Izvor: B92, 25.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo, političko-psihološki problem
B92: Poštovani gledaoci, dobro veče. Savet bezbednosti UN-a odobrio je na jučerašnjoj sednici početak pregovora o budućnosti Kosova. Savet je takođe ovlastio i generalnog sekretara Kofija Anana da imenuje specijalnog savetnika ove organizacije u predstojećim pregovorima o budućnosti Kosova. Sa svoje strane, Kofi Anan je juče nakon sednice izjavio da će na tu poziciju najverovatnije imenovati bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija. Dakle, pregovori o Kosovu i govor >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << premijera Srbije Vojislava Koštunice u Savetu bezbednosti, to su teme za razgovor sa večerašnjim gostom "Poligrafa". Goran Svilanović, narodni poslanik i bivši šef diplomatije. Dobro veče i dobrodošli.
Svilanović: Dobro veče.
B92: Kakve su Vaše impresije o govoru premijera Srbije u Savetu bezbednosti?
Svilanović: Mislim da je to bio dobar govor. Ja sam ga pažljivo čitao sinoć, praktično u vreme kada je Savet bezbednosti u stvari pripremao saopštenje i izdao ga, i bio sam vrlo zadovoljan. Ja mogu da pretpostavim da je jedan od autora govora gospodin Slobodan Samardžić, savetnik premijera. Bio sam u prilici da i on meni piše govore za nastup za Savet bezbednosti upravo kad je bio 17. mart. Najiskrenije mislim da je to bio dobar govor, i možemo da porazgovaramo o njemu. Ima nekoliko mesta za koje ja smatram da su važna, rekao bih- načelna. Vojislav Koštunica je predsednik Vlade Srbije, čovek koji je upravljao celim procesom oko Kosova od 2000. do danas, ranije na mestu predsednika države, sada na mestu predsednika Vlade. I ovo je trenutak kada je on izašao na veliku političku scenu, na javnu scenu pod reflektore svih u svetu i saopštio svoj i stav naše Vlade u vezi s procesom koji započinje, i koji je odlukom koja je kasnije doneta započeo. Mislim da je to prihvatanje ogromnog tereta odgovornosti i to treba poštovati. Istovremeno, on je praktično naznačio da je spreman da prihvati tu odgovornost onda kad je smenio Čovića i postavio Sandu Rašković Ivić. Suština te odluke je da on prihvata odgovornost za sve što će se događati oko Kosova. Ja nisam ovde u razgovoru s vama i, inače, ne doživljavam svoju poziciju na političkoj sceni Srbije tako da mu to otežam. Naprotiv, ako mogu da pomognem, ja ću da pomognem. Zato kažem da je govor bio dobar. On je rekao nekoliko važnih stvari. Prva je da je ovo demokratska država i da očekuje da će se svi prema njoj ponašati kao prema svakoj drugoj demokratskoj državi, koja je u komunikaciji sa celokupnim čovečanstvom i koja je spremna da poštuje i sugestije i najbolje namere, ali istovremeno i principe. I tu je sad druga tačka njegovog nastupa, za koju smatram da je važna, on je praktično podvukao sve međunarodne dokumente. On se pozvao ne samo na Povelje UN-a, on se pozvao na sve ono što se smatra osnovom međunarodnog prava, uključujući i dokumenta koja su doneta od strane UN-a i dokumenta koja su vrlo važna, kao što je završni akt Helsinške povelje. On inače, otvara sam po sebi neke druge prostore za ishod celog ovog procesa, ali o tome možemo malo kasnije. Dakle, kako da kažem? Ja poštujem ono što je on rekao. S druge strane, mogu da kažem da istovremeno nije rekao ništa što ti ljudi tamo ne znaju, svi oni to znaju. Sve te dokumente oni veoma dobro poznaju, pogotovo ambasadori, ljudi koji sede u UN-u u Savetu bezbednosti, ali je bilo važno podsetiti ih. Ja vidim, čitao sam komentare na B92, na internetu, moram da priznam, vidim da su neki zlonamerni, da je to govor upućen našoj javnosti. Ja ne želim tako da kritikujem. Ja mislim da je to koliko je upućen našoj javnosti istovremeno govor koji je upućen celokupnom sastavu Saveta bezbednosti i celokupnoj međunarodnoj javnosti. Druga je stvar kakvi su efekti, odnosno kakvi su uopšte mogući efekti našeg nastupa, o tome možemo da porazgovaramo.
