Izvor: Večernje novosti, 15.Jun.2014, 22:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Korupcija među privrednicima u evropskom proseku

MITO i korupcija u našoj zemlji široko su rasprostranjeni u poslovanju, smatra više od polovine rukovodilaca iz različitih oblasti biznisa u Srbiji, koje je anketirala revizorsko-konsultantska kompanija „Ernst end Jang“. Anketa je urađena u okviru trinaestog globalnog istraživanja o rasprostranjenosti prevara, mita i korupcije u svetu. Ispitivanje je pokazalo generalno zabrinjavajući nivo „podmazivanja“ na planeti. U njemu je učestvovalo više od 2.700 anketiranih, od čega više >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od 50 iz naše. Skoro 40 odsto menadžera smatra da su mito i korupcija uzeli maha u njihovoj zemlji, a skoro polovina veruje da sajber kriminal ne predstavlja visok rizik. Srbija je od 59 zemalja na 16. mestu po percepciji rasprostranjenosti korupcije, s tim da su više rangirane zemlje u kojima biznismeni smatraju da korupcije ima mnogo. Tako je više mita u Nigeriji, Keniji, Indiji, Grčkoj, Kolumbiji, ali i Češkoj, Sloveniji, Italiji i Hrvatskoj. Bolje od nas su Indonezija, Slovačka, Rusija, Vijetnam, Ukrajina, Kina, Baltičke zemlje, Japan, SAD, Nemačka... Najmanja percepcija korupcije je u Danskoj, Finskoj, Austriji i Švajcarskoj. Udeo od 60 odsto onih koji govore o širokoj rasprostranjenosti najgore društvene bolesti kod nas veći je od globalnog proseka (38 odsto), ali je nešto bolji od rezultata zemalja u okruženju - Hrvatske i Slovenije. Sa druge strane, 12 odsto anketiranih odavde potvrdilo je da im je direktno tražen mito da bi „završili posao“. Olivera Andrijašević, „Ernst end Jang“ partner u Srbiji, kaže da rezultati globalnog istraživanja prate prošlogodišnji trend u Evropi, na Bliskom istoku, u Indiji i Africi: - U prošloj, kao i u ovoj godini, percepcija korupcije se u mnogim zemljama pokazala kao visoka, dok je daleko manji broj ljudi odgovarao da se sa korupcijom susreo u svojoj industriji. Ovo može biti rezultat opšteg stanja u tim zemljama, gde javnost generalno smatra da je korupcija rasprostranjena, pa je moguće da je njena percepcija veća nego što je zaista ima.IDE OD VRHA GLOBALNO istraživanje pokazuje da visoko rukovodstvo ređe prisustvuje antikorupcijskim obukama (38 odsto) nego što to čine ostali zaposleni u njihovim timovima. Alarmantno je i to što je od čak 21 odsto generalnih direktora bilo zatraženo da daju mito. To je duplo više od proseka svih ispitanika iz redova viših rukovodilaca. Takođe, veliki procenat najviših rukovodilaca smatra manipulisanje finansijskim izveštajima kao opravdano, ako je može da pomogne kompaniji u krizi. „Kada je reč o neetičkom ponašanju, 42 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je opravdano nuditi podsticaje u vidu zabavnog sadržaja u cilju dobijanja ili zadržavanja posla, dok je sve manje prisutno davanje podsticaja u vidu poklona i novca“, navodi se u izveštaju. „Zabavni podsticaji“ su, u stvari, nestandardne usluge tipa plaćenih putovanja, kongresnog turizma, poziva na partije golfa ili tenisa... Više od dve trećine anketiranih kod nas svesno je da u njihovim kompanijama postoje politike za sprečavanje mita, a 80 odsto tvrdi da je rukovodstvo jasno pokazalo posvećenost tim politikama. Ali rezultati ankete su takođe pokazali da ispitanici malo veruju u sistem kažnjavanja neetičkog poslovanja. Samo 48 odsto njih smatra da postoje jasne kazne za kršenje antikorupcijskih politika, što je daleko niže u odnosu na globalni prosek od 72 odsto. Od ukupnog broja ispitanika ovde, samo 14 odsto je potvrdilo da su zaposleni bili kažnjeni zbog ovakvog „greha“. Ukupno 20 odsto anketiranih kod nas je potvrdilo da je pohađalo antikorupcijsku obuku, dok je 14 odsto izjavilo da su u poslednje dve godine učestvovali u proceni antikorupcijskih rizika, što je u oba slučaja niže od globalnog proseka. - U Srbiji formalno postoje antikorupcijske politike u većini kompanija i veliki broj rukovodilaca ističe da im je posvećen. Međutim, samo postojanje formalnih politika nije dovoljno. Nedostaje adekvatna obuka i procena rizika, što može otežati identifikaciju prevara, pogotovo ako znamo da je samo 20 odsto ljudi potvrdilo da njihova kompanija ima sistem za prijavljivanje prevara. Kada je identifikovan počinitelj, treba imati plan za suzbijanje ponavljanje prevara, uključujući i sistem kaznenih mera, koji je kod nas nedovoljno razvijen - kaže Andrijašević.

Nastavak na Večernje novosti...