Izvor: B92, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo u Njujorku
B92: Delegacije Beograda i Prištine su se posle njujorških pregovora vratile kućama sa ocenama o diplomatskom pomaku. Razume se, obe strane takvo tumačenje imaju iz sopstvene perspektive. Međunarodni posrednici jedini uspeh vide u tome da su se dve strane pogledale preko pregovaračkog stola. Ne možemo da pretpostavimo na koji će se način odluka o Kosovu ili ishod pregovora odraziti na nas koji ovde živimo. Boško, pregovori u Njujorku vide se u Srbiji kao diplomatski pomak, čak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su neki stranački komentatori tokom vikenda koristili reč uspeh. Na isti način se to tumači u Prištini. Međunarodni posrednici, međutim, jedini uspeh vide u činjenici da su oni seli da razgovaraju i da je taj razgovor bio, kako je Solana rekao, konstruktivan i u komotnoj atmosferi. Po Vašem sudu, šta je suština uspeha ili neuspeha ovih njujorških susreta? Dakle, da li ima nade da se pomak dogodio?
Jakšić: Pa i Beograd i Priština naravno moraju da brane i svoj odlazak za Njujork i činjenicu da su se eto ovoga puta i direktno sastali, ali uspeh je neka poslednja reč koju bih upotrebio. Mislim da su rezultati skromni, veoma skromni. Pod tim podrazumevam otprilike da taj ’uspeh’, da ga vodimo tako, predstavlja činjenica da će se ponovo sastati u Briselu 14. oktobra, i otprilike to je to. Jer, ukoliko analiziramo šta je bila platforma Beograda koja je izneta, šta je bila platforma Prištine, da li je neko napravio proboj tom svojom platformom, bez obzira na to o kojoj strani se radi, onda ćemo doći do zaključka da toga nije bilo, da je ostao neki status kvo.
B92: A u koji kontekst biste smestili Njujoršku deklaraciju, tekst koji su obe strane potpisale, da se uzdržavaju od izjava koje bi mogle da naruše bezbednost na Kosovu?
Jakšić: Pa to je mogao da bude neki uspeh, zaista neki opipljiviji diplomatski uspeh upravo taj deo Njujorške deklaracije, poziv na uzdržavanje od provokacija, uznemiravanja i nasilja. Međutim, ako pogledamo šta se dogodilo 24 časa posle ili nešto malo posle potpisivanja Njujorške deklaracije, vidimo da se stvari nastavljaju, nema nasilja, srećom, ali ima uznemiravanja i provokacija.
B92: Na šta mislite?
Jakšić: Pa mislim recimo konkretno na jučerašnje potpisivanje raznih peticija ovde, deklaracija grupe 1389, jasne kosovske simbolike, koja podstiče neke ratne opcije. Ukoliko se setimo koliko nedavno ovde isto neke slične grupe Cara Lazara itd, pa zar to nisu neke akcije koje predstavljaju uznemiravanje i onemogućavaju na određeni način pregovore? Ako imamo jednu takvu situaciju da posle prihvatanja obaveze u Njujorku da toga ne bude, a da se to odmah ovde događa, zar to ne demantuje bilo kakav uspeh i konkretan rezultat onoga što je u Njujorku napravljeno, imajući u vidu da sigurno takva atmosfera postoji i u Prištini prema Srbima na Kosovu?
B92: Po Vašem sudu, čiji je uspeh ta Njujorška deklaracija, da li Beograda, da li Prištine, da li Kontakt-grupe, odnosno međunarodnih posrednika?
