Izvor: RTS, 22.Avg.2012, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo, unosan biznis
Nekadašnji visoki zvaničnici Medlin Olbrajt i Vesli Klark sada bi da posluje na Kosovu i Metohiji. Srbija ne bi smela da se odrekne svojih potraživanja niti kompanija u Pokrajini koje su privatizovane posle 1999. godine, smatraju analitičari.
Posle Veslija Klarka, i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt bi da posluje na Kosovu i Metohiji i da kupi Poštu. Kao nekadašnji visoki zvaničnici, oni privlače najviše pažnje. Međutim, i niži međunarodni predstavnici, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svojevremeno angažovani na uspostavljanju mira u Pokrajini, sada bi da tamo zarade.
Kosovska pošta, ima oko milion i 200.000 korisnika mobilne i skoro 100.000 korisnika fiksne telefonije. Na prvom tenderu, koji je završen prošle nedelje, konkurisalo je osam kompanija, a među pet ponuđača za koje se odlučila radna grupa je i kompanija Medlin Olbrajt.
Prištinski analitičari kažu da je jedina razlika između kosovskih i američkih političara to što Amerikanci ulaze u biznis tek po izlasku iz politike.
Politikolog Behljulj Bećaj kaže da je ta razlika možda bezazlena na oko, ali da je ona dobrodošla za one koji su stvarali dobre kontakte ili su još u vlasti ili su ljudi koji iza kulisa utiču na vlast.
"Pogotovo se to odnosi na naše političare koji imaju veze sa bivšim visokim zvaničnicima američke politike koji su uticali na stvaranje kosovske države", kaže Bećaj.
U beogradskom Centru za spoljnu politiku kažu da se bivše diplomate često uključuju u biznis, jer su mnogi bili u njemu i pre ulaska u politiku. Olbrajtovova ipak privlači pažnju, jer je bila i visoki funkcioner.
"Nije neubičajeno da političari koriste kontakte koji su ostvarili u prethodnom periodu i da sarađuju s onima s kojima su imali adekvatnu komunikaciju. Kosovo je orijentisano na SAD i pokušava u svim obilicima da tu saradnju ostvari bez obzira na to što se ono ne smatra ekonomski poželjnom zonom", smatra Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
Interes je na Kosovo vratio i nekadašnjeg komandanta NATO-a za Evropu Veslija Klarka. Danas je Klark rukovodilac energetske kompanije koja je zatražila licencu za istraživanje rezervi uglja od kojih bi se proizvodila sintetička nafta.
Analitičari u Beogradu smatraju da Srbija ne bi smela da se odrekne svojih potraživanja niti kompanija u Pokrajini koje su privatizovane posle 1999. godine.
Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je tu reč o pregovaračkom procesu sa EU, ne sa Kosovom, jer je EU unutar Unmika imala 4. stub i ona je vršila privatizaciju.
"Beograd mora da potražuje te novce koje je EU bila obavezna da obezbeđuje i mora da vodi postupke protiv EU, moramo se ohrabriti i boriti za nađa prava, šteta je što nisu osporavali pojedine privatizacije i ubuduće treba pratiti pojedine privatizacije i osporavati na arbitražama", ocenjuje Janjić.
Posle 12 godina, na Kosovo i Metohiju vratio se prvi komandant Kfora Majkl Džekson, ali kao menadžer jedne od kompanija koje ulažu u nekretnine, tehnologiju i telekomunikacije.
Bivši američki ambasador u Prištini Kristofer Del dovodi se u vezu sa gradnjom puta od Tirane do Merdara. U taj projekat, u kojem je angažovan i jedan bivši zamenik šefa Unmika, uključio se još za vreme svog diplomatskog mandata na Kosovu i Metohiji.
