Izvor: B92, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kosovo je de fakto podeljeno"
Dobro veče. Posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Evropska unija i Sjedinjene američke države su zajednički poručile da je mogućnost za dalje pregovore o statusu Kosova iscrpljena. S druge strane, premijer Koštunica i dalje govori kako Srbija očekuje nastavak pregovora, a evropski komesar za proširenje Oli Ren najavio je da je Evropska unija spremna da preuzme kormilo u traganju za rešenjem za Kosovo. Ovo su samo neke od reakcija na jučerašnju sednicu koje otvaraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnoga nova pitanja. Sa nama je večeras gospodin Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, dobro veče i dobrodošli. Evo, ja sam navela neke od reakcija koje nekako logički ne idu jedna uz drugu, znači, s jedne strane nam kažu vrlo jasno i Evropska unija da pregovora o statusu Kosova više nema, mi očekujemo pregovore. Kako zapravo da razumemo sve ove vesti koje stižu još uvek kao reakcija na jučerašnju sednicu?
Svilanović: Ja mislim da niko nije pametniji posle ove sednice Saveta bezbednosti i otuda i ovakvo pitanje na početku i otuda izjave koje citirate, koje su malo i kontradiktorne, pogotovo ako proširite izjavama koje su dali premijer Velike Britanije, predsednik Francuske, koje su izazvale buru u našoj javnosti s dobrim razlogom. Izjavu koju niste citirali, a to je izjava ključnog čoveka u ovom procesu ja bih rekao, zaista mislim da je ključni čovek, a to je Havijer Solana. Njegova izjava je ključna i kada reaguje na ono o čemu su govorili predsednik Francuske i premijer Velike Britanije...
B92: To je izjava od pre dva dana.
Svilanović: Tako je, u vezi sa povezivanjem Kosova i Evropske unije i kada govori o mogućnosti da Evropska unija ne samo da je spremna da preuzme odgovornost za dalji proces, nego da možda bude spremna i da na neki način nastavi dijalog.
B92: Namerno ga nisam citirala zato što je i to u kontradikciji sa sinoćnom zajedničkom izjavom Evropske unije i Sjedinjenih država da je sve iscrpljeno.
Svilanović: Ja ga namerno citiram zbog toga što ja mislim da je on centralna figura u procesu koji je u ovom trenutku u toku i zbog toga hoću da istaknem njegovu ulogu, zato što on jeste ipak čovek koji vodi spoljnu politiku i bezbednosnu politiku Evropske unije. Naravno, ne bez Evropske komisije, a pogotovo ne bez država članica, ali bih se ja zadržao na tome, jer ako prihvatam njegovu izjavu kad kaže - Kosovo i Evropska unija su dva paralelna procesa što se Srbije tiče i verujem mu, jeste tako i to jeste spoljna politika Evropske unije, onda pažljivo slušam i kada otvara prostor za neke razgovore. Inače mislim da način na koji je on otvorio prostor, a posle toga nije ponovio tu izjavu, čak i nemate neki eho osim što smo se mi uhvatili svi u javnosti da li tu ima nekog prostora ili ne. Ja ustvari mislim da se događa sledeće - Evropska unija je promenila prioritete, prvi cilj joj više nije da donese odluku o statusu, prvi cilj joj je da preuzme odgovornost i to je sadržano u izjavi Olija Rena, i to je zaista u ovom trenutku najvažnije. Dakle, ono za šta je Evropska unija u ovom trenutku zainteresovana to je da dođe njena misija na Kosovo, i to je prvi cilj, i zbog toga čini mi se da Solana svojom ovom izjavom o mogućnosti razgovora ustvari na neki način nudi prostor za dogovor Beogradu. Ako bi misija ušla možda bi onda bilo načina da se razgovara, on to tako nije rekao, to je moje tumačenje, da ustvari on nudi prostor za dogovor. A zašto tako govori? Zbog toga što ustvari dogodile su se dve stvari, prvo je bio taj samit šefova država i vlada Evropske unije na kojem očigledno nije bilo dogovora, nije bilo dogovora o statusu Kosova. I treba tumačiti izjave predsednika Francuske, rekao bih, i premijera Velike Britanije upravo kao izjave nezadovoljstva, kao rezultat nezadovoljstva što nije bilo dogovora i otuda se loptica prebacuje Srbiji, iako je ustvari to u tom trenutku bila njihova nesaglasnost unutar 27. I na isti način tumačim i ovo što se sada događa kroz proces koji se dogodio u Savetu bezbednosti, u Savetu bezbednosti takođe nije nađen osnov ni za dogovor o statusu, očigledno nema dogovora o statusu, ali nije nađen ni pravni osnov za dolazak misije Evropske unije na Kosovo.