Jakšić: Pa očigledno se ne radi o uspehu ni Beograda ni Prištine. Ne bih rekao da se radi ni o konkretnom uspehu dva člana trojke, a pod njima podrazumevam sada Ameriku i Rusiju, jer ni oni nisu napredovali na svom diplomatskom putu ostvarivanja ideja za koje se zalažu. Čini mi se da je čitav ovaj proces, koji diplomate brane i kažu: „Kako da ne, treba nastaviti sa pregovorima", to je to što Solana pominje kao konstruktivnu i komotnu atmosferu, da je čitav taj proces u funkciji kupovine vremena Evropske unije. Jer, Evropska unija je ta koja će u narednim nedeljama morati da usaglasi svoj stav, koji je u ovom trenutku podeljen. Evropa u ovom trenutku nema jasan stav o tome šta će da radi, pogotovo ne zna šta će da radi u slučaju koji je očekivan, a to je da pregovori neće biti završeni uspehom, što dokazuje da su oni realni u svojim analizama, i da mora da se pripremi ovo što su u Portugaliji juče-prekjuče ministri zaključili i rekli: „Mi moramo da se pripremimo za sve situacije i za sve scenarije, a posebno za ovaj najnepovoljniji." Evropa u ovom trenutku nije još spremna na taj scenario. Prema tome, vreme koje stiže, koje je na određen način kupljeno u Njujorku, je kupljeno pre svega zarad Brisela, a ne toliko zarad Beograda, zarad Prištine, koji su eto imali još jednu novu priliku, pa se videlo da su i Beograd i Priština iskazali samo već poznate stavove i da u suštini ni za jotu nisu odstupili od pozicija sa kojima su krenuli u Njujork.
B92: Želite da kažete da se zapravo ovi razgovori održavaju zbog Evropske unije, zbog davanja šansi...
Jakšić: Faktički, tako ispada. Iako je forma naravno diplomatska forma i pakovanje je drukčije, kaže se – Eto, to je da bi Srbi i kosovski Albanci dobili priliku da eventualno izađu sa nekim novim idejama itd. Međutim, ono što je realno, mislim da se to ponajviše odnosi na Evropsku uniju, da bi ona ispeglala, ispolirala taj svoj zajednički stav. Jer, i Havijer Solana i Oli Ren sve vreme insistiraju na tome da Evropa, ukoliko želi da bude globalni igrač na svetskoj sceni, mora da ima zajednički stav i da je ovo prilika da pokaže da je Evropa upravo takav faktor kao što se od nje očekuje.
B92: A zašto su ovi pregovori počeli u Njujorku, u sedištu Ujedinjenih nacija? Da li zato što je vraćena uloga Ujedinjenim nacijama koje su u ovom slučaju bile zaista skrajnute, ili iz nekih drugih razloga?
Jakšić: Ima, naravno, i te simbolike, jer i Evropa, posebno Rusija insistiraju da Ujedinjene nacije ne budu zaobiđene, što je potpuno u redu. Jer, pun legitimitet neke odluke, bez obzira na to kome će se ona dopasti a kome se neće dopasti, ili ono što bi bilo najbolje jeste da se ne dopadne nijednoj strani, to bi bio preduslov dogovora, taj puni legitimitet podrazumeva da odluka ipak bude doneta na ovaj ili onaj način u Savetu bezbednosti. Kada kažem ’na ovaj ili onaj način’, onda se time otvaraju mnoge mogućnosti koje u ovom trenutku postoje. Da li će to biti nova rezolucija UN-a, koja će poništiti i zameniti rezoluciju 1244? Da li će to biti samo debata u Savetu bezbednosti, koja će se završiti bez rezolucije Saveta bezbednosti, što je otprilike priča koju je nagovestila nemačka štampa, tzv. plan B, koji bi onda bio tako široko tumačen da omogući priznavanje, proglašenje kosovske nezavisnosti na osnovama rezolucije 1244 i priznavanje te nezavisnosti isto tako bez poništavanja rezolucije 1244?
B92: Čime bi se i Rusima na izvestan način dao...
Jakšić: Rusi bi na taj način isto dobili, jer to jeste taj faktor UN-a da i Rusi, bez obzira na njihovo aktivno učešće u Kontakt grupi, ali Rusi, pa i mi preko Rusa, i mi direktno insistiramo da to bude neka odluka koja neće zaobići Savet bezbednosti. Tako da, taj deo je veoma važan, bez obzira na to što sada pregovori teku kroz „trojku#, koja nije direktno vezana za UN, ali odabir lokacije i vremena gde će se to naći, u Njujorku, na početku zasedanja generalne skupštine svakako ima upravo tu simboliku.
