Izvor: B92, 26.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo u Srbiji podrazumeva žrtvu
U Skupštini Srbije još traje rasprava o Rezoluciji o Kosovu, o Rezoluciji o čijem su se tekstu juče usaglasile Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Prema dosadašnjim nastupima u Parlamentu podržaće i Nova Srbija, Srpska radikalna stranka, Romska partija, Socijalistička partija Srbije i G17 Plus, koja neke delove Rezolucije podržava, a neke ne, ali će za nju glasati. Protiv njenog usvajanja govorili su do sada poslanici Liberalno demokratske partije, Lige socijaldemokrata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vojvodine, a za Savez vojvođanskih Mađara tekst Rezolucije je takođe neprihvatljiv, ali će Savez na glasanju biti uzdržan. Dakle, večeras govorimo o Kosovu, gost Poligrafa je istoričar Čedomir Antić, gospodine Antiću, dobro veče. Hajde na početku odmah da Vas pitam pošto je tekst Rezolucije poznat kakva je Vaša prva impresija o ovoj Rezoluciji, kuda ona vodi Srbiju u ovom trenutku?
Antić: Tekst Rezolucije rekao bih, ne mogu da se ne našalim, mada je ozbiljan trenutak u pitanju, nosi dakle, karakteristike obe stranke koje su njene autorke, on je praznjikav i preopširan. Nažalost, to nije prvi dokument takve vrste koji se kod nas pojavljuje i uprkos velikih reči koje ga prate suštinski nemoguće ga je posmatrati, a ne misliti na izbore predsedničke koji će biti 20. januara.
B92: Čuli smo otprilike dva dominantna stava i u Demokratskoj stranci i u Demokratskoj stranci Srbije, doduše više u DS-u, da ova Rezolucija ovako kako je napisana brani Kosovo, ali brani i evropsku budućnost Srbije. Demokratska stranka Srbije doduše više govori o tome kako brani Kosovo, a više ćuti o evropskoj budućnosti Srbije, ali ja moram da Vas pitam da li je ovakav tekst kakav je, da li su ustvari ove dve stvari protivurečne u Rezoluciji ili zaista treba primiti ovaj tekst ovako kao što nam zapravo iz ove dve stranke sugerišu?
Antić: Rekao bih da je to jedan kontinuitet u odnosu na Mitrovdanski Ustav, dakle, mi u ovom slučaju imamo velike reči i čini se kao da iza toga stoji dugoročna politika, a suštinski otvoren je prostor, naročito ovom tačkom koja je obeležena kao Đ, tom nekom podtačkom šestog segmenta ove Rezolucije, po kome, eto, navodi se da Srbija neće prihvatiti one međunarodne sporazume koji idu protiv suvereniteta. To može da se tumači na razne načine, ja bih podsetio da '98. u vreme kada je socijalističko-radikalska Vlada bila na vlasti izveden jedan, odnosno organizovan jedan referendum na kome je odlučeno da se nikada ne dozvoli da strana vojska uđe na teritoriju Srbije, pa je to ipak dozvoljeno na kraju i niko posle nije napadao ni radikale, ni socijaliste zato što su prekršili volju naroda izraženu na referendumu.
B92: U redu, ali u toj uredbi, odnosno u tom paragrafu koji ste pomenuli, u kom Skupština Srbije obavezuje Vladu da potpisuje samo one ugovore koji su u funkciji očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, eksplicitno se pominje Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji. E, sada, predlog teksta Rezolucije možemo gledati u kontekstu izjava, recimo pojedinih portparola. Neki dan smo od gospodina Ristivojevića imali priliku da čujemo tezu koju je on ponovio više puta na toj pres konferenciji, da će Srbija u Evropsku uniju ući isključivo kao cela, u ovom stanju u kom je u ovom trenutku. Da li mislite da je to takođe jedna vrsta političke poruke u ovoj izbornoj priči i esencijalno političke poruke ili one zaista imaju neku težinu, imajući pre svega u vidu način na koji se odlučuje u toj stranci? Gospodin Ristivojević ne verujem da je to rekao slučajno.