B92: Sad, pre priče o pravnom osnovu izostavili smo, ali nećemo do kraja emisije svakako, još neke važne igrače. Upravo je Beta prenela izjavu zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova, koji je izjavio da Evropska unija i NATO nisu nadležni da preuzmu na sebe rešavanje kosovskog problema. E, sad, ako uzmemo u obzir sve ove izjave koje smo do sada citirali, Rusi opet kažu - njet.
Svilanović: Neću preskočiti Ruse nijednog trenutka, naprotiv. Šta se dogodilo u Savetu bezbednosti? U Savetu bezbednosti je bio razgovor o tome da li može da se donese tehnička rezolucija. Tehnička rezolucija znači ustvari ne da se promeni Rezolucija 1244 koja govori o statusu, nego da se donese poseban dokument, posebna rezolucija koja bi trebalo da omogući da misija UNMIK-a bude bilo kompletirana evropskim civilnim prisustvom, bilo zamenjena evropskim civilnim prisustvom, i to je čini se najčistije pravno rešenje, da se donese rezolucija. I to se nije dogodilo, dakle, nije bilo ruske saglasnosti da se donese takva rezolucija i nemamo tu rezoluciju.
B92: Izvinjavam se što Vas prekidam, Vi ste danas rekli u jednoj izjavi Tanjugu da očekujete da će Savet bezbednosti u januaru ponovo da raspravlja. Čuli smo jutros i pomoćnika ministra inostranih poslova gospođu Milicu Delević koja takođe očekuje da će Savet bezbednosti nastaviti da se bavi ovom temom, iako smo juče čuli decidno da su iscrpljene sve mogućnosti kada je reč o statusu.
Svilanović: Čuli smo mi svašta u poslednjih nekoliko godina.
B92: Znači, na osnovu čega ste Vi optimista? To su rekli sinoć.
Svilanović: Čuli smo različite izjave u poslednjih nekoliko godina.
B92: Da li se nešto desilo u ovih 24 sata a da ne znamo?
Svilanović: Ne, ne mislim da se desilo nešto posebno u ovih 24 sata, nego pokušavam da razlikujem izjave koje predstavljaju politiku o kojoj je doneta odluka i koju neko sprema da sprovede, od izjava koje predstavljajuju pripremu javnog mnjenja ili pritisak na javno mnjenje, bilo domaće, bilo naše, u ovom slučaju naše, i koje bi trebale izvesne reakcije da izazovu kod pregovarača, bilo kod albanske strane, bilo, u ovom slučaju, kod srpske strane, odnosno naše Vlade. I zbog toga mi se čini, prvo, nije bilo dogovora u Savetu bezbednosti, to je nešto što su svi videli, to znači da je prvi pravni osnov o kojem se razgovaralo na samitu šefova država i vlada Evropske unije, dakle, ideja da se donese nova tehnička rezolucija koja će uvesti Evropsku uniju na Kosovo nije postignut, nije ispunjen, nema dogovora. Zato mislim da će da se razgovara još i očekujem da možda u januaru ili februaru ili kasnije bude još razgovora u Savetu bezbednosti. Inače, Evropska unija je pripremila još nekoliko mogućnosti zajedno sa Sjedinjenim američkim državama, bar kako se razmišlja ako nema ove tehničke rezolucije.
B92: Da, ima pravnika koji kažu da nije neophodna rezolucija, čuli smo i profesora Dimitrijevića pre neko veče koji je rekao da Rezolucija 1244 otvara prostor i za pravni osnov misije Evropske unije. Recimo, Karl Bilt, odnosno švedski plan kaže da bi generalni sekretar Ujedinjenih nacija dao mandat, odnosno autoritet kako je rečeno, misiji Evropske unije.
