Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmopolitska oaza
Osim prelepih peščanih plaža, čistog azurno plavog Jonskog mora i drugih blagodeti mediteranskog ostrva, naši turisti bi obavezno trebalo da posete Srpsku kuću i ostrvo Vido
Turisti iz Srbije imaju poseban razlog da za svoju destinaciju u toku letnjeg odmora odaberu ostrvo Krf. Tamo će se u Srpskoj kući i na ostrvu Vido, nekad poznatom kao ostrvo zmija, setiti potresnih stihova "Plave grobnice", slavnog pesnika Milutina Bojića koji je, zajedno sa hiljadama srpskih stradalnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doživeo smrt. Sahranjen je uz najveće počasti na groblju Zejtinlik 1917. Još na samom ulazu u Srpsku kuću u starom jezgru grada i u najravnodušnijem čoveku pokrenuće se lava emocija pri pogledu na stravične prizore srpske golgote od 1916. do 1918. Tragičnu sudbinu doživelo je na ovom ostrvu oko 5.000 srpskih vojnika i oficira, a samo u jednom danu umiralo je 200-300 mladića čija tela su progutale plave dubine Jonskog mora.
Meka svetskih turista
Sećanje na tragičnu epohu iz srpske istorije u Prvom svetskom ratu ne mogu da zasene raskošna lepota zelenog ostrva i spomenici antičke istorije, kulture i umetnosti. Krf je danas Meka svetskih turista koji ogromnim prekookeanskim brodovima uplovljavaju u njegovu luku. Lepo mediteransko ostrvo postaje leti prava kosmopolitska oaza što je kroz vekove svog postojanja i bio zahvaljujući smenjivanju vladavina Vizantije, moćne sile Venecije (četiri veka se zadržala na ostrvu), zatim, Francuske i Engleske sve do 1864. kada su se konačno sva jonska ostrva ujedinila sa Grčkom.
Svaka uprava ostavila je tragove pa je Krf i danas poseban, jedinstven po mešavini raznih arhitektonskih stilova, ali i različitih umetničkih i istorijskih spomenika.
Oduševljeni bujnim zelenilom, egzotičnim rastinjem, prelepim peščanim uvalama, čistim morem, mi, "hodočasnici" iz Srbije ne ostajemo manje uzbuđeni pred prizorima golgote koju je preživela srpska vojska prelazeći, u povlačenju pred austrougarskom i nemačkom vojnom silom, albanske gudure ne bi li se, iznurena, gladna i bolesna, dočepala Krfa.
U razgovoru sa vrsnim poznavaocem ove epohe srpske istorije, Ljubomirom Saramandićem, saznajemo da su, zahvaljujući krfskoj upravi, koja se oduprla rušenju starih zgrada, sačuvani mnogi objekti koji podsećaju na boravak Srba na ostrvu. Istražujući tri godine tragove i zapise o tom vremenu, Saramandić je sačinio knjigu "Hodočašće na Krf" u kojoj je zabeleženo mnogo toga što se do tada nije znalo. Tako je otkrio da su u mestu koje je poznato po zabavi mladih nekadašnje konjušnice srpske vojske adaptirane u kafiće i diskoteke.
Zapisao je i to da su Srbi ostavili na starosedeoce, sa kojima su se zbližili, utisak veseljaka koji su trošili na zabavu, pesmu i muziku sve što bi zaradili. Čuveni italijanski diplomata grof Karlo Sforca zapisao je, između ostalog, sledeće: "Od svih tuđinaca koji su se smenjivali na ostrvu, najživlje simpatije stekli su Srbi i to iz više razloga; u prvom redu zato što su srpski činovnici i oficiri smatrali kao najhitniju stvar da potroše sav svoj novac čim ga prime". Zar nam ovo zapažanje od pre jednog veka ne zvuči poznato!
Uloga hotela "Bela Venecija"
Dvogodišnji boravak nije mogao da ne ostavi i druge posledice, na primer zbližavanje srpskih mladića i devojaka sa Krfa. Hotel "Bela Venecija" je odigrao važnu ulogu upravo u srpskoj istoriji. Osim što je bio poznat po tome što je u njemu boravio regent Aleksandar Karađorđević i članovi srpske vlade, trojicu uglednih Srba pogodila je Amorova strela u otmenom domu vlasnika hotela. Naime, tri ćerke Janisa Gazisa udale su se za trojicu naših ljudi koji su bili česti gosti na koncertima u kući vlasnika koje su priređivale muzički obrazovane njegove tri ćerke. Đovana, najstarija, udala se za konjičkog oficira Milivoja Čolak Antića, Sapfo za profesora Ljubomira Kazimirovića, i najmlađa Augusta za Milana Stojadinovića, budućeg srpskog premijera.
I budući ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar Marković oženio se Krfljankom Idalijom Zerva. I mnogi drugi viši i niži oficiri, ali i obični vojnici u koje su se zaljubljivale Krfljanke, stupili su u brak na ostrvu.
Tužne Krfljanke
Mnoge Krfljanke su dugo patile po odlasku srpske vojske sa ostrva koje im je pružilo uslove za oporavak. Jedna udata dama pisala je srpskom oficiru, posle završetka Prvog svetskog rata, između ostalog, sledeće:
"...Krf je onakav kakav je bio pre 1916, ali meni izgleda da je gori nego pre. Zanemeo je, pust, ne peva više. Vaš narod stalno i uvek peva, na taj žagor bila sam navikla. Došli ste i pokazali ste nam šta znači život i otišli ste, a nas ste ostavili nesrećne..."
Kad okončate svoje istorijsko hodočašće, predstoji vam da na ovom živopisnom i zaista jednom od najzelenijih mediteranskih ostrva posetite obavezno najlepši grad Paleokastricu rasprostrt na šest peščanih i šljunkovitih uvala. Pogled vidikovca "Bela vista" upiće trajno jednu od najlepših panorama. Ne treba propustiti ni posetu manastiru i crkvi Sv. Bogorodice iz 13. veka, i renoviranu u 18. veku, ni palatu austrijske carice Elizabete, poznatije kao melanholična Sisi, Ahilion, u kojoj se nalazi jedna od najbogatijih riznica umetničkih vrednosti – statue mitoloških grčkih bogova, boraca, filozofa, retora.
I još mnogo toga ćete moći da posetite ukoliko letujete na zelenom ostrvu. Poseban užitak pružiće vam obilazak starog jezgra grada gde će vas oduševiti sačuvana venecijanska arhitektura. Ne propustite ni posetu jednom od najvećih Akvalenda u Evropi, gde ćete uživati u divnoj zabavi na vodi.
Olga Vasiljević
[objavljeno: 02.08.2006.]
