Izvor: RTS, 06.Jul.2009, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosorova predložila novu vladu
Nakon maratonske rasprave u Saboru, Jadranka Kosor izglasana za novog premijera hrvatske vlade. Predstavljajući program, posebno je naglasila obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti, stvaranje uslova za oporavak privrede i izlazak iz krize.
Jadranka Kosor i njen kabinet dobili su podršku 83 poslanika, dok je 45 bilo protiv, pa je tako Hrvatska, nakon maratonske rasprave u Saboru dobila prvu premijerku u istoriji.
Jadranka Kosor je na političkoj sceni prisutna već >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << deceniju kao najbliža saradnica Ive Sanadera.
Rođena je 1953. godine u Pakracu, gde je završila gimnaziju, a diplomirala je na Pravnom fakultetu u Zagrebu.
Od 1972. godine je radila kao dopisnica Večernjeg lista i Radio Zagreba, a u politiku ulazi devedesetih godina prošlog veka.
Kao novinarka Hrvatskog radija, od 1991. do1995. godine, za vreme sukoba na teritoriji Hrvatske, vodila je emisije za prognanike i izbeglice i pratila taj sektor za Informativni program Hrvatskoga radija.
Od 1995. do 2003. godine bila je poslanik u Hrvatskom saboru, nakon čega je izabrana za potpredsednicu Vlade, zaduženu za socijalna pitanja, a istovremeno je obavljala funkciju ministra za porodicu.
Na predsedničkim izborima 2005. godine, kao kandidatkinja HDZ-a, izgubila je u drugom krugu od Stjepana Mesića.
Dobitnica je nagrada "Zlatno pero" Hrvatskog novinarskog društva, a objavila je i četiri knjige, dve sa temom iz vremana sukoba u Hrvatskoj i dve knjige poezije.
Takođe je i dobitnica nagrada Evropske zajednice za humanitarni rad i nagrade za životno delo "Ivan Šibl" Hrvatske radio televizije.
Počasni je član Udruženja roditelja poginulih branitelja i počasna potpredsednica Udruženja gluvih i slepih "Dodir".
Govori engleski i nemački jezik i majka je jednog deteta.
Jadranka Kosor, danas je u Saboru predstavila članove svoje vlade, koja će imati četiri potpredsednika, pet novih ministara i jedno novo ministarstvo.
Za potpredsednike vlade predloženi su Damir Polančec (Hrvatska demokratska zajednica) , koji bi trebalo da bude i ministar privrede, rada i preduzetništva, i Božidar Pankretić (Hrvatska seljačka stranka), koji je predložen i za ministra regionalnog razvoja, šumarstva i vodne privrede.
Za potpredsednike su predloženi i Đurđa Adlešić (Hrvatska socijalno liberalna stranka) i Slobodan Uzelac (Samostalna demokratska srpska stranka).
Kosorova je kao nove ministre predložila Radovana Fuksa za nauku, obrazovanje i sport; Tomislava Ivića koji bi premijerku trebalo da zameni na čelu Ministarstva porodice, branitelja i međugeneracijske solidarnosti.
Davorin Mlakar treba da vodi novoosnovano Ministarstvo uprave; Bjanka Matković predložena je za ministarku bez portfelja, dok Petar Čobanković preuzima Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja.
Mandatarka je pre saborske rasprave u Banskim dvorima razgovarala sa poslanicima Hrvatske stranke umirovljenika i nacionalnih manjina, koji su ranije najavljivali da će podršku novoj premijerki usloviti potpisivanjem novih koalicionih sporazuma.
Predstavljajući program vlade, Kosorova je, posebno naglasila obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti, stvaranje uslova za oporavak privrede i izlazak iz krize, borbu protiv korupcije i sprovođenje reformi u zdravstvu, pravosuđu i javnoj upravi.
Najavila je takođe da će vlada i dalje raditi na zaštiti dostojanstva branitelja, nezaposlenih žena starijih od 45 godina, žrtava nasilja i svih manjina od bilo kog oblika diskriminacije.
Uslovna podrška manjina novoj vladi
Poslanici vladajuće koalicije podržali su , tokom rasprave u Saboru, novu hrvatsku vladu koju je predložila mandatarka Jadranka Kosor, ali je poslanički Klub nacionalnih manjina tu podršku uslovio poštovanjem rokova iz sporazuma sa HDZ-om.
Poslanici opozicije u raspravi su najavili da neće podržati novu
vladu i založili se za raspisivanje prevremenih izbora. Furio Radin u ime Kluba manjina naglasio je da se brojne mere iz sporazuma, kao što su upotreba manjinskih jezika, povratak Srba, pozitivna diskriminacija, loša komunikacija s državnim telima - ne sprovode.
Milorad Pupovac (Samostalna demokratska srpska stranka) rekao je da se Hrvatska kreće prema nestabilnosti, te da taj put treba zaustaviti i stvoriti pretpostavke za stabilnost, posebno u finansijama, u državnim institucijama, politici i poverenju građana u institucije.
Kao prioritete kojima bi trebalo da se bavi nova vlada naveo je i
štednju, racionalno trošenje i zaštitu temeljnih ustavnih vrednosti, a ponovio je i da vladi treba koaliciono veće koje bi se sastajalo barem jednom mesečno i razmatralo koaliciona pitanja.
Zoran Milanović (Socijaldemokratska partija SDP) kritikovao je mandatarku jer u programu nije navela nijednu konkretnu meru za borbu protiv krize.
"Sve se nastavlja tamo gde se stalo, nema ničega novog", kazao je Milanović .
.
Najkritičnija prema novoj vladi bila je Vesna Pusić, koja je u ime HNS-a ocenila da je nakon ostavke Ive Sanadera bitno oslabljen legitimitet nove vlade, koji, kako je rekla, počiva tek na 77 ruku u Saboru, a ne na podršci javnosti.
"Ova koalicija ima slabu podršku... i zato ova vlada dolazi s ozbiljnim problemom", navela je Pusić.
I Pusićeva je mandatarki zamerila da u programu nije navela kako misli da se bori s krizom, upitavši je i kako misli da se bori s korupcijom, zbog koje je, smatra, Sanader i podneo ostavku.
