Izvor: B92, 09.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo, realnost i želje
Bečki razgovori o decentralizaciji Kosova nisu doveli do nekih značajnijih rezultata, niti do približavanja dveju strana, albanske i srpske. Zbog toga je spski državni tim odlučio da predloži potpunu promenu strategije i da se sa ovih razgovora pređe direktno na pregovore o samom budućem statusu Kosova u uverenju da će ovakav pristup dati mnogo bolje rezultate i biti uspešniji. Kosovo, budućnost Kosova i stanje ljudskih prava na Kosovu, to su neke od tema za razgovor u večerašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << emisiji. Gost Poligrafa je advokat, savetnik bivšeg premijera Kosova Bajrama Kosumija i nekadašnji predsednik omladine i visoki funkcioner one SFRJ, Azem Vlasi. Gospodine Vlasi, dobro veče, dobrodošli na televiziju B92, u emisiju Poligraf. U Beogradu prisustvujete jednom skupu, koji organizuje Helsinški odbor za ljudska prava. Kakav je karakter ovog skupa i o čemu će na njemu biti reči?
Vlasi: U okviru civilnog društva ima više ovakvih razgovora i sastanaka gde razgovaramo o aktuelnim temama koje se tiču Kosova danas, ali još više Kosova u budućnosti, kada će se rešiti njegov status. Ovom prilikom konkretno, razgovaramo o položaju manjih etničkih zajednica ili etničkih manjina, o problemu reintegracije Mitrovice. To je skup gde učestvujemo sa Kosova i Albanci i Srbi, onda ima ovde iz Beograda ljudi koji su aktivni u sektoru civilnog društva. Mogu vam reći da je to jedna vrlo korisna, tolerantna rasprava s vrlo korisnim idejama, za koje se nadamo da će naći svoje mesto i u budućem uređenju tih konkretnih pitanja na Kosovu.
B92: Vratićemo se ovim temama, ali da Vas sad pitam za Crnu Goru. Građani Crne Gore odlučili su o budućnosti Crne Gore, odlučili su da Crna Gora u budućnosti bude nezavisna država. Pretpostavljam da ste pratili zbivanja oko referenduma, kakve impresije je u Vama stvorilo ovo odvajanje Crne Gore i da li mislite da ono može imati neki zanimljiv kontekst, aspekt u pogledu rešavanja budućeg statusa Kosova?
Vlasi: Iako je pitanje Crne Gore nešto što se razlikuje od slučaja Kosova, ipak će ono u krajnjem imati neke refleksije i na status Kosova. To praktično znači, u procesu raspada bivše SFRJ, proces koji je počeo upravo na Kosovu '89-'90, nasilnim gaženjem njenog ustavnog položaja, sada se završava taj ciklus i Crna Gora je pretposlednja epizoda, a Kosovo će biti poslednja epizoda tog procesa raspada bivše Jugoslavije. Što se mene tiče, ja sam očekivao takav epilog u Crnoj Gori, jer početkom raspada one bivše SFRJ, koja je bila jedan izbalansirani okvir jedne federalne, federativne države u kojoj su glavni temelji bile federalne jedinice, prava naroda i narodnosti u njima, kad je to počelo da se raspada onda je bilo vrlo teško zamisliti da će bilo ko, bilo s kim, protiv volje svojih građana, ostati. Crna Gora jeste mala država, jeste sa narodom najsličnijim Srbima u svemu, ali je ipak bila federalna jedinica i ima tradiciju svoje državnosti.
B92: U redu, gospodine Vlasi, kako vidite inicijativu državnog tima Srbije da se odmah pređe na razgovore o statusu Kosova i platformu čiji su elementi u ovom trenutku objavljeni, neki, nije potpuno objavljena? To je platforma koja predviđa da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije sa visokim stepenom autonomije i da takav status bude garantovan ugovorom koji bi se potpisao na 20 godina. Vidite li nešto specifično i zanimljivo, posebno važno u ovom predlogu, iz Vašeg ugla gledano?