Antić: Mislim da tu nema velike razlike između stava Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i Grupe 17. Dakle, reč je o tome da retorski, politički, kampanjski, uvek se govori o tome da je Kosovo nerazlučivi deo Republike Srbije, ali pritom niko ne kaže građanima da mi otkako smo ušli u proces evropskih integracija imamo odvojene koloseke u odnosu na Kosovo i Metohiju. I evo, i dan danas čak i poslenici medija govore o tome da je Srbija prihvatila da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez Kosova i Metohije, ne računaju na to. Mi od 2001. godine, iako smo preuzeli neke obaveze prema Kosovu i Metohiji, kao što je recimo plaćanje dugova iako ne naplaćujemo poreze na teritoriji Kosova i Metohije, mi ipak smo prihvatili da idemo odvojenim kolosecima, dok recimo za Crnu Goru to nismo sve do 2004. bili spremni.
B92: U ovom tekstu se praktično najavljuje da će ukoliko misija Evropske unije dođe na Kosovo država Srbija takav jedan gest smatrati praktično neprijateljskim gestom i da će ga smatrati kao aktom koji narušava integritet i suverenitet države. Da li u takvim okolnostima, a dolazak misije Evropske unije je verovatno izvestan, uopšte možemo govoriti o nastavku evropskog puta kojim Srbija u ovom trenutku još ide?
Antić: Koliko se sećam, stavljen je tu jedan preduslov, a to je bez odluke Ujedinjenih nacija, Saveta bezbednosti, međutim, uvek tu postoji mogućnost nekakvog premoštenja, nekakvog bajpasa, ali ako se budu čvrsto držali tog stava, a Evropska unija ipak pošalje misiju na Kosovo i Metohiju, u tom slučaju zaista će biti čudno ako budu nastavljeni pregovori, mada, opet kažem, obzirom na činjenicu da pregovore mi vodimo odvojeno od Kosova i Metohije kad je reč o pridruživanju Evropskoj uniji postoji mogućnost ponovo da nastavimo sa tim nekim dvostrukim kolosekom, nažalost, sada na polju morala, ne na polju evropske integracije. Dakle, da s jedne strane govorimo o tome kako mi smo spremni da zategnemo odnose, a sa druge strane da ulazimo sve više i više u integracije u kojima mi nismo zajedno sa Kosovom i Metohijom.
B92: A kako vidite odredbu o vojnoj neutralnosti Srbije, stav o vojnoj neutralnosti Srbije?
Antić: Mislim da je u velikoj meri besmislena, pošto, ja bih podsetio gledaoce da je Skupština državne zajednice Srbija i Crna Gora svojevremeno potpisala sporazum o linijama komunikacije kojim je dozvoljeno snagama NATO-a da prolaze kroz našu teritoriju, i to je segment jedan naše saradnje sa NATO. Drugo, mi nismo samo u Partnerstvu za mir na način na koji je Ruska federacija u Partnerstvu za mir, mi imamo i posebnu saradnju sa vojskom Sjedinjenih američkih država, tačnije sa nacionalnom gardom Ohaja. Tako da, teško je zamisliti neutralnost u uslovima u kojima smo mi ne samo u velikoj meri politički i ekonomski zavisni od velikih sila, kojih je danas vrlo malo na teritoriji čitave planete, već na neki način smo i ušli u neke procese koji su u dobroj meri bespovratni. Međutim, i tu je, i u tom segmentu je postavljen taj uslov, eto, u slučaju da se nastavi onaj proces koji je započet Ahtisarijevim planom, dakle, da NATO zadrži tu ulogu da bude najviša vlast u Pokrajini, onda ćemo mi zaustaviti te atlantske integracije i zaboga, proglasićemo nekakvu neutralnost. Vrlo je teško govoriti o tome da mi smo neutralni, a pritom na velikom delu naše teritorije, više od 13% naše teritorije je prisutan NATO, i sa druge strane, mi želimo da taj prostor integrišemo. Bilo bi logično, ali nažalost nije i očekivano od naših vlasti da nakon toga proglase okupaciju Kosova i Metohije, a okupacija nosi još neke obaveze koje nisu prihvatljive nikome, pa čak ni radikalima.