B92: Hajde, ja mislim da je to veoma važna stvar. Uz svo poštovanje prema tome šta Vi lično mislite i građani Srbije, mislim da je sasvim sigurno najvažnije kakav utisak je taj govor ostavio na članice Saveta bezbednosti. Da li se slažete s tim?
Svilanović: Potpuno se slažem sa Vama.
B92: Tu počinje pravo pitanje.
Svilanović: Tu počinje i moj realni nastup. Nemojte imati velika očekivanja od jednog saopštenja, jednog govora, jednog nastupa. Budimo prosto svesni toga da celokupnim čovečanstvom upravljaju interesi svake pojedine države, imajući u vidu njihovu stvarnu snagu i uticaj na međunarodnoj sceni, mi se ponašamo u skladu praktično s tim. Dva su ograničavajuća faktora, i to želim da kažem večeras u razgovoru s vama, koji limitiraju domete, ne njegovog nastupa lično, nego uopšte naše političke pozicije u procesu koji započinje. Ja želim da kažem koja su to dva limitirajuća faktora. Jedan se odnosi na to da ste mogli da primetite pre svega dva meseca, čak i manje, da je bio svetski samit u Njujorku na kome je razgovarano o reformi UN-a. Dakle, UN su već u procesu promena. Onaj plan koji je Anan imao očigledno neće biti ostvaren, možda će se otići jedan korak napred, ali ne onoliko koliko je on želeo. Dakle, ceo sistem UN-a je u procesu promena. Otuda samo u određenoj meri možemo da budemo sigurni da će pravila tog sistema koja su važila do juče biti poštovana ubuduće, to je jedan limitirajući faktor, prosto ga valja biti svestan. Drugi limitirajući faktor, i tu ću da stanem, je činjenica da koliko god da mi jesmo, ja stvarno verujem da smo uz sve naše probleme, napade i polemike, demokratska država, koja prolazi kroz jedan jako težak period, ali ipak se kroz sva iskušenja prolazi na demokratski način u ovih pet godina. Koliko god da je to tačno, mi smo ipak nasledili jedan ogroman teret. Dakle, nasledili smo jedno stanje na terenu za koje nisu odgovorni ljudi koji vode ovu zemlju, ni predsednik Vlade ni predsednik države. Uopšte ne želim da ulazim, da otvaram sad naše interne polemike ko je odgovoran, prosto mi smo nasledili jednu situaciju. Ta situacija je pravno definisana kroz Rezoluciju 1244, stvarno stanje na terenu, i ono za šta se bojim je da i Vlada, kojoj sam ja pripadao, i ova Vlada nikako da stvarno u detalje saopšte građanima šta je to što stvarno mi kontrolišemo na Kosovu, stvarno u životu, da se onda počne i da se kaže - Sad ulazimo u jedan proces koji će nam doneti da kontrolišemo više nego što smo kontrolisali 2005, ali daleko manje od snova velikog broja građana ove zemlje, pa čak možda daleko manje od onoga što je predsednik Vlade izložio u svom nastupu.
B92: Gospodine Svilanoviću, upravo ste sad i pomenuli ono što je možda suština koja je vezana za ovaj govor, a to je da li on priznaje ili ne priznaje noviju istoriju Srbije i Crne Gore. Dakle, oni koji kažu - Ovo je bio govor koji je upućen Srbiji, a ne članicama UN-a, odnosno Savetu bezbednosti, imaju svoje argumente. Ja bih voleo da sad popričamo o njima, ako ste raspoloženi za to. Najpre, Vi ste pomenuli maločas i citirali ste prvu važnu tezu koju je, po Vama, izgovorio predsednik Vlade gospodin Koštunica, a to je da su Srbija i Crna Gora osvedočena demokratska zemlja. Sve Vas sad ovo pitam u kontekstu percepcije članica Saveta bezbednosti. Dakle, koliko oni u to veruju i šta o tome misle? Koliko građani Srbije u to veruju i šta o tome misle? Na koga je, po Vašoj proceni, mislio gospodin Koštunica - na Titovo vreme, na vreme Slobodana Miloševića ili na dve godine od kada je on premijer, pošto je poznato da nije priznavao Vladu gospodina Đinđića za demokratsku Vladu? Dakle, na koju Srbiju i Crnu Goru je gospodin Koštunica mislio kada je rekao da se radi o osvedočenoj demokratskoj zemlji?