B92: Samo dan pre Njujorka Kondoliza Rajs je podigla temperaturu svojom izjavom o nezavisnosti, iako to nije ništa novo u odnosu na stav SAD-a. Međutim, posle Njujorka, kao da se Amerika povukla u tim svojim nagoveštajima da je nezavisnost Kosova jedino rešenje za bezbednost Balkana, najbolje rešenje. Da li je taj utisak pogrešan ili se Amerika zaista malo povukla sa tim isključivim stavom?
Jakšić: Pa moramo da se vratimo malo nazad. Amerika je isto tako, bez obzira na to što je insistirala da Kosovo mora da dobije nezavisnost, što nije ništa novo... Prema tome, to što je rekla Kondoliza Rajs to je i Džordž Buš rekao u Tirani, a u međuvremenu je ponovila čitava plejada američkih diplomata ovde i tamo u raznim situacijama. Ali, ako se vratimo, pošto mi uglavnom pamtimo ono što je negativno i što nas najviše iritira naravno u američkom stavu, ali i Amerikanci su vrlo često govorili da smatraju da je unilateralno rešenje jednostrano proglašavanje i priznavanje nezavisnosti Kosova najgori od svih mogućih scenarija. Prema tome, to nije scenario koji Vašington priželjkuje, on ga drži kao opciju, insistira i pominje i opominje u ovom trenutku da je on vrlo moguć zato što vreme ističe a dogovora nema. Prema tome, verovatnoća jednog takvog scenarija se uvećava, što prvi put sad čujemo i od naših političara da konačno kažu da je to neka realna opcija, ali će i Amerikanci učiniti mnogo toga da se taj scenario izbegne, pre svega što bi time doveli Evropsku uniju u vrlo nezgodnu situaciju, jer Evropska unija se već deli po tom pitanju, jedan deo zemalja je za priznavanje nezavisnosti i jednostranog proglašenja, drugi deo je protiv. Prema tome, ako govorimo, ako pominjemo reč ’ustupak’, da, onda može da se kaže da je to na neki način ustupak Amerikanaca u ovoj fazi i Evropskoj uniji da pokuša da dobije to vreme na kome će neki izglancati taj svoj stav, pa na neki način je i nepominjanje, neinsistiranje toliko na unilateralnom priznavanju neka vrsta ustupka i Rusima. Znači, zadržaćemo, eto gledaćemo sve da zadržimo u UN-u, gledaćemo na neki način da kontrolišemo proces da dođe do nekog rešenja koje je svima prihvatljivo. A mislim da to rešenje... Treba na neki način možda i otvoreno reći, to rešenje koje će svima biti prihvatljivo će svakako biti neprihvatljivo Beogradu, a manje prihvatljivo negde Prištini. Prema tome, mora da se napravi neka atmosfera da su i jedni i drugi nezadovoljni, onda je to preduslov nekog rešenja.
B92: To je nagovestio i gospodin Išinger pre nekoliko dana, kada je rekao: „Moramo naći rešenje koje neće sadržavati u svom nazivu ili naslovu ni nezavisnost ni autonomiju."
Jakšić: Tako je, jer to insistiranje... Kad je on rekao otprilike da treba odustati od tih etiketa, odnosno Beograd da odustane od etikete autonomije koju svet nije video, što ovako zvuči... da ne ulazim u to kako zvuči, a da Priština treba da odustane od etikete nezavisnosti, očigledno je da tu treba tražiti rešenje. Jer, za pregovore, kao i u trgovini, postoje dve varijante, ili su oba partnera zadovoljna kada se raziđu ili su oba partnera nezadovoljna. Sve ono između, da je jedan zadovoljan a drugi nezadovoljan, a to je ono što bi ta saglasnost, barem za sada postoji, da ne treba i treba pokušati da se izbegne to rešenje. Znači, varijanta je, najrealnije bi bilo ovo da su i jedan i drugi nezadovoljni, e onda je to neki preduslov nekog trajnijeg rešenja.