Svilanović: Reći kako se razmišlja, dakle, ako se ne prođe sa tehničkom rezolucijom, kao što se nije prošlo, prva sledeća ideja je da generalni sekretar Ujedinjenih nacija u okviru svojih ovlašćenja da tumači rezolucije i omogućava njihovu primenu pozove Evropsku uniju da preuzme odgovornost na Kosovu i da to bude pravni osnov. Na to je reagovala ruska diplomatija, sad dolazimo do tog igrača za koga sam rekao da ga nijednog trenutka neću ispustiti, i Lavrov je na to rekao da upozorava generalnog sekretara da ne kompromituje funkciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. To je bila poruka još pre sednice Saveta bezbednosti, pošto se već čulo da se i na ovaj način razmišlja. Onda je sledeća ideja bila da se eventualno razmišlja o tumačenju Rezolucije 1244 koje bi bilo takvo kao da je ona istekla, da je istekla važnost, da je ispunila svoj cilj i da, eto, više ne važi. I sada već četvrti način, četvrta ideja bila je da se razmišlja o tome da Vlada Kosova, pošto bude formirana, sad su pregovori u toku, pozove Evropsku uniju da preuzme odgovornost. Na to je opet reagovala ruska diplomatija izjavom koja je priznajem vrlo sofisticirana i vrlo diplomatski elegantna, oni su otprilike poručili da se protive jednostranoj suverenizaciji Kosova i time takođe stavili do znanja da i ta ideja da kosovska Vlada sama nekoga pozove je nešto što oni nisu spremni da podrže. E, sada, da li će nešto od ovoga da se dogodi to ja ne mogu da znam, hoću da prosto kažem da na osnovu onoga što se može čuti i kod naših diplomata ovde, mislim na diplomatske predstavnike drugih zemalja u Srbiji i izvan Srbije, u ovom trenutku se najviše razmišlja u Evropskoj uniji o toj mogućnosti da Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija u okviru svojih ovlašćenja da tumači rezolucije, pozove Evropsku uniju da preuzme odgovornost. Kažem da se tako razmišlja. Moje mišljenje je da je jedina pravno čista situacija nova rezolucija, bilo velika koja zamenjuje 1244, bilo tehnička koja samo omogućuje ulazak civilne misije Evropske unije, da su ova druga tri načina, Ban Ki Mun, Vlada Kosova ili interpretacija da je Rezolucija prestala, u najmanju ruku pravno upitne. I tu bih stao i ostavio ekspertima za međunarodno pravo da se eventualno time više bave, ali mogu da kažem da se u ovom trenutku najviše razmišlja kod Evropljana i kod Amerikanaca, i o tome ste govorili, da se eventualno krene tim putem. Inače, imam utisak da kod nas nije dovoljno razgovarano, bar u našoj javnosti u ovih 24 sata o tome šta se još dogodilo u Njujorku, to bih hteo da kažem, nekoliko stvari.
B92: Na šta konkretno mislite?
Svilanović: Prisustvo Sejdijua, to je prva stvar.
B92: Rečeno je da je to prosto iskorišćena jedna proceduralna mogućnost da on bude tu.
Svilanović: Ne, ja mislim da se malo pokrivamo i sklanjamo u stranu neprijatne činjenice. Nikad do sada predstavnik Vlade Kosova, u ovom slučaju predsednik, nije bio pozvan da uđe u sobu koja se zove "soba Saveta bezbednosti", to se nije dogodilo do sada. Bilo je do sada situacija kada je Savet bezbednosti izlazio iz te prostorije, pa ga primao u svojoj kancelariji, kancelariji jednog od članova Saveta bezbednosti, u nekoj drugoj prostoriji, ali da bude pozvan neko ko ne predstavlja suverenu državu, koja je članica Ujedinjenih nacija ili ne predstavlja misiju Ujedinjenih nacija, da govori pred Savetom bezbednosti u sobi koja je namenjena Savetu bezbednosti. Oni ne drže sastanke svuda, oni drže samo tu, kako da kažem, postoji jedan nivo, da tako kažem, suvereniteta te sobe, ne može svako tu da govori. Dakle, možda nam nije prijatno, sa razlogom, ali ipak je jedan presedan napravljen i da kažem, naša pozicija za nešto malo erodirana utoliko što je predsednik Kosova govorio. I ta pozicija je počela da erodira na njujorškoj deklaraciji koju takođe kod nas niko nije hteo da tumači ozbiljno, u njujorškoj deklaraciji prosto piše - predsednik Srbije i predsednik Kosova, premijer Srbije i premijer Kosova, tako su preambuli potpisani. To se takođe do sada nije događalo, dakle, da su oni stavljeni u istu ravan, predsednik naš i predsednik Kosova, to do sada se nije dogodilo. To takođe ovde niko nije hteo da vidi, to erodiranje suvereniteta je započelo u njujorškoj deklaraciji. Drugo, u njujorškoj deklaraciji, takođe kod nas niko nije hteo da razgovara šta se još u njoj kaže, u njoj se kaže da je zaključeno, da svi prihvataju da se razgovara o odnosima Srbije i Kosova, to se takođe do sada nije dogodilo da se u istu ravan, ne samo titulisanjem, nego da se upućuju da razgovaraju o svojim odnosima, i to obe strane prihvataju. Time se opet stavlja u istu ravan. To su sve detalji diplomatski koju naša javnost diplomatska nije htela da vidi. Njujorška deklaracija i sada ovo što se dogodilo, sa činjenicom da govori u Savetu bezbednosi Sejdiju, što ipak do sada nije bio slučaj. Prosto, evo, hteo sam da kažem da treba zapaziti i te stvari.