Svilanović: Ja ću ga potpuno podržati ako govori o periodu od 2000. do danas, od promena 2000. do danas.
B92: Možda govori, ali ne misli, pošto znamo da Đinđićevu Vladu nije priznavao za demokratsku.
Svilanović: Ja ću ga podržati u tom delu, jer ako kaže osvedočena možda je to prosto jako, s obzirom na iskustvo Miloševićeve Vlade. Ali, ovih pet godina ja stvarno mislim da je ovo demokratska zemlja.
B92: Da, ali kako to, gospodine Svilanoviću, može da deluje u ušima predstavnika članica Saveta bezbednosti kad premijer za zemlju, koja, hajde da kažemo, i pet godina ima relativno normalne Vlade, kaže da je osvedočena demokratska zemlja?
Svilanović: Nisam završio. Dakle, za ovih pet godina svakako, čak i za Titovo vreme. To nije bila zemlja koja je bila pod paskom međunarodne javnosti.
B92: Nije bila demokratska sigurno.
Svilanović: Da, ali nije bila zemlja koja nije bila uvažavana, prosto mi moramo to da prihvatimo. To je bila uvažavana zemlja, čak vrlo važan faktor u tom sistemu UN-a, vrlo važan faktor. Mi imamo period recimo od '88-'89. pa do 2000. godine kao period koji je u međunarodnoj javnosti prihvaćen kao period u kojem Srbija nije viđena kao zemlja koja je u stanju da se nosi s onim što donosi to vreme i taj period koji je trajao do 2000. godine. I tu zaista mi imamo problem, ja tu prihvatam vašu kritiku i vaš stav.
B92: Dakle, smatrate da je to realan problem u percepciji demokratskog imidža Srbije?
Svilanović: Jeste realan problem zbog toga što prvo postoji inercija u međunarodnoj javnosti u načinu na koji se zemlja vidi. I potrebni su mnogi argumenti, mnogi dokazi koje treba staviti na sto da bi se prihvatilo da je ovo zaista demokratska vlast. Ja ću vam reći, da je bilo hrabrosti u Vladi u kojoj sam bio ja, a tada i gospodin Koštunica i Đinđić, da se stvarno otvori sve što je u vezi s leševima Batajnice, što i danas ima u vašim vestima u dva reda, tri reda ili u novinama, recimo da bi to dalo više na kredibilitetu ovakve izjave. Da je bilo hrabrosti da se odlučnije sarađuje sa sudom u Hagu, a ne da se kontrira Đinđićevoj Vladi kad uhapsi i izruči Miloševića, onda bi takođe ovo imalo veću težinu. Prosto, mi smo prihvaćeni kao demokratska zemlja i on ima pravo to da kaže. Istovremeno, naravno da su svi koji sede za tim stolom i celokupna međunarodna javnost svesni da mi imamo jedan težak period i da nam nije teško da se tog perioda oslobodimo preko noći.
B92: Znate, kad Vas pitam za tu percepciju, onda imam u vidu i sledeće. Gospodin premijer je svojevremeno govorio o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, ne pominje antipod tome, a to je samoopredeljenje. Dakle, to je priča na kojoj je sedela prethodna vlast 15 godina, jednu i po deceniju pre ovog perioda koji Vi obeležavate kao demokratskim, najpre poričući pravo na samoopredeljenje Hrvatskoj i onoj bivšoj Jugoslaviji, a potom ističući pravo na samoopredeljenje Srbima u Hrvatskoj, i opet sad poričući pravo na samoopredeljenje Albancima u Srbiji. Ja sad ne iznosim vrednosne sudove. Ja sad pokušavam samo da saberem nelogičnosti sa kojima se mi danas suočavamo.
Svilanović: Da vam kažem, to je nelogičnost koju je primetio predsednik države. Dakle, ako čitate pažljivo ono što je izjavio predsednik Tadić, on je pomenuo upravo to.
B92: Predsednik Tadić da, ali ne premijer.
Svilanović: Dobro, to su ličnosti koje u ovom trenutku nose jedan proces i odgovaraju za taj proces, možda ne u identičnoj meri, ali to su dva ključna političara.