B92: Ali, kada se razgovara o bezbednosti regiona, onda ni jedno ni drugo rešenje, ni jedan ni drugi predlog, ni nezavisnost, a ni autonomija ne ulivaju nadu da će bezbednost regiona biti obezbeđena. Svako rešenje deluje jednako nebezbedno iz perspektive...
Jakšić: Apsolutno, i proglašenje nezavisnosti i blokada proglašenja nezavisnosti mogu da budu izvor rasta napetosti i regionalne tenzije, ne samo zbog tumačenja država u regionu, van Beograda i van Prištine, nego pre svega zbog mogućih destabilizacija ili unošenja elemenata nesigurnosti na teritoriji Kosova. Ako Albanci ne dobiju ono što hoće, a to je puna nezavisnost, i obrnuto, da u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti razne grupe, kao što smo pomenuli, 1389 ili Car Lazar, organizuju neke stvari... Dovoljan je jedan incident... Sve ovde, što bi Bregović rekao, svadbe i sahrane nisu slučajno tako uvezane, sve one ovde idu uz mnogo pucanja i mnogo alkohola. I jedan incident, bilo da je u pitanju srpska sahrana ili srpska svadba, bilo da je u pitanju albanska svadba ili albanska sahrana, mogu lako da eskaliraju i izvedu situaciju iz nekog normalnog takta, i to je taj realni strah koji postoji.
B92: I koji su ministri NATO-a, odbrane...
Jakšić: To je ono na šta oni upozoravaju i pokušavaju da nađu neke garancije da će se to izbeći.
B92: Da li biste u taj kontekst smestili i ovu priču sa juga Srbije, koja se poslednjih dana može čuti, albanske partije, koje su jako nezadovoljne politikom zvaničnog Beograda prema jugu Srbije, naročito radom Koordinacionog tela za jug Srbije?
Jakšić: Očigledno je da je to ista vrsta nekog psihološkog ratovanja, jer to potpuno pripada toj sferi, s tim što za ono što se događa u Beogradu ne znamo, ili ja barem ne znam, da li iza toga na neki, ovaj ili onaj način stoji vlast ili ne stoji, da li podstiče, u svakom slučaju vidim da ne zabranjuje ometanje pregovaračkog procesa. A ovo ujedinjavanje vrlo simptomatično svih pet stranaka iz Preševske doline i njihovo javljanje u ovom trenutku apsolutno je deo pritiska koji je potpuno sigurno, potpisujem, koordiniran sa onim što se radi u Prištini. Znači, to je pojačavanje i pritiska i tenzije i eventualnih pretnji šta sve može sutra da se dogodi, i o tome treba razmišljati.
B92: A kako razumete ponudu ili ideju premijera Koštunice da kosovski Albanci postanu najpovlašćenija nacionalna manjina u Srbiji?
Jakšić: Ne razumem je kao formulaciju. Mogu da je razumem kao ponudu, ali ne razumem je kao formulaciju. Zaista moram da kažem da mi je nejasno šta znači to ’najpovlašćenija manjina’. Ima tumačenja da to znači da Albanci treba da dobiju takav status zato što su najveća manjina. Da li onda mi uvodimo neke nove političke kategorije ovde, da postoje velike i male manjine, ili malo manje ili malo veće manjine? Šta to znači, da postoje onda manjine prvog i drugog reda, pa jedne zato što su velike dobijaju najpovlašćeniji status, a Mađari, pošto ih je manje, nemaju taj status? Za nekog ko to kaže ne misli da bi u slučaju da se realizuje jedan takav koncept, da bi sutra druge manjine, sem albanske, tražile isto tako visok stepen autonomije. Prema tome, mislim da je to jedna ponuda koja je izrečena tek onako, zato što lepo zvuči, jer se kaže: „ Eto, to je status manjina ne samo po evropskim nazorima nego neviđen na svetu", da to tako treba da se koristi kao argument u pregovorima koji dokazuje svu našu spremnost da učinimo sve, a mislim da se radi o jednoj retoričkoj figuri, koja može čak da ima i opasne posledice.