B92: Kad uzmete sve ove elemente u obzir da li verujete tvorcima Rezolucije da ona zaista potvrđuje evropski put Srbije ili možda mislite da ona Srbiju možda usporava na tom evropskom putu ili otvara mogućnosti za usporavanje tog evropskog puta? Ima različitih pristupa, danas smo u Parlamentu takođe čuli da ima različitih pristupa, videli smo da Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara i LDP neće prihvatiti i neće glasati za ovu Rezoluciju, prosto, smatraju je neprihvatljivom iz svoje političke tačke gledišta. Kakav je Vaš osećaj, koliko je ona ustvari značajna za ono što je ispred Srbije, za ono što nas čeka u bliskoj budućnosti?
Antić: Ja sam uvek zadovoljan kada neko od važnijih pitanja s kojim se suočava naše društvo, naša država, kad ono je otvoreno pred Narodnom skupštinom. Međutim, nažalost, ovom prilikom je ono otvoreno pred same izbore i to izbore koji imaju jednu od najkraćih izbornih kampanja u našoj novijoj istoriji, a sa druge strane, otvoreno je na insistiranje Srpske radikalne stranke koja je pretila blokadom Skupštine. Tako da, mislim da ovu Rezoluciju ne prati velika iskrenost, pošto političari po definiciji nisu previše iskreni, a pred izbore je poseban slučaj, naravno vrlo negativan. Sa druge strane, mislim da velike sile, naročito Evropska unija, pokazuju razumevanje za takve manevre i setite se samo Mitrovdanskog Ustava, on je imao veliku podršku i Evropske unije i Sjedinjenih američkih država, a suštinski insistirao je na tome da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije, a pritom je iz onog normativnog dela prebacio postepeno Kosovo u onaj deklarativni, u preambulu, Kosovo i Metohija po tom Ustavom su manje sastavni deo Srbije i u većoj meri deklarativno, nego što su bili po Ustavu iz '90. godine. A naposletku, taj Ustav je donesen tako što Albanci nisu imali mogućnost da glasaju za njega ili protiv njega.
B92: Drugim rečima, mislite da ova Rezolucija može i da nema tako veliku težinu kao što bi se to reklo imajući u vidu njen sadržaj, imajući u vidu da je ogromna većina poslanika za to da ona bude prihvaćena u Parlamentu?
Antić: Nažalost, i to nije prvi put tako, ja ću podsetiti da je Narodna skupština Republike Srbije 2004. godine donela plan za rešenje situacije na Kosovu i Metohiji koji je predlagao kantonizaciju i decentralizaciju Pokrajine. Taj plan, iako ga je Skupština gotovo jednoglasno donela, nije uopšte postavljen na pregovarački sto na način da Srbija stane iza njega. Plan o modelu Hongkong, Olandska ostrva uopšte ne podrazumeva autonomiju unutar autonomije. Prema tome, naša Skupština je mnogo toga donosila u proteklim godinama što nije obavezivalo nikog, pa čak ni nju samu, što je tragično.
B92: Kako uopšte vidite pristup koji je srpska Vlada imala u ovim pregovorima? Naravno, nije lako predvideti koje će sve konsekvence nastupiti ukoliko dođe do proglašenja i priznanja, što je više verovatno nego bilo koja druga varijanta i solucija raspleta kosovskog pitanja. Kakav odnos imate prema načinu na koji je Vlada Srbije se bavila pitanjem Kosova?