B92: Da, gospodine Svilanoviću, ali juče su članice Saveta bezbednosti slušale premijera.
Svilanović: Danas u izjavi svojoj je upravo to pomenuo, to hoću da kažem. Pomenuo je i rekao je: "Mi imamo jedan sužen politički prostor". I istovremeno je pomenuo tu tezu pravo naroda na samoopredeljenje, kao tezu s kojom kosovski Albanci ulaze u ceo ovaj proces.
B92: S razlogom.
Svilanović: Da.
B92: Imajući u vidu i dalje istoriju Srbije, mislim na poslednjih 15 godina.
Svilanović: Evo, sad smo došli do tačke zbog čega sam ja pomenuo da je pozivanje predsednika Vlade na Helsinški završni dokument vrlo važno, zato što Helsinški završni dokument, ustvari, stavlja te dve stvari u jednu ravan i govori o tome pod kojim uslovima jedan deo teritorije može da postane nezavistan. I onda on kaže - Postoji pravo naroda na samoopredeljenje ukoliko postoji sporazum. I otuda svi koji danas komentarišu i nastup predsednika Vlade i uopšte govore u poslednjih nekoliko nedelja o ovoj situaciji govore o potrebi da dođe do sporazuma, do saglasnosti. Dakle, granice teritorije mogu da budu menjane sporazumom, ne mogu nasiljem.
B92: Ima primera i da nisu, gospodine Svilanoviću.
Svilanović: Ima, kako da ne. Ja stalno govorim o tome da mi treba da se suočimo sa realnošću.
B92: Ali, vratićemo se na tu temu nešto malo kasnije. Ja bih želeo da budemo dosledni i da prođemo kroz ove sporne tačke, ako nemate ništa protiv.
Svilanović: Samo izvolite, vrlo rado.
B92: Premijer Srbije nudi Albancima razgovore, ali samo razgovore o autonomiji. Dakle, to je upravo suprotno onome na čemu insistira EU i Savet bezbednosti, da nema uslova, dakle da se postave nekakvi uslovi kad se priđe razgovoru. Sad opet govorim o percepciji i ozbiljnosti s kojom se u taj proces ulazi.
Svilanović: To sada više nije samo percepcija, to je ozbiljna, to je suštinska stvar.
B92: Dobro. Dakle, premijer kaže: "Mi smo potpuno spremni na razgovore, sve razgovore o autonomiji ili o nečemu što bi se zvalo "više od autonomije, manje od države". Šta je to? Da li je to federacija? Da li je to federalna jedinica?
Svilanović: Tu bi počela i moja kritika zbog toga što on ulazi s jednom početnom pregovaračkom pozicijom. Ta pozicija u našoj javnosti je ranije bila formulisana od strane njega i njegovih saradnika, kao saradnika i predsednika države, "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Ako baš hoćete, on ovde nije otišao sa stavom "više od autonomije". Ono što ste vi sada citirali je autonomija, ne više od nje. On ne kaže suštinska autonomija, čak ne više, što je vrlo interesantno. Praktično je stav, koji je ovde bio saopšten, sad još tvrđi. Manje je ponudio nego što je ponuđeno našoj javnosti kao početna pregovaračka pozicija. Tu dolazim do ovog što ja mislim da ste vi želeli da pitate, i tu počinje takođe moja kritika. Naime, hajde da probamo da tumačimo. Nikada u našoj javnosti nisam video da neko stvarno, osim gospođe Sande Rašković Ivić u jednoj poluizjavi u poslednjih mesec dana, niko nije probao da objasni šta to znači. Možda je to takva situacija kad počinje jedan proces da baš ne mora sve da se saopšti, ali evo vi i ja razgovaramo. Da li je korektno tumačenje da je jedno od mogućih čitanja da je Crna Gora ono što je danas više od autonomije, manje do nezavisnosti? Više od autonomije svakako.
B92: Pa, da, to je federalna jedinica, to je ono što sam ja pitao.
