Izvor: Blic, 08.Maj.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovska realnost
Rasprava o utvrđivanju legalnosti proglašavanja nezavisnosti Kosova i Metohije verovatno će biti proces sa najviše učesnika u šezdesettrogodišnjoj praksi Međunarodnog suda pravde u Hagu. Sud će dati savetodavno (neobavezujuće) mišljenje. I onda? Šta će biti ako to mišljenje i bude u prilog Srbiji? Osim formalnopravne satisfakcije i uticaja na buduću međunarodnu praksu kada je reč o secesiji. Na koji način bi Srbija ponovo mogla da uspostavi vlast na ovoj teritoriji? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Relativno povoljan stav suda mogao bi jedino da otvori vrata novim pregovorima. Na Kosovu danas nijedna strana ne ispunjava kriterijume državnosti. Albanci imaju teritoriju, većinu stanovništva i Vladu, ali nisu nezavisni od spoljne kontrole dok je Srbija još 1999. godine ovu teritoriju predala međunarodnoj upravi Kumanovskim sporazumom, a nema stanovništvo niti vladu.
Kosovo će, dakle, ili ostati međunarodni protektorat, što ne može večno da traje (kao što teško može da bude i nezavisna država) ili će biti podeljeno. To je svojevremeno osuđivano, a danas se čini kao rešenje da se spase šta se spasti može. Takvu surovu kosovsku stvarnost potvrđuju i događaji u Brđanima. Nužno je shvatiti da je na primeru Kosova poštovanje međunarodnog prava u senci demonstracije snage jačeg. Ko će, i kada, od vladajućih srpskih političara i(li) partija smoći snage da s ovakvom realnošću javno i zvanično suoči srpsku javnost i početi da se ponaša u skladu s tim. Umesto izlizanih patriotskih fraza, dokazivanjem suvereniteta izdavanjem srpskih pasoša kosovskim Albancima koji, razumljivo, nemaju razloga da ih odbiju ako im to koristi (pa koliko srpskih državljana ima hrvatske pasoše) i nesumnjivo dobronamernih poteza, ali bez značajnijeg efekta, kao što je bila kratka poseta srpskog predsednika Visokim Dečanima uoči Uskrsa, gde je praktično sproveden letelicom EU posle saglasnosti predstavnika EU i kosovskih vlasti. Očigledno je kako je car go, samo deo javnog mnjenja to ne želi da vidi ili prihvati, a od političkih zvaničnika niko se ne usuđuje da to zvanično kaže.
.jpg)