Vlasi: Taj predlog je za nas u svemu neprihvatljiv iz običnog razloga što nudi koncept autonomije Kosova u okviru Srbije u situaciji, u vreme kad nema više one Jugoslavije koja je bila naš zajednički državni okvir. Tada je Kosovo imalo visok stepen autonomije, neke veze sa Srbijom, ali je bilo po Ustavu iz 1974. i federalna jedinica. Dakle, Srbija nije bila jedini ni glavni državni okvir za Kosovo, nego je to bila Jugoslavija. Kad nema te Jugoslavije nema nikakve šanse da Srbija bude državni okvir za Kosovo, makar i sa ovako visokim stepenom autonomije kakav se predlaže u Srbiji. Prema tome, ta teza pripada prošlosti i ona apsolutno ne odgovara novoj realnosti.
B92: Dakle, za Vas apsolutno ne postoji, za Vas lično i oko Vlade Kosova i oko uopšte tog političkog konsenzusa koji postoji na Kosovu, ne postoji nijedna solucija osim potpuno nezavisnog Kosova, Kosova kao nezavisnog međunarodnog pravnog entiteta? Je li to ono što želite da nam kažete?
Vlasi: Da, posle svega što se desilo, posle činjenice da je poslednji za nas realni, legitimni ustavni i državni okvir bila SFRJ i pošto je to pogaženo silom, protiv naše volje, pa međunarodna zajednica to stanje nije priznala, ni mi nismo priznali i 1999. godine zbog toga je došlo do snažnije intervencije međunarodne zajednice, da se to nelegalno, silom nametnuto stanje '89-'90. ukine. Posle toga više nema nikakve šanse, dakle, kad se postavlja pitanje može li neko kompromisno rešenje, ima li neka druga solucija - nema. Čim nema šanse ni mogućnosti, nikakve šanse da Kosovo ostane u okviru Srbije, onda neke treće varijante osim nezavisnosti nema.
B92: A šta ako bi međunarodna zajednica nametnula ipak jednu vrstu takvog kompromisnog rešenja, dakle, nečega što bi se možda zvalo uslovna nezavisnost, ograničena nezavisnost ili nečega što bi imalo vremensko ograničenje?
Vlasi: Prvo, to ne bi bilo rešenje, prema tome ne bi se moglo nazvati rešenjem. Drugo, ne znamo kako bi funkcionisalo to rešenje. Čuo sam za tu ideju u Srbiji, neka autonomija pod suverenitetom Srbije za 20 godina. Šta to znači? Znate, Kosovo ne odgovara ni međunarodnoj zajednici, nama građanima Kosova pogotovo, pa ni Srbiji, da to ostane neka fluidna, nedefinisana zajednica. Znate, danas ako treba da potpišete ugovor sa jednom državom radi uvoza struje kad ima nestašice struje, vi morate kao država da potpisujete. Srbija takve aranžmane više u ime Kosova i za račun Kosova neće potpisivati.
B92: Srbija to i ne traži u ovom trenutku, ruku na srce.
Vlasi: Ne, ako je protiv nezavisnosti Kosova, onda kakvo se rešenje nudi zapravo, ako se kaže - ne želimo da Srbija vrši vlast nad Kosovom, neka Albanci imaju svu vlast, ali nemaju državu. Znate, to je jedna optička varka, to nije rešenje.
B92: Da li je neko među političkim krugovoma na Kosovu ipak razmatrao varijantu podele Kosova? Jer, ako se deli nešto što je formalno-pravno ustavno definisano kao jedinstvena teritorija, dakle, Kosovo je prema Ustavu, poslednjem Ustavu, formalno sastavni deo Srbije, ako se deli Srbija u tom smislu, zašto bi bila isključena ideja da se podeli Kosovo?
Vlasi: Ako mislite da je Kosovo po Ustavu iz '90. godine, po Ustavu Srbije, pa to je taj Ustav i taj odnos, to stanje koje je stvoreno, koje je izazvalo toliku krizu i to nije izdržalo. Prema tome, mi to stanje ne priznajemo. Mi o podeli Kosova, i uopšte o etničkim podelama, ni ne razmišljamo, jer taj koncept etničkih podela kao jedinog mogućeg načina života ljudi samo kroz etničke podele je doveo do ovolikih sukoba i mi o tome ne razmišljamo uopšte, o podeli Kosova, a mislimo da to ne bi bilo, ne bi odgovaralo ni Srbima na Kosovu, jer oni ne žive teritorijalno samo u jednom delu Kosova.