Svilanović: Crna Gora je mnogo više od federalne jedinice. Recimo da to može da znači da je ponuda, i to ne iz Njujorka nego ponuda iz Beograda pre nego što se otišlo tamo, bila neka vrsta zajednice. Da li je to Državna zajednica s tri članice, kakvi su odnosi, to je moguće tumačiti. Ja uopšte ne kažem da to neko želi da ponudi, ali to je jedno od mogućih tumačenja. Ako je to, onda ja imam tu nekoliko problema. Možemo javno, evo, vi i ja da porazgovaramo. Ako imate neku vrstu zajednice, morate imati bar jedan organ u kojem se susreću svi elementi te zajednice. Mi danas imamo tri. Imamo sud koji ne radi, imamo parlament koji radi sedam dana u godinu dana, i imamo Savet ministara koji radi, ali uz teškoće. Dakle, i sutra bi to bila neka zajednica. Morao bi jedan organ da postoji, ja ne znam koji, ali recimo neki Savet ministara, nešto slično. I tu ostavimo po strani potpuno kosovske Albance, pošto nas ne zanima njihov stav u ovom razgovoru. Da li vi i ja možemo da živimo s tim da neko sedi dole, evo tu preko puta ovog studija, koji je s Kosova i ko je predsednik zajednice u kojoj vi i ja živimo? Odgovorite mi, budite ljubazni. Neprijatno je da vas ja pitam, umesto da vi mene pitate. Da li vi možete da prihvatite da delegaciju naredne godine u oktobru, kada bude opet zasedanje UN-a, debata Generalne Skupštine, vodi neko ko dolazi sa Kosova? Nisam siguran. Prosto, ne želim da kažem, ali insistiram da mi vi sad odgovorite. Ja nisam siguran. Možda ja lično mogu da podnesem, nisam siguran da to mogu da podnesu građani Srbije. Dakle, da to bude sad jedna nova zajednica u kojoj će predsednik da dođe sa Kosova. Gospodin Koštunica je došao iz Srbije, bio je predsednik. Sledeći je sada gospodin Marović iz Crne Gore. Da li to znači da sledeći dolazi iz Prištine? Možemo li vi i ja to da podnesemo? Možda, ali je veliki znak pitanja. Da ne otvaram pitanje ministra spoljnih poslova, ministra odbrane itd, to su sve otvorena pitanja, to je jedan problem. Drugi problem je Crna Gora. Da li vi verujete da Crna Gora može da bude mlađi brat od mlađega brata sutra?
B92: Crna Gora je drugi problem, drugo pitanje.
Svilanović: Ne, otvara se pitanje nove zajednice. Dakle, onda sad Crna Gora treba da donese odluku da li želi da bude sa 600 hiljada ljudi u zajednici, gde je Kosovo sa milion ipo, ili dva, pa onda Srbija sa sedam ipo. Nisam siguran. Ne kažem ništa drugo. Meni se čini da neko ko danas glasa protiv referenduma nezavisnosti, da sutra ako mu se kaže - Ali, to znači da živimo u drugačijoj zajednici u kojoj je između nas i Srbije Kosovo sa tolikim brojem ljudi, sa takvim uticajem, nisam siguran. E, tu počinju problemi.
B92: Gospodine Svilanoviću, mi ne znamo šta građani Srbije misle, to teško ko može da kaže, s obzirom na to da nije bilo ozbiljnih istraživanja.
Svilanović: Ne znamo, ali bojim se da nikad ovako niko se njima ni ne obraća i da kaže - Da, govorimo o nekoj zajednici.
B92: Hajde da se vratimo u orbitu ovih pitanja koja mi se čine zanimljivim. Dakle, ključna je stvar percepcija govora gospodina Koštunice. Zanimljivo je da premijer Srbije nigde u ovom govoru nije pomenuo EU. Da li Vam se to ne čini malo anahronim i jednim pristupom koji liči na možda pristup iz nekih ranijih vremena?
Svilanović: Nije pomenuo ni NATO, a NATO ima trupe dole.
B92: Znate, EU je sigurno više zainteresovana za regionalnu bezbednost i mir nego SAD.
Svilanović: Ja prosto mislim, tu se možda ne slažem s vama, da su u jednakoj meri zainteresovane i SAD i EU. Zainteresovani su i drugi partneri. Ja imam utisak da se on malo više obratio tim drugim partnerima, to je Rusija i Kina, partneri koji ipak to malo gledaju sa distance i koji bi želeli da poštuju međunarodno pravo. Partneri koji imaju ljude na terenu su EU i Amerika.
B92: Da, ali obraća se partnerima koji nemaju značajan uticaj u svetskoj politici, Vi to znate vrlo dobro.
Svilanović: O kome govorite?
