao crkveni sabor i uputio pismo caru austrijskom Leopoldu o priznavanju srpske crkvene autonomije".
Istorija ovaj događaj opisuje kao "Veliku seobu Srba" i neumitno unosi najvažniji momenat u kosovsku priču: "Veliki broj stanovnika stare Srbije napustio je svoj rodni kraj i prešao na sever, a njihova su sedišta odmah zaposele velike skupine muslimana Arbanasa i tako izmenili etnički sastav ovih oblasti."
Dva Arsenija, seljak i patrijarh našli su se na istoj istorijskoj klackalici u različitim vremenima. Patrijarh se iselio zauvek i poveo svoj narod, a seljak Arsenije i njegovi zemljaci kojima istorija nije bila naklonjena, nemaju mnogo izbora. "Vinograd" koji im je Bog "obećao" očevidno nije dat njima. Austrijska vojska je poražena davno, a Turske više nije sila na Balkanu. Kako sada stvari stoje, na Polju Kosovu ostaje samo gorak podsetnik nacionalne istorije na ljude i događaje iz 1690. kada je patrijarhova rezidencija bila u Sent Andreji, a samo povremeno je posećivao Komoran i Budim.
Na Kosovo se više nije vratio.
novinar
[objavljeno: ]