B92: Da, u tim diplomatskim detaljima, o tome se mnogo govori ovih dana i oni su za obične građane negde, možda nisu toliko bitni koliko za Vas političare, diplomate koji se time bavite. Znači, da li će biti tehnička rezolucija, da li će misija da dođe ovako ili onako, negde se prenebregava činjenica, odnosno osnovno pitanje hoće li Kosovo zaista biti nezavisno do proleća. Albanci kažu, to prenose njihovi mediji danas, da je čak i poznat datum proglašenja nezavisnosti. To je za nas ovde nekako ključ priče, hoće li biti i kada.
Svilanović: Ovako...
B92: Sa misijom Evropske unije ili bez nje.
Svilanović: Ja ne mogu da im znam datum, ne mogu da znam da li će oni proglasiti nezavisnost ili ne, moje mišljenje je da ako oni to budu uradili da će to uraditi zato što za to imaju podršku Vašingtona i Brisela, o tome je govorio Tači kao mandatar za sastav nove Vlade, i pokazao je jedan nivo ozbiljnosti, da će ipak voditi računa. Otuda računam da ako se tako nešto i dogodi to će biti uz makar prećutnu saglasnost iz Vašingtona, a verovatno i iz Brisela ukoliko se dogodi. Međutim, zašto je sad odjednom Evropskoj uniji važnije da uđu sa svojom misijom nego da kažu šta misle o statusu i da se proglasi nezavisnost ili da se ne proglasi nezavisnost. Probaću to da objasnim.
B92: To se čini kao jedno obrtanje teza u ovom trenutku, da je to sad ključ priče.
Svilanović: Evo šta se događa, dakle, ako se uopšte krene tim putem, sad da li je to poziv Ban Ki Muna ili neki drugi način, da preskočimo to, a i rekao sam da mislim da je dosta problema oko tog pravnog osnova. Ali recimo da ti problemi budu prevaziđeni, bilo tako što se stvarno nađe pravni osnov, bilo tako što se gurne u stranu cela ideja da je potreban stvarni pravni osnov. Zašto kažem da je to dosta složeno? Zbog toga što čak i ako se tako nešto dogodi vi ćete imati eventualno proglašenu nezavisnost Kosova i ono će možda biti nezavisno, ali kad je u pitanju suverenost tu će biti potpuno jedna druga situacija, razdvojili su pojam nezavisnosti od suvereniteta na način da će suverenost Kosova, ako je bude, posle tog proglašenja biti jako uska, možda uža nego što u Prištini su svesni u ovom trenutku ili sad možda uže nego što oni žele da vide.
B92: Kad to kažete na šta mislite konkretno, šta znači uska?