Antić: Ja sam u pomalo čudnom položaju zato što i u vreme dok sam podržavao manjinsku Vladu Vojislava Koštunice ja sam bio kritičan prema njenoj kosovskoj politici i to vrlo otvoreno, odnosno potpuno otvoreno. Međutim, ja moram sada da prosto ukažem na objektivne okolnosti koje su dovele sve četiri Vlade, odnosno tri i po Vlade Republike Srbije u proteklih sedam godina do ovakve politike. Prosto, vrlo je teško u jednom društvu koje je toliko bilo razoreno kao što je bilo srpsko 2000. godine uspostaviti novu politiku. I sama tranzicija je po sebi donosila velike izazove i sve Vlade su prihvatile, sa jednim malim izuzetkom iz 2003. godine kad je pokojni Zoran Đinđić pokušao da promeni tu politiku, pokušao neuspešno, su nastavile ustvari miroljubivim sredstvima jednu politiku koja je bila gubitnička. To je politika očuvanja zatečenog stanja, politika iz '90-ih godina. I one gledaju, sve te Vlade, a u ovom slučaju i predsednik Republike i predsednik Vlade, kao predsednici najjačih demokratskih stranaka, gledaju da što manje izgube sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije. Njihova politika nije dugoročna, njihova politika nije zasnovana na ideji da se brane nacionalni i državni interesi Srbije, ona brani prosto postojeće stanje, koliko god da ono loše bilo. I videćete, evo, danas je Ivica Dačić čini mi se na to i ukazao, ljudi koji su otvoreno kritikovali i model zajedničke države sa Crnom Gorom i ono što se dogodilo sa Kosovom i Metohijom zahvaljujući katastrofalnoj socijalističko-radikalskoj politici, oni su postali zagovornici očuvanja tog stanja koje su zatekli 2000. godine.
B92: Da li to brani interese građana Srbije srpskog i nealbanskog porekla koji žive na Kosovu? U kojoj meri, zbog toga Vas to pitam, ova politika je branila sve ove godine interese naših građana koji žive na Kosovu i koji će na Kosovu možda ostati, a možda i neće. Znamo da nije u potpunosti izvršena decentralizacija, znamo da ne postoje efikasni zakonski sistemi zaštite enklava, znamo da Srba nije bilo u privatizaciji. Ima mnogo stvari koje su možda mogle biti učinjene, ali je strategija Vlade bila takva da se sve podređuje borbi za status Kosova.
Antić: Baltazar Bogičić je svojevremeno rekao - što se grbo rodi vreme ne ispravi. Vlasti su 2000. godine zatekli jedan sistem u kome je Srbija korumpirala vođstvo svog naroda na Kosovu i Metohiji. Vrlo je teško bilo to zaustaviti, jer ako to pokušate da zaustavite odmah vam dođe nekoliko hiljada ljudi da protestuje u Beograd. Tako da u tim uslovima bilo je teško bilo šta menjati, a promene je trebalo uvesti radikalne zato što Srbi na Kosovu i Metohiji su ne samo najugroženija zajednica u Evropi, već su oni i jedina zajednica u Evropi, najveće koja nema demokratiju. Oni već 15 godina nemaju poštene izbore, nisu izabrali svoje predstavnike. S druge strane, tih skoro stotinu hiljada ljudi živi vrlo teško, odnosno 80.000 živi vrlo teško, 20.000 živi mnogo bolje nego bilo ko od građana Republike Srbije, da kažem, prosečan.
B92: Gospodine Antiću, pomenuli ste maločas Socijalističku partiju Srbije, danas je predsednik SPS-a Ivica Dačić pominjao Rezoluciju 1244 kao, kako on kaže, slamku spasa za koju se srpska država drži, a inače je bila predmet velikih kritika 1999. godine. Kako Vama deluju nastupi predstavnika SPS-a i Srpske radikalne stranke? Nekako se čini kao da je akuelna vlast u Srbiji svojim pristupom rešavanja kosovskog pitanja na izvestan način indirektno manje ili više amnestirala prosto ove dve partije koje su vodile zemlju u trenutku bombardovanja i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, od odgovornosti, od istorijske odgovornosti, pa političke i možda neke druge o kojoj ne želim sad da špekulišem, za sudbinu Kosova.