B92: U kom smislu?
Jakšić: Bez obzira na to da li će biti realizovana, a ne verujem da će biti realizovana zato što ne verujem da ćemo uopšte doći u priliku da Albancima damo taj najviši stepen autonomije, zato što ga oni neće, ali će ovo što je rečeno ostati zapamćeno. I ne bih se čudio da neko za dve nedelje, dva meseca kaže - Gospodo u Beogradu, hajde recite malo konkretnije šta znači to najpovlašćenija manjina, pa i mi bi voleli da imamo status te manjine, dajte nama. Zašto se neko sutra ne bi javio negde iz Vojvodine ili iz vlaškog dela i to tražio? Prema tome, mislim da je to jedno poprilično neozbiljno igranje sa nekim pojmovima koji su sada u funkciji pregovora, a mogu sutra da izazovu ozbiljnije političke protuberance nego što uopšte neko u ovom trenutku o tome misli.
B92: Da li međunarodni posrednici traže srednje rešenje kojim će biti nezadovoljni i Beograd i Priština, to rešenje koje se neće moći čvrsto definisati u forme međunarodnog prava, zbog Beograda i Prištine, bezbednosti regiona ili zato što zaista to može biti korišćeno kao primer, odnosno presedan za neka druga područja?
Jakšić: Pa i zbog jednog i zbog drugog. Znači, Evropi jeste svakako stalo. I svim tim evroskepticima na neki način treba reći da Evropa nije zainteresovana za to da dobije destabilizovani zapadni Balkan ili Srbiju, kao što kaže Oli Ren, koja će ukoliko nastavi da živi sa nacionalizmom povodom Kosova zaboraviti na sve druge reformske procese, na sve ono od čega smo u priličnoj meri ovih poslednjih meseci potpuno odvojeni, jer je Kosovo jedina tema koja ovde postoji. A isto tako, mimo tog interesa naravno da postoji i ovaj interes o slučaju koji je presedan. Jer, ta vrsta presedana zaista ide u širokom potezu, od Papue Nove Gvineje do Baskije, od Aphazije, Transdnjestra, do Kipra. Prema tome, tu ima mnogo onoga što može da bude opasno, što može sutra ta kosovska radijacija da se prenese na neka od tih drugih spornih područja koja imaju sličnosti sa manjinskim problemima i separatističkim tenzijama, i Evropa jeste zainteresovana ponajviše da do toga ne dođe.
B92: U trenutku kada je Ren u intervjuu za „Glas Amerike" ponovio, ali čini mi se malo jasnije, da je obostrana perspektiva, i Srbije i Kosova, u Evropskoj uniji, nekako u isto vreme se obnarodovala, posle Romana Prodija, inicijativa Slovenije da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju što pre. Neću da pitam da li je to zamena Kosova za ulazak u Evropsku uniju, ali da li je to isti kontekst? Dakle, da li su sve ove najave o perspektivi Kosova i Srbije i ti zahtevi da mi ipak dobijemo status kandidata već u 2008. godini zapravo u kontekstu ove bezbednosne priče a propo pregovora o Kosovu?
Jakšić: Evo, ovih poslednjih dana upravo ta izjava Olija Rena mislim da jako mnogo govori. Upravo upotreba te reči i pozivanje Srba i Albanaca sa Kosova, gde on kaže: „Ljudi, razmišljajte o svojoj budućnosti na pet, deset ili petnaest godina. Treba razmišljati o tome da je obostrana budućnost u Evropskoj uniji." Prvo da analiziramo ovu reč ’obostrana’. Drugim rečima, to je već na određeni način posredno prihvaćena činjenica da će to biti dve zemlje koje će ići nekim paralelnim kolosecima, putovati ka Briselu. I drugo, upravo korišćenje mogućnosti da takvo rešenje bude prihvaćeno zato što je otvorena perspektiva bržeg približavanja i bržeg putovanja, ne ovim sporim srpskim prugama ili kosovskim prugama, nego bržim prugama ka Briselu, to je ono što je bitno. Jer, ako Evropska unija ima neki instrument koji može da utiče, onda svakako najefikasniji instrument je brže približavanje i brži ulazak u članstvo.