Svilanović: Evo ovako, biće tri stuba koja će definisati ukupnu vlast na Kosovu, jedan, ako proglase nezavisnost, to će biti bilateralni odnosi između Kosova, Vlade Kosova i zemalja koje tu budu priznale, i to će biti svedeno na nauku, kulturu, ekonomiju, poljoprivredu, zaštitu životne sredine, i čitav niz drugih oblasti, ali ipak, to je samo jedan od tri stuba. Drugi stub biće Rezolucija 1244 koja će opstati, na osnovu te Rezolucije NATO će biti prisutan tamo. Osim toga, u svim multilateralnim odnosima, to znači u OEBS-u, Ujedinjenim nacijama, u regionalnim organizacijama, Pakt za stabilnost, sutra Regionalni savet za saradnju, će biti isto što i danas, tabla će biti UNMIK/Kosovo i govoriće verovatno pod našim uticajem, na naš zahtev samo stranac, onaj ko predstavlja UNMIK, a ne i onaj ko predstavlja Vladu. Tu će biti dosta napeto na svakom od sastanaka, verovatno će biti pokušaja, kao što ih ima i sada, da govori predstavnik Vlade i svaki put će naš diplomata da kaže - ne, može da govori predstavnik UNMIK-a, mi smo to prihvatili, mi to poštujemo, ako želite da mi sedimo za stolom onda može samo on. To je situacija koju mi i sada imamo, imamo nekoliko godina unazad tu situaciju. Dakle, kompletni multilateralni odnosi biće u rukama UNMIK-a i zato kažem, dosta je to sužen, a osim toga...
B92: A šta je sa Evropskom unijom?
Svilanović: Doći ću i do njih. Inače će UNMIK po toj ideji dobar deo svojih nadležnosti sadašnjih da prebaci na Vladu Kosova, manji deo na treći stub. Treći stub je ovo od čega smo počeli razgovor, a to je to evropsko prisustvo, evropska civilna misija koja će u svojim rukama imati ono što se zove unutrašnji poslovi, pravosuđe i čitav niz drugih nadležnosti koje deli sa Vladom Kosova i na neki način, u zaključku da vam kažem, to će izgledati sledeće - nivo suvereniteta takvog Kosova biće uži nego što je danas suverena Bosna. S druge strane, zbog komplikovane multietničke strukture Bosne ovo će biti funkcionalnije, Kosovo će funkcionisati kao da je čvršće povezano nego što će ustvari pravno to biti slučaj. Tako da, eto, prosto sam hteo da kažem da znate, to je dosta komplikovano i praktično ćemo mi imati situaciju da se na sastancima na kojima sedi predstavnik naše Vlade gotovo ništa ne menja, on i dalje sedi i sa druge strane piše UNMIK/Kosovo, kao što to i sada na svim sastancima na kojima sedimo i mi i oni. Sa druge strane, ako ih neko prizna, a verovatno će čitav niz zemalja da ih prizna, da će to biti u jednom uskom segmentu nadležnosti te Vlade kojim će se ona baviti, u onome što je od suštinske važnosti ustvari će u dobroj meri odlučivati Evropska unija. I poslednja stvar koju nisam rekao kad je u pitanju sam sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ono što takođe treba primetiti to je da postoji zajednička izjava Sjedinjenih američkih država i Evropske unije, što je takođe jedan novi momenat.
B92: Pričamo o reakcijama i pokušavamo da protumačimo silne reakcije koje su nastale posle jučerašnje sednice Saveta bezbednosti. Jedna od izjava koja je takođe bila vrlo zapažena i odmah je izazvala kontrareakciju jeste britanski ambasador Džon Sojers koji je rekao da je sada na kosovskoj strani da osigura punu zaštitu manjina, na strani Srbije da ne ugrožava centralne službe na Kosovu i da zatvori kancelariju u Kosovskoj Mitrovici. Odmah je reagovao državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju gospodin Proroković i rekao da nema nikakvih razloga za zatvaranje te kancelarije. E, sad, mene zanima i u kontekstu ove reakcije i kontrareakcije, šta smo mi sada njima poručili, a šta oni nama i da li je ovo sada zaista bitna stvar kojom treba da se bavimo u ovom trenutku, dan posle?
Svilanović: Ja mislim sledeće - prvo, dobro je da je Vlada otvorila kancelariju u Mitrovici, drugo, ne treba da je gasi, treće, mislim da bi celokupna međunarodna javnost i naši partneri trebali da shvate da je bolje da imaju Vladu koja odgovara za stanje u Mitrovici, sa kojom mogu da komuniciraju, razgovaraju i da imaju primedbe, da sarađuju, nego da nemaju. Dakle, Kosovo je defakto podeljeno, šta će biti de jure videćemo, ja čak razumem ono što vidim u našoj javnosti teško shvataju, zašto Vlada ne pregovara o podeli, deo javnosti to očekuje. Zašto bi pregovarala o nečemu što već ima u rukama? To ne može da se promeni i moje mišljenje je da zaista ne može da se promeni, dakle, realnost, život na Kosovu kad je u pitanju sever ne može da se promeni. Dakle, oni će živeti kao što žive u Kraljevu, Vranju...
