Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmetski dani doktora Marija Stankovića
Egzotične prekookeanske predele i zvanje brodskog lekara Stanković je zamenio životom u izolovanoj maloj kosmetskoj enklavi, selu Suvo Grlo, gde šestu godinu leči Srbe i Albance
Kosovska Mitrovica – Lekar Mario Stanković, rodom iz Kragujevca, već šest godina živi i radi u jednoj od većih srpskih enklava na severu Kosova. Leči i Srbe u Metohiji, ali i monaško sestrinstvo u manastirima Devič i Gorioč.
Studije medicine završio je u Rijeci, zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se vratio u Kragujevac, a onda je kao lekar radio na prekookeanskim brodovima. Pet puta je, kaže, plovio bermudskim trouglom i nije se plašio kobne statistike o plovilima koja su na tom delu okeana potonula.
Nije ga strah ni danas u kosmetskom selu Suvo Grlo u kome živi, nedaleko od ambulante, na samo nekoliko metara od albanskih kuća. Pomaže on i njima. Dolaze noću, kada im zatreba medicinska pomoć ili savet.
Da dođe na Kosmet odlučio je posle poziva svog prijatelja, seoskog učitelja iz Suvog Grla, koji mu je objasnio koliko bi ljudima tamo značilo da imaju lekara. A u to vreme imao je siguran posao u jednom kragujevačkom domu zdravlja. I ne samo to: baš tada mu je stigao poziv iz Pariza, od ljudi koje je upoznao na jednom od brodskih putovanja, da dođe u Grad svetlosti i tamo nastavi lekarsku karijeru. Dvoumljenje je, kaže, trajalo samo nekoliko sekundi...
– Kada sam došao u Suvo Grlo, vrlo sam se iznenadio, jer sam, prema opisu, formirao sliku da je u pitanju nekakva varošica. U prvi mah sam bio i razočaran, ali sam vremenom počeo da se navikavam na ovo i susedna sela Banje, Dren, Zubin Potok, na Kosovsku Mitrovicu, do koje poslom odem. Tako sam i rešio da počnem ovde da živim, do rodnog Kragujevca odem ponekad na dva-tri dana, nikad duže, godišnji odmor još nikada nisam čitav iskoristio – kazuje nam doktor Stanković.
U njegovom danonoćnom radu u ambulanti pomažu mu tri medicinske sestre i jedan medicinski brat, a tu su i dva vozača, Nenad i Predrag Tomašević, s kojima je u terenskoj „ladi nivi” prevalio 160.000 kilometara, a koju nisu mimoišli ni meci albanskih ekstremista, koji su na njih pucali noću, iz zasede.
– Dešavalo se da u toku noći tri puta legnem i ustanem. Ne odbijam pozive, jer ja ovde, osim što sam jedini lekar, tu sam i da im, osim lekova, pružim i lepu reč – govori doktor Stanković, koji je u mnogim slučajevima bio i hirurg, budući da je dve godine specijalizovao i tu granu medicine. Pominje slučaj jednog seljanina koga je napao pas. Kada su ga doveli u ambulantu, Stanković je na njegovom telu prebrojao čak 36 rana od ujeda! Sve ih je obradio i nikakvih komplikacija nije bilo. Svojim, kako kaže, remek-delom smatra povredu koju je sanirao devojčici iz sela Banja, koja je pala s bicikla i rasporila stomak u dužini od 35 centimetara. Stanković je svojevremeno i prvi stigao na mesto tragedije koja je zadesila bračni par Vučić, koji su albanski ekstremisti skoro iskasapili.
Odlazi doktor Mario i u manastire Devič i Gorioč, a svakodnevno se sreće i sa španskim i francuskim vojnicima koji patroliraju ovom teritorijom. Zahvalni su mu što im pruža „civilnu zdravstvenu zaštitu", a i on njima, jer su mu mnogo puta pomogli u lekovima i sanitetskom materijalu. Sretao se i sa komandantima Kfora, a general Filip Ubron je, kako sa ponosom ističe, dva puta bio njegov gost u Suvom Grlu. O doktoru Stankoviću general francuske vojske čuo je još u svojoj domovini.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 13/02/2008]