B92: Govorim o Rusiji i o Kini.
Svilanović: Ja ne bih bio spreman da to tvrdim.
B92: Nisu donosili, niti su bili pitani u odlukama o bombardovanju Iraka, kao i nekim drugim odlukama.
Svilanović: Da vam ispričam jednu priču koja traje 30 sekundi, poštujući vaše vreme.
B92: Hajde, 30 sekundi pošto imamo pauzu u rasporedu.
Svilanović: Razgovaram s ministrom spoljnih poslova Katara, dakle zemlja veoma daleko od naše. Izvinjavam se, čak nije ministar spoljni, već ministar finansija, i govorimo o elementima naše spoljne politike. Jedan od, a to je saopšteno našoj skupštini, postoji u dokumentima, ja mu samo citiram: "Eto, želeli bismo da imamo balansiran odnos sa tzv. velikim silama". I on čovek ovako, znate kako Arapi sede, spusti glavu i u jednom trenutku digne glavu i kaže: "Gospodine mladi, a što ste upotrebili množinu? Jedna je sila". I tu dolazim na ovo što ste vi upravo izgovorili.
B92: Upravo ste...
Svilanović: Dakle, ja sad kažem ministar finansija, čak ne spoljnih poslova kaže: "Jedna je sila". Tako posmatrano, to je čista real- politika, i to znači da će se odluka doneti u Vašingtonu. Ja naravno poštujem SAD, i mislim da će u velikoj meri odluka da bude doneta u Vašingtonu. Takođe, mislim i da je od ogromnog značaja ono sa čime je došao Berns pre nekoliko dana, ali istovremeno prihvatam EU kao neku našu izvesnu političku budućnost, i zbog toga bih želeo da vidim odlučniju EU u ovom procesu. Tu dolazimo do Kine i do Rusije, koje su zainteresovane. One učestvuju u procesu donošenja odluka u Savetu bezbednosti, ali nemaju trupe na terenu, ni jedna ni druga, jer su sve povukli, ako ja ne grešim, i nisu ih vratili u avgustu 2002. godine. I ipak to posmatraju sa izvesne distance i posmatraju neke druge regionalne probleme koji su vrlo ozbiljni, pogotovo kad je u pitanju Rusija, a i kad su u pitanju neke teme u vezi s Kinom. I mi moramo da gledamo kako taj proces teče. Ključni faktor biće EU i SAD, tu se potpuno slažem s vama. Otuda vaša teza stoji, trebalo je objasniti šta je to što mi želimo u odnosu na EU, šta je to što mi želimo od EU, i ja samo dodajem, i NATO, oni imaju trupe na terenu.
B92: Gospodine Svilanoviću, ja bih voleo da se zadržimo još koji trenutak na još jednoj stvari koja mi se čini veoma zanimljivom, a to je ova teza premijera Srbije o potpunoj nenarušivosti principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, o apsolutnom principu nenarušivosti koji, čini mi se, zapravo nije tačan, jer ima primera u novijoj političkoj istoriji da su UN priznale zemlje bez volje onih od kojih su se te zemlje otcepile. Jedan od poslednjih primera je primer Indonezije i Istočnog Timora, i tamo je priča bila posledica intervencije matične države kao što je Srbija intervenisala na Kosovu. Nakon pobune intervenisala je država, zatim su došli posmatrači pre svega australijski, i na kraju je Istočni Timor dobio nezavisnost. Dakle, ja bih voleo da suočimo građane Srbije sa činjenicama, sa realnošću, koju nisam video kada je ova tema u pitanju, a Vi me ispravite ako mislite drugačije. Je li to realnost?
Svilanović: Kako da kažem? Vi ste samo konkretniji nego što sam ja želeo u prvom trenutku da budem, pa sam rekao da postoje dva limitirajuća faktora. I kao jedan od limitirajućih faktora pomenuo sam činjenicu da mi dolazimo posle jedne nedemokratske Vlade, bar je tako percipirano u svetu, i imamo jedno stanje na terenu koje nas u svemu ograničava i celu međunarodnu javnost - kuda dalje. I sad ste vi upravo izgovorili to. Dakle, ima presedana i da se bez i protiv volje države proglasi nezavisnost.
B92: Ali, ti ljudi tamo znaju to u Savetu bezbednosti, građani Srbije to ne znaju. Zar to ne podržava tu tezu da se radi u govoru o unutrašnjem političkom govoru?