B92: Ako Vas dobro razumem, Kosovo je već podeljeno ali ipak...
Svilanović: Defakto je podeljeno i tako će ostati, ja ne vidim način da se to promeni, dakle, to nema veze ni sa priznanjem, ni sa bilo čime, moj je apel upravo KFOR-u i partnerima kao što su ljudi koje ste citirali iz inostranstva, da prosto nauče da žive sa tom realnošću i da probaju da obezbede bezbednost za sve, jer to je dužnost NATO-a, ali da to, ukoliko nema incidenata u Mitrovici ili na severu Kosova prosto treba da prihvate. Kakve će političke reakcije Srbi sa Kosova da kažu, da li će da daju neku izjavu, da drže neki miting, dok god je to neagresivan nastup, dok god su svi koji žive tamo bezbedni mislim da ne treba da izaziva bilo kakve protivmere. U tom smislu, kancelarija tamo znači garanciju da Srbija odgovara za to što se tamo događa. Prosto mi uopšte nije jasno da neko hoće da skloni partnera koji je odgovoran.
B92: Možda upravo zbog toga što se već otvoreno govori o otcepljenju severnog Kosova kada dođe do nezavisnosti.
Svilanović: Ostavimo to da li će i šta će Srbi da kažu tamo, to je mislim preuranjeno da bilo ko od nas kaže...
B92: Čak postoji i plan, upravo taj švedski plan da sever Kosova dobije status kakav je imala Istočna Slavonija.
Svilanović: Karl Bilt to govori od 2005. godine da ja znam i ja ga tu potpuno podržavam, u tom smislu da ako se već ide ka nekom statusu da status severa mora da bude poseban. Sad, ako već nema pravnog rešenja onda makar ovo što je život uredio ne treba menjati, to znači da je realnost takva da Srbi homogeno žive na severu, da nema velikih incidenata, nema nikakvih incidenata praktično. Dok god su u stanju da garantuju bezbednost za sve koji tamo žive da to treba prosto tako prihvatiti.
B92: Da, ali šta Vlada Srbije sad zaista može da uradi? Znači, mi čujemo jedne onako prosto unisone izjave o tome kako će se nastaviti pregovori i kako se to očekuje, pored onog što sam ja već iks puta citirala da ovi kažu da neće, bar verovatno u ovoj formi o statusu. Dakle, šta je preostalo Vladi Srbije i srpskim pregovaračima u ovom trenutku, kad imamo i dalje ta dva pola, Rusija s jedne i Sjedinjene američke države i Evropska unija s druge strane?
Svilanović: Sad, prosto što je toliko daleko sada više nema smisla govoriti o početnoj fazi da li je Vlada zauzela dobar stav ili nije, to će istorija da radi. Sada, u ovoj fazi Vlada može samo da ostane na poziciji na kojoj je, to znači da insistira da se odluke donose u Savetu bezbednosti, da se osloni na Rusiju da ih podrži u vezi sa tim odlukama. Sa druge strane, ne treba da krijemo da je došlo do polako erozije te pozicije, jer ipak je došlo uz saglasnost svih do toga da Seidiju tamo govori, neke stvari se pomeraju i kada mi ne želimo da ih prihvatimo, ali to je pozicija koju ustvari Vlada ne može da pomeri. Meni je mnogo važnije da ako konačno Evropska unija i Sjedinjene američke države imaju zajednički stav o tome kakav je status, kako ga oni priznaju ili ga ne priznaju, kako se Vlada ponaša u odnosu na te partnere i još važniju stvar, kako se ponaša u odnosu na stanje na terenu. Dakle, ja mislim da svaki neagresivan nastup Vlade Srbije, dakle, Vlada može da kaže - mi ne prihvatamo vašu odluku, mi je ne priznajemo, mi je ne poštujemo, ali dok god nema incidenata, dok god nema nasilja to je ustvari u ovoj situaciji istorijskoj maksimalno kooperativan stav Srbije, više od toga nisam siguran šta je to što može da se uradi.