B92: Pitanje je šta ćemo mi reći.
Jakšić: I to je ono što je najvažnije. Naravno, drugo je pitanje da li će se to ovde epski protumačiti odmah kao prodaja, kao trgovina, kao ovo-ono. Pa diplomatija, deo njene prirode je između ostalog i trgovina, i to svi znaju, znaju i na početku pregovora. Zašto se pregovara? Pa da bi se nešto dobilo, nešto izgubilo. Zašto onda ne kažemo da je i odlazak u Njujork trgovina?
B92: Isključujemo se za 30 sekundi iz TV prenosa, nastavljamo, samo još jedno pitanje imam. Da li su realne nade Beograda da će pregovori biti nastavljeni posle 10. decembra?
Jakšić: Moguće je, ne bi se apsolutno isključila ta činjenica zato što je relativno mala mogućnost da će sve biti završeno dotle. I postojaće želja da se proces barem za neko vreme prebaci u Savet bezbednosti upravo zbog uloge UN-a, o kojoj smo govorili, a to je to vreme koje bi moglo da traje onda posle 10. decembra.
B92: Odnosno, verujete u scenario koji se pominje, a to je da bi iz perspektive Unije tek u drugoj polovini 2008, za vreme predsedavanja Francuske Evropskoj uniji, mogla biti završena priča o Kosovu?
Jakšić: To je vrlo moguće, zato što pre svega nova rastuća uloga Francuske u Evropskoj uniji, taj pojačani diplomatski angažman posebno oko Kosova, gde je Francuska dugo vreme bila pasivna, to je nešto što bi moglo da znači... A drugo, Francuska zajedno sa Britanijom i Nemačkom vuče na jednu stranu i pokušava da privuče sve ove druge zemlje koje su skeptičnije, poput Španije, poput Grčke, poput Kipra, poput Slovačke ili Češke, da ih privuče i da kaže – Eto, kad se budemo suočili sa ovim neminovnim rešenjem, a to je neuspeh direktnih pregovora, neuspeh da se išta uradi i u Kontakt-grupi, hajde onda da Evropa bude ta koja će se više angažovati. Evropa, u krajnjoj liniji, mora sebi da otvori prostor kako će da šalje civilnu misiju na Kosovo, jer to je nešto što je dogovoreno, a za šta u ovom trenutku ne postoje nikakvi realni uslovi. Gde da ode tih 1.500 ljudi iz Evropske unije? U jednu situaciju kao što je ova? U situaciju u kojoj UNMIK već ozbiljno gubi svoj kredibilitet tamo, u situaciju u kojoj preti opasnost za stanovišta naravno Prištine, da ukoliko političari ne isporuče svojim građanima tamo nezavisnost, da dođe i do njihove diskreditacije i do opšteg haosa? To su sve neki parametri, i Evropa očigledno mora da insistira na tome da izbegne jednu takvu situaciju, i mislim da će Francuska na tome biti veoma angažovana, i to je ono vreme gde će pregovori trajati duže.
B92: Što je gospodin Sarkozi i nagovestio u izjavi BBC-ju.
Jakšić: Jeste, s tim što, da podsetimo da ne bi bilo ovde raspirivanja lažnog optimizma, i Sarkozi je vrlo jasno rekao na početku svoje izjave, kada je rekao: „Prva stvar, treba da shvatimo da će Kosovo biti nezavisno, pa je druga stvar onda da Evropa o tome treba da ima zajednički i jedinstven stav." I treća stvar koju je rekao jeste da u tom procesu Evropa svakako treba da izbegne mogućnost da, kako je on rekao, ponizi Rusiju, a onda mu je neko došapnuo da svakako i Srbiju ne ponizi. Ali, to je tok kojim stvari idu, Evropska unija se očigledno približava svesno rešenju o nezavisnosti sa željom da to bude jedinstven stav, a da 27 članica ne bude podeljeno po tom pitanju kao što je sada.
B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta".
.jpg)