Svilanović: Dobro, ali ja mogu da kažem da to svakako zna predsednik Vlade i njegovi saradnici. I tu ulazimo mi u jednu temu, s kojom ja tu imam problem, a to je - Zašto se našoj javnosti stalno saopšti manje istine od one koju ljudi znaju? To nisu ljudi koji ne znaju te stvari. Evo konkretne stvari - Da li je pre svega manje od dva meseca ministar spoljnih poslova bio u OEBS-u, na Savetu OEBS-a, i rekao: "Nije vreme za pregovore"? Sve su to bili naslovi svuda u našim novinama. Da li su pre svega par nedelja svi saradnici predsednika i premijera govorili: "Situacija je loša, nije vreme za pregovore"? I onda smo otišli u Njujork i dogodilo se ono što sam ja rekao u martu. Izvinite što tako kažem, ali u martu sam rekao šta će se dogoditi. U martu sam rekao da će Ahtisari biti pregovarač, u martu sam rekao u javnosti našoj na televiziji. Rekao sam da će Kai Eide napisati izveštaj koji će oceniti stanje kao loše, ali koji će predložiti pregovore. Sve se to dogodilo. I rekao sam da će početi pregovori pre kraja godine. I sad ja tu imam polemiku s našim ljudima, koje inače ovako poštujem. Zašto ne saopštavaju do kraja stvari koje oni znaju? Zašto javnosti ne pripreme nešto drugo, dakle našoj javnosti, izvinite, bar jedan njen dobar deo je pripremljen, da kada predsednik Vlade ode u Savet bezbednosti da će on zaustaviti pregovore, jer svi su rekli da nije vreme za pregovore? Ne, pregovori idu. Zatim je naša javnost od strane njegovih saradnika, od šefice Koordinacionog centra, pripremana da Ahtisari nije podoban pregovarač. Pa, tu onda imate kolumniste koji objašnjavaju zašto nije podoban pregovarač, u trenutku kad se zna da će on biti. Svi znaju da će on biti. Hajde da je to učinjeno nekoliko meseci ranije. Dakle, zašto mi antagoniziramo čoveka koji će sutra da bude pregovarač? Šta smo mi postigli? Ja prosto pitam - Šta je to što smo mi postigli time? E, isto tako praktično potvrđuje vašu tezu, stalno se obraćamo javnosti sa manje informacija nego što ljudi znaju. I samo mislim da bi trebalo otvorenije da komuniciraju. Ja imam poverenje u građane Srbije. To je vrlo teška tema kako za njih tako i za predsednika Vlade, samo što je njegova odgovornost ogromna, a njihova manja. Ja mislim, i to je moj savet najdobronamerniji predsedniku države, koji je meni politički mnogo bliži, i premijeru, s kojim sam radio dve-tri i po godine vrlo dobro, što više informacija, što iskrenijih, što tačnijih. Građani će da podrže one koji kažu tačno šta je sada i tačno šta je moguće, i poštovaće ih. Ako idemo stalno sa lažima, imaćemo situaciju da se ljudi osećaju prevareno, iznevereno, da su dobili manje nego što je obećano, i onda ne znam kako će glasati. Ovo uopšte nema veze ni sa jednom drugom strankom. Biće besni prosto, prevareni.
B92: Gospodine Svilanoviću, sarađivali ste sa gospodinom Ahtisarijem. On nije na listi najsimpatičnijeg političara iz Evrope u Srbiji, pre svega zbog toga što je '99. učestvovao u pregovorima o okončanju bombardovanja. Gospodin Marti Ahtisari tada nije imao mandat da bude objekitivan, on je praktično imao mandat da po svaku cenu donese mir i da natera Slobodana Miloševića da pristane na uslove koje je nudio NATO. Šta u vezi sa ovim predstojećim pregovorima, a pošto ga znate lično, možete da nam kažete? Da li gospodin Ahtisari i ovaj put ima upravo takav mandat?