B92: Da, gospodine Vlasi, ali možete i kontra argument, Vi sad kažete način etničkih podela doveo je do mnogih problema. Odsustvo etničkih podela u ovom trenutku dovodi do mnogo žrtava na Kosovu. Albanska strana je pokazala veoma veliku nefleksibilnost i sklonost da ne želi da pravi kompromise ni na najmanjim stvarima kada su manjine u pitanju. Da sad pređemo na teren ljudskih prava, da ostavimo politička uverenja i političke stavove, Vi ste rekli da je Kosovo spremno da primeni i iskopira najbolja rešenja Evrope kada je u pitanju zaštita ljudskih prava, to sam pročitao, to je citat Vaše jedne rečenice. Ja moram nažalost da konstatujem da se to ne vidi, naprotiv, upravo se vidi suprotno, upravo se vidi želja i spremnost da se oni koji su još na Kosovu sklone sa Kosova, da se proteraju. To je ono na šta upozorava realan život.
Vlasi: Ne radi se ni o želji ni o spremnosti, radi se o tome da vučemo teške ožiljke i posledice iz prošlih vremena, dakle, pre svega iz jednog desetogodišnjeg perioda bivše vlasti srpske na Kosovu, koja je svestrano zagorčavala život Albancima. Onda dobar deo Srba na Kosovu je instrumentalizovao i onda posledice progona od '99. godine, koji se posle juna '99. godine vratio kao bumerang u smislu osvete i tako dalje, ali situacija se vremenom popravlja i više toga nema među Albancima, i konačno Albanci, mi Albanci shvatamo da etnička tolerancija, stvaranje uslova za bezbedan život svih građana Kosova je bitan uslov da bi mi stekli državnost i našli svoje mesto u Evropskoj zajednici kao demokratska država.
B92: Ja razumem, gospodine Vlasi, vrednosti o kojima Vi govorite i koje podržavate, Vi ste sada govorili o jednom sistemu koji je zagorčavao život Albancima, ali siguran sam složićete se, taj sistem je zagorčavao život i mnogim Srbima koji ne žive na Kosovu, dakle, i u ostalim gradovima u Srbiji. Taj sistem više ne postoji, čovek koji je simbol tog sistema više nije živ, šta je to što sada generiše mržnju prema Srbima i drugim nealbancima na Kosovu, jer, podsetiću Vas, prošlo je više od četiri godine kako je Miloševićev sistem otišao u istoriju i desilo se ono strašno nasilje 17. marta 2004. kad nisu spaljeni valjda samo oni manastiri do kojih oni koji su to rušili nisu stigli ili ih se nisu setili. Evo, ovde imam listu incidenata koji su vezani za poslednjih par meseci, neću naravno sada sve čitati, jer radi se o 15-20 incidenata u kojima su uglavnom u opasnosti bili nealbanci, radi se o kamenovanju, o pucanju, o rušenju. To su činjenice života za koje Vas ja pitam, šta je to što danas generiše tu vrstu osećanja koje je dovoljno da nekoga motiviše da puca u nekog ko nije Albanac?
Vlasi: Prvo, kad govorite o tim podacima trebalo bi na primer od Kosovske policijske službe da uzmete podatke da vidite ukupno incidente raznih vrsta među građanima. Prema tome, po nekoj staroj inerciji samo se uzima ono što se tiče Srba, a termin nealbanci je potpuno nekorektan i neprimeren, jer tamo žive etničke zajednice.
B92: Zbog čega je neprimeren?
Vlasi: Tamo žive etničke zajednice koje imaju svoje ime i nisu to nealbanci.
B92: Dobro, Srbi, Romi, Crnogorci.