Antić: Socijalisti i radikali su, da pokušam ukratko da kažem, uspeli da svoj politički poraz pretvore u istorijski nacionalni poraz i oni su time za neku vrstu svojih saučesnika uzeli sve one koji se bave politikom u Srbiji. U ovom trenutku vrlo je teško reći zašto su demokratske vlasti od 2000. godine do danas prihvatile da nastave sa tom politikom prvo odbrane jedne složene jugoslovenske države kroz državnu zajednicu, a potom suvereniteta koji je prazan, suvereniteta u kojem vi na kraju tražite formalni suverenitet, makar da se odreknete prava da Srbi dobiju autonomiju na Kosovu i Metohiji, kakvi su ovi modeli Olandskih ostrva i Hongkong. Mislim da tu postoji nekoliko faktora, jedan je činjenica da demokratski blok nikad nije imao veliku i čistu većinu i uvek je tu bila jedna koalicija raznorodna. Drugi je činjenica da su politički predstavnici Srba s Kosova i Metohije toliko odvojeni sada od demokratske svoje baze i toliko moćni da oni imaju značajan uticaj u srpskoj politici, koji i ovako i onako, neprekidno je to trka između demokratskih i nedemokratskih snaga. A treći razlog je što nažalost i Sjedinjene američke države, a u izvesnoj meri i Evropska unija nisu imali interes da se pitanje Kosova i Metohije reši '99-2000. godine trajno. Tako da, imamo jednu čudnu situaciju, dakle, s jedne strane nama je nametnut dvostruki kolosek, nama je nametnuta privatizacija na koju nemamo uticaja, ali nam je kao uslov da stvorimo aranžmane sa Svetskom bankom i MMF-om postavljeno da plaćamo dugove Kosova i Metohije, iako ne uzimamo poreze od tamo. I u toj nekoj, eto tako, između čekića i nakovnja prolazi naša vlast i ja mogu da nađem opravdanje za nju, ali ne mogu da shvatim kako ne shvataju da dugoročno ako ne razmisle kako da promene sadašnju politiku mi ćemo imati veliku štetu. Prvo će imati štetu naš narod na Kosovu i Metohiji, zatim će imati štetu država Srbija, a da ne govorim o tome koliko će u budućnosti ne samo politička šteta i ekonomska, već i moralna šteta biti nanesena čitavom našem društvu.
B92: U kojoj meri po Vašoj proceni, što se vrlo često čuje ovih dana, Evropska unija uslovljava evropski put Srbije pitanjima koja su iz korpusa kosovskog pitanja, korpusa rešavanja statusa Kosova? Nije se nigde direktno čulo, ali mnogi smatraju da postoji ta uslovnost, ja nisam siguran kakav je Vaš stav, ali niko čini mi se iz Evropske unije nije tražio da Srbija prizna nezavisno Kosovo kako bi nastavila svoj put ka Evropi. Čini mi se da ta uslovnost nigde nije pomenuta, ni u jednom dokumentu, ni od strane jednog jedinog državnika iz Evropske unije.
Antić: Nije, naravno, čini mi se da to još uvek nije stiglo na dnevni red, prvo Kosovo treba da proglasi nezavisnost da bi neko tu nezavisnost priznao. Sa druge strane, moram da priznam, kada je reč o Kosovu i Metohiji nama su mnogi izbori koji su stavljani pred nas su bili lažni u proteklih 8 ili 9 godina. Tako da, naravno, Evropska unija ima svoje interese, mi moramo da budemo svesni tih interesa. Već pet ili šest godina se pominje ta misija Evropske unije na Kosovu i Metohiji, mene čudi kako to da naše vlasti nisu razmišljale o tome još tada. Ako mi želimo da uđemo u Evropsku uniju to podrazumeva određenu političku žrtvu, hajde da vidimo da li mi možemo da napravimo kompromis sa tom političkom žrtvom, hajde da vidimo da li je naš interes da očuvamo formalni suverenitet pod uslovom da u budućnosti mi izgubimo dobar deo svoje državnosti upravo zato što održavamo takvo Kosovo u sastavu Srbije. Kažem, to su sve velika pitanja koja nikad nisu postavljena u našoj Narodnoj skupštini i ja delom krivim za to radikale i socijaliste koji odmah to stave na jedan nivo u kome vi ustvari morate da raspravljate o tome da li je nešto crno ili belo. U ozbiljnim državama vi ozbiljnim pitanjima dajete jedan ipak ozbiljan sadržaj i raspravljate o njima ozbiljno. Recimo, kad je bila rasprava o Crnoj Gori mi smo više govorili u Skupštini, odnosno, više su govorili poslanici u Skupštini o 1918. nego o 1992., a nažalost, o 2000-im godinama su govorili manje nego o '92.
