Izvor: Politika, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija kao moralni problem
Korupcija je donekle iščezla kao tema iz javnosti, ali predizborna kampanja ponovo postavlja ovo pitanje u žižu, u jednom posebnom smislu.
U nas se, naime, praktično uvek govori o korupciji kao nekakvom sticanju privatne koristi zloupotrebom javnog ovlašćenja, što jeste klasični oblik korupcije. Retko se govori o korupciji kao sticanju nematerijalne koristi, koja u najvećem broju slučajeva nije krivično delo. Korupcija je pre svega moralni problem i kada se rad u javnom sektoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koristi za promovisanje interesa ili ličnosti koje za određeni posao nisu kvalifikovane, ili čak koje na javnom položaju predstavljaju sramotu za onoga koji ih je predložio, takođe je reč o korupciji.
Borba protiv korupcije u javnoj administraciji podrazumeva dva osnovna principa. Prvi je stroga disciplina, što znači da svi oni koji svoj posao obavljaju na nečastan način, moraju odgovarati ne prekršajno, ne krivično, ne preko sudova ili tužilaštva, nego u radno-pravnom smislu, pred svojim nadređenim, direktno, istog dana, na najkonkretniji način. Nečasno postupanje, a posebno opstrukcija direktnih uputstava nadređenih od strane bilo kog službenika moraju biti sankcionisani odmah, najradikalnijim merama raskida radnog odnosa. Poslušnost i lojalnost su osnovni postulati javnog službenika koji ne može nastupati kao agent sopstvene volje, pa ni sopstvenih političkih uverenja. U javnoj službi, u državi, ne postoji demokratija kakva postoji u civilnom društvu. Država podrazumeva disciplinu sličnu onoj u vojsci, u kojoj postoji jasna hijerarhija, i naređenja se izvršavaju bespogovorno i bez odlaganja. Samo takva država može da funkcioniše.
Poslušnost se mora odnositi na svakoga u hijerarhiji. Samo stroga disciplina, pogotovo u tranzicionim državama, može omogućiti da obični građanin živi mirno, bez zloupotreba od strane javnih službenika i da se državni poslovi odvijaju bez smetnji.
Drugi princip borbe protiv korupcije je strogo insistiranje na kvalitetu, a ne na proceduralnim tehnikama. U vitalnom je interesu države Srbije da najbolji i najkvalitetniji ljudi dođu na mesta na kojima će moći da učine najveće dobro i da se dobar deo nasleđene birokratije nemilice otkloni. Liberalnog društva ne može biti uz kompromise sa starim vrednostima, strukturama i navikama. U tom pogledu mora postojati jasan diskontinuitet. Na mestima u javnoj upravi i na javnim funkcijama u društvenim institucijama moraju biti mlađi ljudi sa stranim kvalifikacijama, magistraturama i doktoratima, sa evropskim manirom, sa određenim socijalnim profilom. Vreme prašnjavih kancelarija sa prašnjavim kadrovima u njima koji onemogućavaju normalno funkcionisanje države mora, konačno, ostati za nama.
Borba protiv korupcije se više ne može voditi instrumentima "prve faze antikorupcijske politike", a to su reforme pravosudnih, tužilačkih i policijskih organa, jer korupcija nije primarno krivično-pravni, pa ni primarno pravni, nego pre svega moralni problem i problem manira i duha javne službe. Nije potrebno da se za korupciju izriču zakonske sankcije, ali su potrebne disciplinske sankcije, od kojih je najefikasnija udaljenje sa posla zbog neizvršavanja naloga, ili pak zbog neadekvatnog izvršavanja naloga.
Posebno je važno na koji način se interpretira zakon. Ne postoji ni jedan zakon koji ne podleže interpretaciji. Državni interes i interes društva moraju biti dominantni ne samo pri donošenju, nego i pri interpretaciji zakona. Gde god postoje okoštali oblici prakse i nekakva konzervativna tumačenja koja očigledno nanose štetu društvenom interesu, potrebno je normativno i praktično rešavati zastoje i "uska grla", a to je u praksi uvek moguće bilo odgovarajućom interpretacijom norme, bilo donošenjem nove interpretativne norme. Suština procesa obnove je u volji da se promena nametne.
Samo takva odlučna akcija će delovati i preventivno na one koji su skloni da se ponašaju kao kočničari sistema društvene promene.
Naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu
Aleksandar Fatić
[objavljeno: 16.12.2006.]