Svilanović: Ima vrlo težak mandat, ali ako neko misli da on nije pogodna ličnost, onda mi dopustite da kažem koje su ostale četiri ličnosti koje su pored njega bile pominjane kao jedine pored njega - Amato, to je predsednik međunarodne Komisije za Balkan, čiji sam bio član, Bil, član Komisije za Balkan, čiji sam bio član, Paten, koji je predstavio izveštaj Međunarodne krizne grupe, kao član ili predsednik Upravnog odbora Međunarodne krizne grupe, i Robertson, bivši generalni sekretar NATO-a. Ja ovu četvoricu znam bolje nego Ahtisarija. Je l' vam neko, kao građaninu Srbije, simpatičniji nego on? I molim vas, o kojim razlozima objasnite mi. Ja ih sve prilično dobro poznajem. Dakle, hoću da kažem, ako neko dobije poverenje ključnih članica Saveta bezbednosti i Kofi Anana kao generalnog sekretara, dajte da u jednom trenutku budemo otvoreni i da kažemo - Mi imamo težak problem, od vas očekujemo pomoć i podršku da problem rešimo na dobro ljudi koji žive na Kosovu. To je prvo dobro koje treba postići jer tamo živi još uvek, po našim nekim procenama, sto hiljada Srba. Mi želimo da te ljude zaštitimo i da učinimo da oni mogu da ostanu tamo i da žive tamo. Ako je to fokus, mi ćemo u njemu imati saradnika. Ako mi imamo neki drugi fokus, a ja bih rekao iz nastupa predsednika Vlade da je njegov fokus bar u jednakoj meri ako ne i malo više teritorijalni integritet, nisam siguran da ćemo do kraja prosto imati partnera. Prema tome, ja bih samo rekao da treba da prihvatimo one saradnike koje imamo. Prostor za eventualno naš uticaj je prošao, šest meseci je prošlo kad smo mogli reći ko nam manje odgovara, a ko više, sada treba da razgovaramo sa Ahtisarijem. Vi me pitate da li će on biti, kako da kažem, dobronameran, ja verujem da će biti dobronameran. Imali smo Kai Eidea koji je napravio jedan izveštaj koji je dobar.
B92: Ima li gospodin Ahtisari zadatak? To je suština mog pitanja. Mislim, i zadatak se može dobronamerno sprovoditi. Ako su u uverenju da jedino što može smiriti region je nezavisnost...
Svilanović: Dobro razumem to što me pitate, da li ima zadatak. To bi podrazumevalo da...
B92: Imao je zadatak '99.
Svilanović: To bi podrazumevalo da postoji neko ko zadatak izdaje i ko je u stanju da ga vrlo precizno definiše.
B92: Tako je, ja Vas to pitam. Je l' vidite tu vrstu ideje?
Svilanović: U ovom trenutku ja samo dva centra vidim kao takva. Međunarodno pravno posmatrano to je Savet bezbednosti kao takav, real politički posmatrano to su Amerika i EU. Njegov zadatak prošli bio je da stane rat. Da li ste vi bili nesrećni što je stalo bombardovanje u našoj zemlji? Ja sam bio presrećan. Bio sam u uniformi i sedeo sam sa ljudima.
B92: Ne, nisam, samo znam da je gospodin Ahtisari imao zadatak.
Svilanović: Kad je saopšteno da je kraj bombardovanja, koji su bili iz te moje jedinice, na kraju smo popili pivo i rekli: "Hvala bogu da je stalo." To je jedna psihološka situacija. Danas, pet godina posle mi kažemo - Jao, pa nije poštovano ovo ili ono. Mi smo tada bili srećni da je stalo. Danas imamo jednu drugačiju situaciju, a to je da mi imamo jedan problem koji je politički, koji je u velikoj meri psihološki zbog toga što političari sve vreme komuniciraju sa građanima sa pola informacije i ne idu do kraja da im objasne kakvo je stvarno stanje, kakva je situacija na Kosovu i kakvi su realni izlazi. Ahtisari u ovom trenutku ima mandat koji bih ja sveo na to da postigne sporazum, to je najnačelnije. Jedan korak dalje ako biste išli, da se postigne sporazum koji je održiv, koji je potpisan od učesnika, to je Vlada Srbije i Vlada Kosova, i to će biti vrlo teško. Najiskrenije da vam kažem, uopšte mu neće biti lako. Ja uopšte ne mislim da je ovaj posao posao koji se može završiti za pet-šest meseci, kao što recimo Vašington danas kaže. Ja mislim da će trajati bar godinu, ako ne i duže.
B92: Hvala Vam na tome što ste bili gost emisije "Poligraf".