B92: Da li mislite da bi Evropska unija u okolnostima u kojima čak ni sve zemlje Evropske unije, poput Kipra, neće priznati nezavisno Kosovo ako to dođe na dnevni red, može to tražiti od Srbije?
Antić: Pretpostavljam da da zato što, prvo, članice Evropske unije koje se ne slažu sa nezavisnošću Kosova i Metohije su u manjini i to su uglavnom zemlje koje nemaju veliki uticaj, a sa druge strane, u trenutku kada se postavi pitanje kandidature Srbije za Evropsku uniju i kad se postavi pitanje uključenja Srbije u punopravno članstvo onda će se postaviti pitanje funkcionalnosti Republike Srbije kao države. Mi nažalost nismo do sada ponudili model zajedničke države sa Kosovom koji je funkcionalan, u kome imamo demokratske ustanove, u kome Albanci su u našoj Skupštini, u našoj Vladi, u našem Vrhovnom sudu, u našem Ustavnom sudu.
B92: Taj deo očigledno i ne postoji, da li to možemo tako da tumačimo?
Antić: Jeste, evo, pogledajte recimo.. Ja sam svojevremeno bio sa jednim predstavnikom radikala u jednoj emisiji i on kaže - koja se zemlja to odrekla dela svoje teritorije misleći na Crnu Goru. Ja sam ga pitao da li ste čuli za Čehoslovačku, dakle, u Češkoj i Slovačkoj, to je jedan paroksalan primer, velika većina građana je bila za opstanak Čehoslovačke, ali u isto vreme, velika većina građana i jedne i druge republike, tada su one već bile neka vrsta zajednice dve republike, je postavila takve preduslove zajedničkog života da nisu mogli da budu funkcionalna država. Onda se elita dogovorila da tu državu razloži, to je bilo lako u Češkoj i Slovačkoj, one imaju istorijske granice, nemaju problem finansijski bilo kakav, ekonomski, vrlo lako je to išlo. Međutim, Srbija mora sebi da postavi pitanje - ako želi Kosovo to podrazumeva žrtvu, nije u pitanju rat, to je sad postavljeno kao jedno predizborno pitanje u kome se neko zaklinje da će ratovati, a neko da nikad neće. U pitanju je žrtva politička, žrtva ekonomska, ako bismo se mi zaista zalagali za Kosovo u sastavu Srbije mi moramo da prihvatimo, da nađemo načina, koji je izuzetno skup i politički i ekonomski, da uključimo Albance, da ih nagovorimo da se uključe u našu državu. Ako se uključe mi treba da prihvatimo da u narednih 50 godina mi nećemo imati više višestranački sistem, već ćemo imati dve stranke, jedna će biti srpska, druga albanska.
B92: Da li je to pitanje za referendum? Da li je to pitanje pravca kretanja Srbije, pitanje koje bi trebalo postaviti građanima Srbije na referendumu?
Antić: Da, međutim, mi imamo tako slaba iskustva sa referendumom. Znate, u Švajcarskoj '90. godine je već bilo više od 400 referenduma, oni su na referendumu odlučivali da li će se vezivati u automobilu. Kod nas svi referendumi koji su sprovođeni, sprovođeni su tako što smo svi mogli da potpišemo kakav će biti ishod. Prošli referendum, koji je možda najviše neizvesnosti doneo, i to ne neizvesnosti da li će propasti zbog visokog cenzusa od 51% upisanih koji treba da glasaju, dakle, to je bilo pitanje, nije bilo pitanje da li će neko glasati protiv.