Vlasi: Ali da nastavimo kod drugog dela vašeg pitanja, šta je to što generira mržnju. Mržnja se ne generira, nego se generiraju strahovi i dalje na Kosovu, strahovi kod Albanaca zbog kontinuirano loših poruka koje se šalju iz Beograda Srbima na Kosovu, da ne priznaju novu realnost, da bojkotuju institucionalni sistem Kosova, da budu Srbi sa Kosova i dalje kao zaloga Beograda za svoje pretenzije da Kosovo drži u okviru Srbije i posle svega što je država Srbija uradila tamo, a ne neki pojedinac, Milošević ili drugi. Prema tome, dok se generišu ti strahovi, to je jedno od izvorišta koje drži distancu između Srba i Albanaca. Sutra u uređenom statusu Kosova, bez strahova, ja sam siguran da će Albanci, ako ne za neku ljubav prema Srbima koja ne postoji, ako ne zato što samo Srbima odgovara, a ono zbog svog interesa, jer rizikujemo našu budućnost u Evropi, moraćemo da vodimo računa.
B92: To i jeste pitanje, pitanje definisanog nacionalnog interesa albanskog naroda na Kosovu. Da li je to interes ili je ono što se u ovom trenutku čini interes, da svi Srbi koji žive na Kosovu i drugi nealbanci odu sa Kosova?
Vlasi: Ne, zašto treba da odu sa Kosova?
B92: Vi ste sad rekli da te incidente generišu strahovi, ja nisam siguran da li strah može da generiše recimo motivaciju da stanete u neku zasedu i da pucate na nekog ko nije Albanac.
Vlasi: Ne znam zaista takav slučaj, ne znam o kojem slučaju konkretno govorite, ali ja znam da je, na primer, za zadnjih 10 dana bilo takvih slučajeva. E sad, za 10 dana, govorim napamet, ne pratim te statistike, i pucanja i ubistava i među Albancima, evo imate nasred Beograda, jel' hoće da se sele Srbi iz Beograda zato što ima ubistava tu? Nemojte kroz to posmatrati stvari, jer realan život je pun gorčina i onih koji ne rade, ima na Kosovu i Albanaca, ali i Srba koji ne rade, nemaju od čega živeti.
B92: Gospodine Vlasi, čitava međunarodna zajednica je u ovom trenutku zaštićena na kreiranju mehanizma koji bi zaštitio fizički integritet i osnovne ljudske slobode Srba i drugih nealbanaca na Kosovu. I teško je prihvatiti tu tezu, pa, eto, to se događa i drugima, onda bi verovatno međunarodna zajednica radila i na tome da se zaštiti interes i sloboda svih tako intenzivno. Dakle, i bečki pregovori, svrha bečkih pregovora, zar nije to da se zaštite oni koji su najslabiji na Kosovu?
Vlasi: Ne, da se zaštite svi građani, život svakog građanina je vredan bez obzira na etničku pripadnost.
B92: Naravno, ja se slažem sa Vama, ali se govori o decentralizaciji Kosova da bi se zaštitile manjine.
Vlasi: Ne, preko decentralizacije sigurno se neće apsolutno zaštititi niko, nego decentralizacija je jedan od segmenata unutrašnjeg uređenja Kosova koje će život građanima, u ovom slučaju posebno Srbima, gde su u većem broju, one tri -četiri manje opštine na Kosovu, svakodnevni život učiniti podnošljivijim, boljim u komunikaciji sa vlastima. To, a ne da opština zaštiti svakog građanina da se ne desi neki incident na ulici.
B92: Gospodine Vlasi, ukoliko bi došlo do neke vrste nezavisnosti ovog ili onog modaliteta, da li biste Vi podržali soluciju da Srbi postanu konstitutivni narod i da to utvrdi Ustav Kosova, pa i u slučaju da Kosovo ne bude nezavisno, jer se ovde radi o čitavoj jednoj grupaciji manjinskoj, jer je to jedna od političkih ideja s kojom bi manjina na Kosovu osetila veću bezbednost?
Vlasi: Ne, naše na Kosovu kako gledamo na to, ako pitate mene lično takođe, mislim da je rešenje u konceptu građanske demokratske države. Kako mi ne želimo Kosovo kao drugu albansku državu, nego državu građana Kosova, isto tako ne vidimo da bi bilo dobro rešenje imitacija Bosne i Hercegovine, koja je ostala u suštini kao nerešen problem sa tim "konstitutivni narodi" i tako dalje. Konačno, treba znati realno stanje, na Kosovu ima oko 90 odsto Albanaca, oko 10 odsto drugih etničkih manjina, od koga pet do šest odsto Srba. Ako bi se vratili još neki koji žele da se vrate moramo im stvoriti uslove.
