Izvor: Politika, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košmar Kačinjskog
Kada poljski katolički Radio Marija počne program, Vatikan isključuje prijemnik. Već sledećeg trenutka, iz aparata će pokuljati otrov mržnje prema Jevrejima, primoravajući pontifeksa maksimusa (vrhovni sveštenik) na potonja neugodna objašnjavanja. Na primer – da li je tačno da je sveti otac "blagoslovio Radio Mariju i njegov rad"? Ili – hoće li Vatikan "oštrije osuditi antisemitizam koji danas širi Radio Marija"?
Oba ta pitanja postavljena su Svetoj stolici avgusta, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << papinog susreta s Tadeušom Riđikom, sveštenikom i šefom radio-stanice. Po tvrdnji ekstremističkog radija, katolički dirigent antijevrejske propagande u Poljskoj tom prilikom je blagosiljan. Po suprotnom objašnjenju Vatikana, sveštenik je poglavara Crkve samo sreo, kao jednog u grupi katoličkih hodočasnika – a to je već po sebi događaj "bez posebnog značaja".
Jedno "celivanje ruke" ne ukazuje na išta novo u "vrlo poznatom stavu" Vatikana i u odnosima katolika i Jevreja, poručeno je uznemirenim Jevrejima sveta. Da li su njihove brojne organizacije time uspokojene? Reklo bi se da nisu. Jevreji bi radije čuli da Vatikan jasno i razgovetno osuđuje delatnost pastira koji milionskom stadu vernika slušalaca utuvljuje da su svi oni "gramzivi", a Kačinjskog proziva zbog tobožnje podložnosti vlade jevrejskom lobiranju.
O Vatikanu, Radio Mariji i Jevrejima verovatno će još biti reči. Danas je, čini se, aktuelniji košmar, u koji je povodeći se za nekim od ksenofobičnih ideja Radio Marije, sebe i svoju Partiju reda i zakona uvalio premijer Kačinjski. Propaganda Marije izražava gledišta Lige poljskih familija, a uz Samoodbranu (još jednu ekstremnu formaciju u spektru poljskih partija) – Liga je premijerov partner u koaliciji koja je avgusta doživela brodolom. Raspala se u međusobnom sumnjičenju za korupciju i tajno prisluškivanje.
Prevremeni izbori su oktobra, dve godine pre roka, i obećavaju ružičasto polje levici i demokratima – levocentrističkom savezu bivšeg predsednika Poljske Kvasnjevskog. Piše se da je bivši komunista sada nadahnut da rekonstruiše, obnovi i vrati na scenu poljsku levicu preobraženu.
Kvasnjevski će, kažu, pokušati da odsuče Varšavu sa hridi večitog sporenja Poljske s Nemačkom i Briselom, i sve vreme rđavih odnosa s Moskvom. I jedno i drugo je rezultat ksenofobičnosti krahirale koalicije.
Ligu poljskih familija predvodi Roman Girtič, idejni naslednik teza Dmovskog (1918) o "Poljskoj za Poljake". (Jevreji i Nemci se ne mogu asimilovati i "treba ih ohrabriti da emigriraju"!) Poljska su poljske porodice, nacija i vera. Dužnost države je da ih zaštiti od nepoželjnih etničkih primesa i vanpoljskih uticaja. Po Girtiču – i od evropskih. Evropa je napustila sveti nacionalizam svojih nacija, i nije više prostor hrišćana, kulture Grčke i prava Rima. Ako Evropa, umesto svojih vrednosti "uvede 'vrednosti' abortusa, braka za homoseksualce, usvojenja od homoseksualnih partnera, mi stremimo ka katastrofi", smatra Girtič. Bez vere i familije, bez ljudi koji će te vrednosti štititi, "nas će u Evropi zameniti muslimani".
Čime se sve sa ovako ponuđene trpeze idejno nahranio Kačinjski teško je nabrajati. Ali esencija svega ponuđenog prijala je ukusu, odnegovanom na naglašenoj osetljivosti za nacionalnost, na verovanju u moć molitve i na poverenju u efikasnost kažnjavanja prestupnika smrću. Možda je premijer sakupljao mrvice. Ali prilično je toga, za šta se zalažu Liga familija i Radio Marija, a što je kasnije uočeno i kao politika Kačinjskog. Odbojna prema Evropi, skoro revanšistička prema Nemačkoj i duboko nepoverljiva, ako ne i neprijateljska, prema Rusiji.
S Kačinjskima (predsednikom i premijerom) to je namah izgledalo kao više od brige "da se ne zaboravi istorija". I ponekad sasvim blizu fiksne ideje da se nesporno mučna istorija Poljske u žrvnju Berlina i Moskve proživljava iznova. Šta je od toga stvarnost, a šta plod uobrazilje – pokazaće izbori.
[objavljeno: ]