B92: Ali evo, ima ideja, njih je izneo danas gospodin Proroković ponovo, i to za televiziju Al Džazira, pa je rekao da naravno bi odluku o nezavisnosti kosmetskih Albanaca naša Vlada odmah poništila, smatrala ništavnom. To bi u praksi značilo da Srbija ne priznaje ni kosovske institucije, ni pasoše, ni druga lična dokumenta, ne bismo mogli, kaže Proroković, da potpišemo bilo kakav bilateralni sporazum sa nekakvom Vladom takvog samoproklamovanog Kosova, i tako dalje, i tako dalje. Kakav je ovo odgovor, da li sad svi treba da se zabrinemo, i Albanci...?
Svilanović: Nema tu ništa incidentno, zašto bi se brinuli oko toga? On je rekao - ne bismo mogli da potpišemo nijedan bilateralni sporazum. Prethodna Vlada istog premijera...
B92: Albanci su odmah odgovorili da bi oni trgovali preko Albanije.
Svilanović: Bilateralni sporazum je jedna stvar, mi imamo multilateralni sporazum koji su oni potpisali, Vlada istog premijera, dakle, energetsku povelju su potpisali, dakle, Kosovo, UNMIK/Kosovo, potpisali su, sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, Kosovo potpisalo. Dakle, multilateralno to je već definisano...
B92: Već smo svi zajedno u paketu?
Svilanović: Mi jesmo spakovani i mi već trgujemo, zato ja kažem neagresivan nastup. Jedna je stvar što Srbija kaže - mi to ne priznajemo, druga je takođe stvar ako kaže - mi nećemo da potpisujemo s vama bilateralne sporazume, a druga je stvar kako teče život, da li se postojeći sporazumi koriste i funkcionišu. Dakle, da li je embargo nešto što je odluka Srbije, to je sad već jedna mera koja utiče na život ljudi i sa jedne i sa druge strane....
B92: Postoje naravno i takve ideje.
Svilanović: Postoje takvi predlozi, to je već nešto drugo, to je nešto što stvarno menja sliku. Sve ovo što ste čuli citirajući Prorokovića je stvar koja ni na koji način ustvari ne menja realnost, nego Srbija prosto ima svoj stav, insistira na tom stavu i to je sve.
B92: E, da li će realnost promeniti eventualno nova rezolucija koja bi trebalo da se donese u Skupštini Srbije, koja se najavljuje? I sad opet tu postoje razne ideje, embargo i tako dalje, koje bi se unele u tu rezoluciju, kao i dalji tok pregovora o statusu Kosova. Dakle, nešto što su svi najavili, sve stranke da će se desiti vrlo brzo u Skupštini Srbije. Šta ta Rezolucija može zaista da sadrži, u onom ekstremnom recimo predviđanju i kakve posledice može da ima?
Svilanović: Moj je utisak da različiti predlozi o tome kako bi Parlamenti trebalo da reaguje i kakvu rezoluciju da donese u ovom trenutku su deo predsedničke kampanje različitih kandidata...
B92: Mislite da neće imati uticaj na spolja?
Svilanović: Imaće mnogo uticaja na politički život Srbije, imaće mnogo uticaja na naše emocije, imaće mnogo uticaja na pregovarački tim, ko god da formira i ko god da učestvuje u tim pregovorima i može jako mnogo da ih obaveže, a da u suštini ne utiče na ljude kojima je ta poruka upućena. To je čini mi se ono gde je ta meta promašena, jedna je stvar da li mi hoćemo da promenimo stav Evropske unije i Sjedinjenih američkih država ili hoćemo da se bavimo samo domaćom scenom. Dakle, ako bi neko išao ka tome da donese rezoluciju i da kaže - ako bude ovo, onda mi nećemo da pregovaramo sa Evropskom unijom, onda ćemo zaustaviti taj proces. To je za mene potpuno predsednička kampanja.
B92: Da, ali da li može da utiče upravo na to, na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje je nekako namešteno za 28. januar?
