Izvor: B92, 28.Feb.2011, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija i u Belgiji
Brisel -- Belgija koja ima dugu tradiciju borbe protiv korupcije nalazi se tek na 22 mestu na listi najkorumpiranijih na svetu.
Borba protiv korupcije jedan je od ključnih uslova koje moraju da ispune zemlje koje žele da uđu u Evropsku uniju
Jedna od metoda otkrivanja lanca uzimanja i davanja mita je i takozvane jedinice za borbu protiv korupcije.
Specijalne antikorupcijske jedinice belgijske policije u Briselu imaju 70 agenata, koji svakodnevno istražuje različite >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slučajeve uzimanja i davanja mita.
Jedan takav nedavno je uzburkao belgijsku javnost. Naime, u kompaniji "Reži de Batimon" koja je zadužena za raspisivanje tendera za opravke zgrada od javnog značaja postoji sumnja da je u poslednjih 10 godina, 71 zaposleni uzimao mito.
Privilegovane firme dobijale su ugovore za restauraciju javnih zgrada, uključujući i one koje spadaju u simbole grada Brisela.
"Ceo problem u slučajevima korupcije jeste dokazati da je funkcioner učinio nešto nezakonito i, s druge strane, da je za to zauzvrat dobio neku nadoknadu. Da biste to postigli neophodno je da poznajete administraciju, procedure, pravila i zato pripreme traju mesecima", objasnio je Alan Luiks, šef antikorupcijske jedinice.
Iako antikorupcijska jedinica u Belgiji postoji već sto godina, Belgija je tek na 22. mestu liste najkorumpiranijih u svetu i 10. u Evropi, a baš tu borbu Unija ističe kao ključni uslov prijema u evropsku porodicu.
"Ne možemo reći da ovde postoji široko raširena korupcija, u smislu da morate da platite svaki put kad hoćete neku uslugu od javnih službi. To uopšte nije slučaj. Ali, ima slabosti vezanih za određene sukobe interesa i za ponašanje koje ljudi smatraju normalnim, iako ne bi trebalo da ga tolerišu", kaže Šantal Ebet iz "Transparensi internešnl".
Rumuniji je upravo niz antikorupcijskih mera doneo ulaznicu u Evropsku Uniju 2007. Tadašnja ministraka pravde Rumunije, a sada članica Evropskog parlamenta Monika Makavei, ističe da su zakoni o finansiranju stranaka najslabije tačke pravnih sistema zemalja na Balkanu.
"Mogu vam reći da bez podrške Evropske unije u 2005 i 2006, pre nego što je Rumunija ušla u Uniju, ne bih mogla da sprovedem reforme, jer mnogim političarima to ne odgovara. Zato je pritisak koji dolazi od Evropske komisije i ostalih zemalja članica dok ste još zemlja kandidat veoma podsticajan", izjavila je ona.
Međutim, problem je u onom što se dešava posle pristupanja EU. Mnogi u Uniji smatraju da su rumunski političari posle ulaska zemlje u EU digli ruke od borbe protiv korupcije, što bi ovu zemlju moglo da košta ulaska u zonu šengena i ukidanja evropskih fondova.
