Izvor: RTS, 17.Feb.2009, 17:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo, godinu dana posle

Godinu dana od jednostranog proglašenja nezavisnosti, kosovska kriza ni korak bliže rešenju. Jaz između Srba i Albanaca, na Kosovu i na Balkanu, jednako dubok kao i podele među ključnim državma međunarodne zajednice o načinima rešavanja statusa Kosova. Međunarodni sud pravde sprema mišljenje o legalnosti poteza vlasti u Prištini, koje su, do sada, podržale 54 države.

Kosovski Albanci u čast prve godišnjice usvajanja deklaracije o nezavisnosti, spremaju veliko slavlje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i vatromet u Prištini, dok će skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju, istovremeno, održati sednicu u Kosovskoj Mitrovici. U Beogradu počinju pregovori šefa UNMIK-a Lamberta Zanijera i srpskih zvaničnika o sprovođenju plana o posebnim aranžmanima za kosovske Srbe, kojima se albanski lideri žestoko opiru.

Sednici Skupštine zajednica opština na Kosovu i Metohiji, koja će biti održana sutra u Zvečanu priustvovaće i poslanici vladaju'ih stranaka I opozicije u Skupštini Srbije.

Posle te sednice, biće održana i sednica Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.

Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da će sednici Skupštine zajednica prisustvovati ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, a sednici Odbora članovi tog skupštinskog tela iz DS.

Poslanike Srpske napredne stranke predvodiće Božidar Delić i Borislav Pelević, a njihv odlazak u Zvečan, kako je saopšteno iz stranke, jeste "simboličan gest u odbrani teritorijalnog integriteta zemlje".

Nova Srbija saopštila da će "svojim prisustvom na Kosovu i Metohiji pokazati da joj je očuvanje državnih i nacionalnih interesa Srbije najvažnije".

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić rekao je da će svi poslanici tog kluba prisustvovati sednici Skupštine zajednica u Zvečanu i optužio vladajući većinu i predsednika parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović da su se oglušili o zahtev da prisustvuju toj skupštini.

Aligrudić je naglasio da je sednica Skupštine zajednica značajna zbog deklaracije koja će biti usvojena, a kojom se još jednom potvrđuje intregritet i suverentitet Srbije na celoj teritoriji.

Na Kosovu, prema podacima UN, živi oko dva miliona stanovnika, uključujući i oko 130.000 Srba, od kojim 60.000 na severu pokrajine, dok većina živi u enklavama, pod zaštitom međunarodne policije i Kfora.

Oko 50 odsto ukupnog broja radno sposobnog stanivništva Kosova je nezaposleno, dok ta pokrajina, u izveštajima Interpola i zapadnih obaveštajnih službi, slovi za ključnu tačku u švercu droge i belog roblja ka zapadnoj Evropi. Osim organizovanog kriminala, značajan problem na Kosovu predstavlja korupcija, protiv koje su se mere UNMIK-a pokazale neuspešnim.

Oko 45 odsto stanovništva Kosova živi ispod granice siromaštva, odnosno sa manje od 1,5 evra dnevno. Prosečna plata zaposlenih je 220 evra mesečno.

Vlasnici kosovskih pasoša mogu putovati u svega nekoliko država, koje do sada nisu priznale nezavisnost.

Na Kosovu vlada hronična nestašica struje, mada je međunarodna zajednica u poslednjih devet godina na snabdevanje električnom energijom potrošila oko 800 miliona evra. Vlada u Prištini najavila je izgrađu nove termoelektrane.

Svetska ekonomska kriza, prema procenama zapadnih stručnjaka, mogla bi ozbiljno pogoditi Kosovo, jer albanski iseljenici porodicama godišnje šalju između 400 i 500 miliona evra. Kosovski Albanci su na zapadu zaposleni uglavnom u autoindustriji i građevinarstvu, granama koje su i najozbiljnije pogođene velikom krizom.

Punih 12 meseci od kako je kosovska skupština, bez prisustva srpskih poslanika, usvojila deklaraciju o nezavisnosti, međunarodni status Kosova nije ni za korak bliže rešenju, pre svega zbog neuspeha međunarodne zajednice u pokušajima da dve strane - srpsku i albansku, okupi na ozbiljno osmišnjenim pregovorima o rešavanju višedecenijske krize.

Nezavisnost Kosova priznale su, do sada,  54 države, što promoteri poteza kosovskih Albanaca ocenjuju kao veliki uspeh s obzirom da su među njima SAD i 22 članice Evropske unije, odnosno 60 odsto svetskog kapitala.

Protivnici nezavisnosti, pak, upozoravaju da Kosovo nije priznalo 138 članica Ujedinjenih nacija, zbog čega je Priština još "miljama daleko" od članstva u svetskoj organizaciji.

U januaru, uspostavljene su Kosovske bezbednosne snage, koje će činiti 2.500 pripadnika i oko 800 rezervista. Među regrutima je svega 101 pripadnik manjinskih zajednica, uključujući i šestoricu Srba.

"Kosovo je demokratsko, laičko i multietničko društvo koje će prihvatiti međunarodno civilno i vojno prisustvo... Nezavisnošću, Kosovo preuzima međunarodne obaveze, obezbeđuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica", navodi se u deklaraciji koju je 17. februara prošle godine usvojila kosovska skupština.

Već sledećeg dana, Kosovo su priznali Avganistan, SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal, a talas priznavanja nastavljen je i naredna tri meseca do kada je prištinsku nezavisnost priznalo četrdesetak zemalja.