Svilanović: To je otprilike ovo o čemu govorim, ako neko hoće da kaže - e, sad mi nećemo da potpišemo Sporazum, pa dobro, mi možemo da odlučimo da ne potpišemo Sporazum, nesrećna će ostati samo Srbija u toj situaciji i oni ljudi koji očekuju da na toj strani nešto mogu da dobiju. Dakle, da je dobro da pregovaraju sa Evropskom unijom, ja verujem da je dobro i da je najbolje za ovu zemlju, da prosto mogu nešto napred da urade sa zemljama u okruženju, sa Evropskom unijom. Ako Parlament želi tako da odluči, prvo, hoću da kažem, da je legitimno raspravljati o tome u Parlamentu i ja mislim da je pogrešno, ali nije protivzakonito raspravljati o tome. Ja mislim da bi ta rezolucija dramatično uticala na stanje Srbije i na srpski politički život, ali na kraju, Nela, vi i ja o tome odlučujemo kao birači. Dakle, šta god ovaj Parlament odluči, da kaže - mi nećemo nikad u Evropsku uniju da idemo, vi i ja odlučujemo na nekim parlamentarnim izborima, prvo sad na predsedničkim, da li podržavamo kandidate koji kažu - da, branićemo Kosovo, ali takođe nećemo nijednog trenutka odustati od Evrope i članstva Srbije u Evropskoj uniji, i onda ja glasam za to. Ili glasamo za kandidata koji kaže - ne, mi ćemo samo da branimo Kosovo, zaboravljamo Evropsku uniju, zaboravljamo NATO i, ne znam, želimo čvršće veze sa Rusijom ili baze ruske, to je potpuno druga politika. Dakle, mi kao birači o tome odlučujemo, sutra će biti neki parlamentarni izbori, u zavisnosti od toga koje stranke izglasamo takvu ćemo budućnost imati, šta god Parlament odluči. Reakcija ovog Parlamenta je ustvari reakcija na jedan šok i na izbegavanje stvarnosti i na to da mi ne želimo da vidimo šta se događa oko nas, ali Parlament može da donese tu odluku i da smiri strasti u nekom trenutku. Za mene je mnogo važnije kako ljudi koji žive u Srbiji odlučuju u narednih godinu, dve, tri, kad god budu pozvani na birališta, mi ustvari svaki put kad glasamo odlučujemo samo o tome je l' hoćemo da nastavimo pregovore sa Evropskom unijom, šta god da je tema inače, mi ustvari samo o tome odlučujemo, ili želimo da se izolujemo, samoizolujemo. Ja moram da priznam, ne mogu da zamislim da većina ljudi u Srbiji odluči da hoće da živi u izolaciji.
B92: I samo za kraj vrlo kratko, ističe nam vreme, jedno pitanje, da li možete da zamislite situaciju, a u moru nekakvih izjava, u ova 24 sata sam i to čula, da može da se desi da Kosovo pre nas uđe u Evropsku uniju ukoliko se mi rešimo za neku drugu varijantu?
Svilanović: Ne, i mislim da ko god da o tome priča greši, to ne može da se desi. Pre Srbije u Evropsku uniju može da uđe Hrvatska, po onom koliko ja poznajem zemlje u okruženju, a tri godine se samo time bavim. Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija su zemlje koje u ovom trenutku značajno ekonomski zaostaju za Srbijom, koje zemlje u ovom trenutku značajno institucionalno zaostaju za Srbijom. Dakle, ja mogu da imam problem sa jednom Vladom ili drugom Vladom Srbije, ali ne mogu da ne vidim da Srbija ove godine ima rast koji će biti između 7 i 8%, investicije oko 3,5 milijarde, to vidi ceo svet, svi oni to znaju. Dakle, Srbija je zemlja koja ima potencijal da pre ostalih uđe u Evropsku uniju. Ja verujem da će Hrvatska ipak biti na tom putu ispred i značajno je ispred u svakom pogledu u ovom trenutku, a što se tiče drugih zemalja, imaju ozbiljne probleme. To nije Kosovo, ali su to institucionalni i ekonomski problemi, a kad je u pitanju Kosovo samo, ne mogu da kažem, ne mogu da prihvatim da neko ozbiljno razgovara o tome da će Kosovo ući pre Srbije i tako dalje. Kakvu god mi politiku vodili, kakve god odluke da mi donosimo Srbija će ući u Evropsku uniju zato što ćemo na kraju vi i ja kao birači odlučiti da takvu Vladu izaberemo.
B92: Da, pre toga nam preostaje još samo jedan mali detalj, Ratko Mladić, ali o tome nekom drugom prilikom. Hvala Vam puno što ste bili gost u Poligrafu.