B92: To će sigurno biti više od 10 odsto, jer ih je najmanje još toliko u Srbiji u ovom trenutku.
Vlasi: Da, ali, dakle, nije, pitali ste u toj konstitutivnosti nije rešenje, nego u građanskoj demokratskoj...
B92: U redu, Vi ste pomenuli Bosnu, hajde ja da Vam pomenem Makedoniju, zašto onda Albanci u Makedoniji nisu bili zadovoljni s tom građanskom solucijom, već su tražili da postanu konstitutivni narod?
Vlasi: Ne, nisu oni konstitutivni narod.
B92: Jesu, imaju pravo...
Vlasi: Ustav im je dao, oni su zastupljeni u institucijama, sve je to u redu.
B92: Tako je, pa imaju pravo veta.
Vlasi: U Ustavu Makedonije meni nije poznato da član 1. kaže da je Republika Makedonija čine dva konstitutivna naroda, nego građani Makedonije.
B92: Imaju li makedonski Albanci pravo veta na pojedina pitanja, kada je u pitanju recimo sistem?
Vlasi: Ne, oni imaju unutrašnji politički konsenzus dogovaranja, ali nije definisana kao država konstitutivnih naroda, o tome govorimo. To je jedan drugi koncept, a drugo je kada političke snage postižu konsenzus oko nekih praktičnih pitanja.
B92: Hajde da pođemo od toga, da li biste podržali taj koncept da Srbi u parlamentu dobiju konsenzualno pravo, recimo dvodomi parlament?
Vlasi: Ne, ne, hajdemo sad da se pozovemo na makedonska iskustva iz Ohridskog sporazuma kopirati, možemo neka iskustva iz Srbije kopirati da vidimo kako ste rešili problem sa Albancima u Preševskoj dolini, sa Bošnjacima u Sandžaku, zašto da ne.
B92: Albanci u Preševu su mnogo bezbedniji nego Albanci na Kosovu, ali hajde, niste mi odgovorili na ovo pitanje, da li biste podržali taj sistem konsenzualnosti?
Vlasi: Ne, ne bih.
B92: Dakle, da Srbi imaju pravo veta kada su u pitanju pojedina pitanja?
Vlasi: Ne, zašto?
B92: Zato što bi to zaštitilo recimo od mogućnosti da se recimo Kosovo prisajedini sa nekom drugom državom.
Vlasi: A, ne, to će sprečiti ne pet odsto Srba na Kosovu sigurno, nego međunarodna zajednica.
B92: Ako imaju pravo konsenzusa mogli bi da spreče.
Vlasi: Ne, ne, međunarodna zajednica, gde će se tačno definisati rešenja i ako bude konačni status Kosova rešen sa jednom rezolucijom Saveta bezbednosti koja će zameniti Rezoluciju 1244, ona ima snagu koja zaštićuje međunarodno pravo, prema tome, to je mnogo sigurnije nego sad nekom unutrašnjom konstitutivnošću. Prema tome, pitali ste me direktno i ja vam kažem da to nije dobro rešenje.
B92: Maločas ste pomenuli one čiji su domovi na Kosovu koji nisu na Kosovu, i Vi i ja, gospodine Vlasi, znamo da Srbi nisu počeli s Kosova da se iseljavaju 1999. godine već mnogo ranije, da se sad ne vraćam pola veka unazad, svakako decenijama se iseljavaju. Šta je to što će onima koji bi želeli da se vrate u svoje domove, osim ovakvih sistemskih i ozbiljnih rešenja iza kojih će stati Ustav, Vlada i međunarodna zajednica, šta je to što ih može vratiti na Kosovo?