B92: Gospodine Antiću, probali smo takozvani ruski put, kako se to kolokvijalno kaže, ili istočni put da tako kažem, probali smo i antiruski put '40-ih godina, pritom nismo otišli na drugu stranu, ostali smo, ako se to može reći, neutralna zemlja, odnosno postali smo nesvrstani. Da li se može reći da zapravo Srbija u svojoj istoriji ili novijoj istoriji, da se ograničimo na vek iza nas, jedino još nije probala taj potpuno jasan evropski put? Bilo je čini mi se nekih pokušaja okretanja Beču i Austriji, ali nekako ne izgleda da je bilo snažnih koncepata okretanja prema Evropi.
Antić: Plašim se da sve do 1992., odnosno '93. kada je Mastriški sporazum stupio na snagu mi nismo imali evropsku alternativu, dakle, Srbija je u XIX i XX veku, Srbija i Jugoslavija, najviše sreće imala kada su velike sile bile tako moćne i tako posvađane međusobno da je ona mogla da se koristi tim njihovim sukobom i kada je mogla da u formi neke sjajne izolacije, u formi neke neutralnosti koja se zove nesvrstanost bude po strani. Međutim, to više nije moguće i bez obzira na ovu rusku igru koja je vrlo složena, ja se plašim da ćemo mi u toj igri velikih da prvo počnemo i sami da izigravamo velikog, što se desilo u doba velike Jugoslavije, a na kraju će konsekvence za nas će biti mnogo teže nego konsekvence za one zemlje koje Kosovo vide kao trećerazrednu svoju temu i koje prvo brane svoje dvorište, zatim brane svoje ekonomske interese, pa tek onda pitanje odnosa snaga na Balkanu. Tako da, nažalost, eto, mi imamo svega 14 ili 15 godina iskustva sa Evropom, u to vreme Evropa, tada već Evropska unija, se odrekla rešavanja pitanja Bosne i delom Hrvatske i prepustila to Sjedinjenim američkim državama. Tako da, sad je prilika da definišemo svoje interese, ali je naš problem što mi ili volimo ili mrzimo, mi nikako da kažemo - Evropska unija nije za nas cilj, ona je za nas sredstvo da unapredimo Srbiju, da stvorimo ozbiljnu, dobru državu, da je modernizujemo zato što nam je to potrebno, jer ko se ne razvija, ko se ne modernizuje taj propadne. To je tako i u evoluciji, to je tako i u politici. Recimo, mi imamo sporazum o CEFTI, nismo ozbiljnu debatu imali u Parlamentu. Možda su krivi opozicionari, jer opozicionari treba da otvaraju ta pitanja, vlast naravno da gleda da što brže provede kroz Parlament neke ugovore. Ali je teškoća naša u tome što jedna Slovenija, koja je bila spremna da razbije Jugoslaviju koja joj je odgovarala zbog toga da bi ušla u Evropsku uniju kao samostalna nezavisna država, je mnogo ozbiljnije razmatrala uslove ulaska u Evropsku uniju, Evropsku zajednicu, a ušla je u mnogo povoljnijem momentu nego mi, a mi naravno o tome uopšte ne razmišljamo.
B92: Istoričar ste po profesiji, ali ste bili u politici, pratite, znam, političke odnose i relacije. Na kraju želim da Vam postavim ovo pitanje - da li mislite da Vlada ovakva kakva jeste može da preživi nezavisno Kosovo?
Antić: Naravno, mislim da ona ne bi mogla da preživi recimo spor oko podele javnih preduzeća ili ne bi mogla da preživi neku propast privatizacionu, ali veliku, tu je primer DDOR-a i ove inflacije, ove krize na berzi, uopšte nije privuklo pažnju javnosti. Međutim, pitanje Kosova i Metohije mislim da će oni vrlo lako preživeti.
B92: Čedomir Antić, istoričar gost Poligrafa i Televizije B92, hvala Vam na vremenu koje ste nam večeras posvetili, prijatno veče.