Trend je, tokom leta prošle godine, znatno usporen pa je, od maja, na adresu vlade Hašima Tačija stiglo tek 14 pozitivnih odgovora na molbe da se prizna nezavisnost Kosova, pre svega jer je Srbija pokrenula i u oktobru dobila podršku Generalne skupštine UN za tumačenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavosnosti Kosova.

Uprkos jasnom protivljenju SAD, Nemačke, Britanije i Francuske, jedini međunarodni pravni okvir za Kosovo ostaje rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je ta pokrajina integralni deo Srbije, dok glavnu političku ulogu igra misija UN.

Takvom pravnom okviru lideri kosovskih Albanaca oštro se protive, smatrajući da je rezolucija 1244 "prevaziđena", kao i da je UNMIK "istrošio kosovsko gostoprimstvo", usmeravajući energiju na saradnju sa novouspostavljenom misijom EU, Euleksom, koja je raspoređena u skladu sa planom za Kosovo koji je načinio bivši izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari.

Ahtisarijev plan, o kojem se zbog neslaganja Zapada i Rusije, Savet bezbednosti nikada nije ni izjašnjavao, predviđa "međunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova".

Proglašenje nezavisnosti i protesti u Srbiji

Kosovski parlament je 17. februara proglasio nezavisnost, što je predstavljalo signal za velike mitinge kosovskih Albanaca u Prištini, širom Kosova, ali i u dijaspori, pa su vozila okićena albanskim zastavama defilovala ulicama Njujorka i još nekoliko gradova u SAD i zapadnoj Evropi.

Desetine hiljada Albanaca oduševljeno je, uz vatromet, slavilo u Prištini, a slavlje je proteklo bez incidenata.

Srbija je, odmah, zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN, na kojoj je Tadić, od generalnog sekretara UN, tražio da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i raspusti Skupštinu Kosova.

Istoga dana Skupština Srbije potvrdila je raniju odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a šef diplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.

Nekoliko desetina hiljada Srba protestvovalo je u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, protiveći se jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

Na mitingu u Beogradu 21. februara, pod nazivom "Kosovo je Srbija" pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić.

U incidentima više hiljada demonstranata pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, a nekoliko drugih je oštećeno. Demolirano je nekoliko Mekdonaldsovih restorana i prodavnica u centru grada.

Tokom izgreda jedna osoba je izgubila život, više od 150 demonstranata i policajaca je povređeno, a u policiju su privedene 192 osobe.

U junu Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski Ustav.

Pregovori o statusu Kosova

Posle više godina najava i nekoliko neuspelih pokušaja da se za istim stolom okupe lideri Srije i kosovskih Albanaca, Savet bezbednosti UN je 24. oktobra 2005. godine odobrio početak pregovora o statusu Kosova, a dve nedelje kasnije šef svetske organizacije Ban Ki MUn je imenovao Martija Ahtisarija za svog specijalnog izaslanika u tom procesu.

U januaru naredne godine, Kontakt grupa definisala je okvire u kojima su imaju voditi pregovori Srba i Albanaca, koji su počeli 20. februara u Beču. Na različitim nivoima, do septembra 2006. godine održano je ukupno deset rundi pregovora, ali bez značajnijeg napretka, jer su predstavnici Albanaca, uz podršku SAD, upozorili da nezavisnost može biti jedini ishod pregovora.

Lideri Srbije i Kosovskih Albanaca po prvi put su se direktno satatli 24. jula 2006. godinu u Beču, pri čemu su predsednik Boris Tadić i tadašnji premijer Vojislav Koštunica promovisali ideju o širokoj autonomiji kao kompromisnom rešenju, naspram kosovskim zvaničnicima Fatmiru Sejdiuu i Agimu Čekuu koji su zatražili što hitnije proglašenje nezavosnosti.

Posle srpskog referenduma o novom ustavu, kojim je potvrđen suverenitet Srbije nad Kosovom, Ahtisari je u februaru predstavio kontroverzni plan rešavanja kosovske krize. U martu te godine, Ahtisari i zvanično predstavlja plan o nadgledanoj nezavosnosti Kosova Savetu bezbednosti, koji su Beograd i Rusija odmah odbacili, pa se Savet bezbednosti o tom dokumentu nikada nije ni izjašnjavao.

Neuspeh u Savetu bezbednosti primorao je Zapad da redefiniše pristup kosovskom problemu, pa su predstavnici SAD i Velike Britanije ocenili da je najmoćnije telo svetske organizacije "blokirano" i nesposobno da donese bilo kakvu odluku, uzimajući za sebe ekspluzivno pravo oko daljih poteza u procesu rešavanja statusa.

Nakon neuspeha u Njujorku, međunarodna zajednica imenuje "trojku" međunarodnih pregovaraca, Amerikanca Frenka Viznera, Rusa Borisa Bocan-Harčenka i Evropljanina Volfganga Išingera, za novu, 120 dana dugu pregovaračku misiju, koja se, takođe, završava neuspehom, ponovo zbog protivljenja Albanaca da raspravljaju o statusu drugačijem od nezavisnosti.

Mandat "trojke" ke završen u decembru 2007. godine, te su pregovarači izvestili generalnog sekretara UN da dve strane nisu postigle sporazum o budućem statusu Kosova.

Nastavak na RTS...

Radio Televizija Vojvodine: Albanci slave, Srbi negoduju