Vlasi: Jedna demokratska država gde će biti poštovana njihova prava kao u svim evropskim državama. Inače, ako hoćete, kroz takva rešenja ili je pokušao Milošević ili niko, i po Ustavu koji je još na snazi u Srbiji Kosovo je deo Srbije i vidite, kao posledica te politike, iz političkih razloga najviše je Srba napustilo Kosovo, a mi govorimo o ranijim periodima kada se iseljavalo mnogo Srba, ali mnogo više Albanaca s Kosova, ali iz ekonomskih razloga. Ali, Srbima je samo pripisano da se sele iz političkih razloga, tu je ono što kroz dugo vremena su brkane činjenice, statistike, i na kraju vidim ta inercija te prakse još opstaje u Srbiji, što mislim da ne koristi Srbima na Kosovu, kao što ne koristi stalno insistiranje odavde da Srbi na Kosovu bojkotuju institucionalni život na Kosovu, traže zaštitu samo u Beogradu.
B92: Dobro, dobro, ali ja govorim, gospodine Vlasi, ja govorim o osnovnim ljudskim pravima.
Vlasi: Ta doktrina o zaštiti Srba po vertikali iz Beograda...
B92: Ja govorim o ljudskim pravima, jer i prema nekim međunarodnim posmatračima Kosovo ima ozbiljne probleme s ljudskim pravima, ne samo manjine, već i žene na Kosovu, trgovina ljudskim bićima, narkomanija i tako dalje, i tako dalje.
Vlasi: S obzirom na stanje od kojeg smo krenuli, na jednu devastaciju života tamo, koji je najviše uzrokovan onih 10 godina i tokom ratnih sukoba i da smo mi '99, pazite, '99. pre šest - sedam godina od nule, mi se još i prilično dobro nosimo i sa kriminalnim pojavama i sa bezvlašćem. Uspostavili smo institucionalnu infrastrukturu i po nekim negativnim pojavama ne odskačemo mnogo od zemalja u ovom našem balkanskom okruženju, mada to ne treba ničim pravdati i protiv toga se moramo boriti.
B92: To je sad jedna druga tema za koju nažalost nemamo vremena, ja imam još par pitanja za Vas čini mi se veoma zanimljivih. Jedno od tih je pitanje koje se vrlo često postavlja u Srbiji, a i Vaše političke pozicije su veoma jasne, ono što želim da Vas pitam jeste, da li je Rezolucija 1244 zapravo sačuvala Kosovo kao što govori jedan deo srpske političke javnosti, pre svega Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka, ili ga je praktično oduzela, ili je praktično održala suverenitet na Kosovu. Kakva je vaša procena i koga Vi uopšte vidite odgovornim istorijski za sudbinu Kosova?
Vlasi: Rezolucija 1244 je u suštini izvukla Kosovo od suvereniteta SR Jugoslavije, kako se zvala onda, Srbije pogotovo, i uspostavila privremeno stanje međunarodnog protektorata, sa zaključkom da se stvore uslovi za konačno rešenje statusa. Nigde se u toj Rezoluciji ne spominje suverenitet Srbije nad Kosovom. E, sada, pošto nema SFRJ, nema ni državne zajednice, ovo pitanje sa supstitucijom, nasleđivanjem prava, to vam je znate kao dve strane se dogovore na račun treće koja će kome šta dati, ali taj pazar ne važi za Kosovo.
B92: Gospodine Vlasi, ko Vas je branio kada ste bili u zatvoru?
Vlasi: Prvo, pošto je to bila jedna politička optužnica branio sam se sam, ali u timu advokata koji su mi bili potrebni imao sam iz Ljubljane, iz Zagreba, iz Beograda, iz Prištine.
B92: Advokat ste, odlično govorite srpski, da li se među Vašim branjenicima nalaze Srbi, branite Srbe danas u Prištini?
Vlasi: Jeste, momentalno u broju mojih predmeta branim tri Srba koji su tražili mene kao advokata i insistirali da im ja budem branilac, iako volim da probiram predmete, ali oni me traže, za mene su moje stranke i sa zadovoljstvom radim to.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili. Gost Poligrafa i Televizije B92 bio je Azem Vlasi, advokat, savetnik bivšeg premijera Kosova Bajrama Kusumija i nekadašnji visoki funkcioner one Socijalističke federativne republike Jugoslavije. Prijatno veče.
