Izvor: Politika, 04.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koridor 10 obnavlja domaće puteve
Snižavanjem cena za prolazak stranih vozila kroz Srbiju, Koridor 10 će privući više saobraćaja i time ćemo imati istu zaradu od putarina kao i do sada, kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu
Ako posmatramo jednostrano, sniženje cena putarina za strana vozila uticaće na manje prihode iz tranzita. Međutim, niže cene će na naš deo Koridora 10 privući više vozila, a time ćemo, u najmanju ruku, imati istu zaradu od putarina kao i do sada – kaže za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politiku” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.
– Podsećam da su nam stranci do sada prigovarali zbog visokih cena putarina, a posledica takvih cena je bilo to što je znatan deo saobraćajnih tokova sa Bliskog istoka, Turske i Grčke, ka Evropi, izmešten na konkurentske pravce Koridoru 10. Ovako ćemo imati više vozila – objašnjava Mrkonjić.
Ukoliko do povećanja prometa na Koridoru 10 ne dođe, naša zemlja će ove godine od naplate putarine zaraditi između 30 i 40 miliona evra manje nego prošle godine. Razlog za to je izjednačavanje putarina za inostrane šlepere sa putarinom koju plaćaju domaći vozači drumskih krstarica. Odluku o izjednačavanju cena, Vlada Srbije, prema najavi premijera Mirka Cvetkovića, trebalo bi da donese danas.
To može da znači manje para za održavanje puteva, pri čemu bi prihod od putarina (prema nezvaničnim informacijama prošle godine na ovaj način je zarađeno 200 miliona evra) mogao biti još i manji – zbog svetske ekonomske krize i najavljenog izjednačavanja putarina (niže cene za strance) i u ostalim kategorijama vozila, osim za šlepere.
Mrkonjićev stav da će manjak u kasi biti nadomešten povećanjem broja vozila za poznavaoce saobraćajnih tokova u ovom delu Evrope, zasniva se na logici koja pije vodu.
Naime, zbog visokih putarina u Srbiji, vozači kamiona sa juga Grčke već godinama ka Evropi putuju trajektima do Italije odakle nastavljaju put ka severu kontinenta.
Osim toga, Koridor 10 je dobio konkurenciju u vidu Koridora 4, koji iz Turske vodi preko Bugarske, Rumunije i Mađarske. Od kada su te zemlje ušle u Evropsku uniju, na Koridoru 4 više nema granica i zadržavanja zbog carine i policije.
Međutim, Koridor 4 još nije završen, pored toga je i za nekoliko stotina kilometara duži od našeg Koridora 10, koji ima bolju infrastrukturu i što je za vozače, odnosno špeditere, najvažnije, putarine su pojeftinile.
Ministar za infrastrukturu zbog toga očekuje da će Koridor 10 sa tim, postojećim pogodnostima i završetkom autoputa od Leskovca ka Makedoniji i od Niša do Dimitrovgrada, postati svojevrsni levak u koji će se slivati saobraćajni tokovi u ovom delu Evrope.
Srbija putarine naplaćuje po pređenoj kilometraži. Primera radi, vozač stranog kamiona koji iz Mađarske putuje ka Makedoniji, za prolazak autoputem od Horgoša do Leskovca mora da izdvoji 94,8 evra i još toliko u povratku. Srbija u tom pogledu nije izuzetak – na taj način putarinu naplaćuju i Hrvatskai Makedonija. Prolazak kamiona autoputem kroz Hrvatsku, preko Zagreba, košta 44,75, a kroz Makedoniju (takođe bivši autoput „Bratstvo i jedinstvo”) 13,71 evra.
Sa druge strane, Mađarska, Rumunija i Bugarska koriste sistem vinjeta – putarina koje se ne naplaćuju u odnosu na pređene kilometre, već se korišćenje autoputeva ograničava vremenski. Tako sedmodnevna vinjeta za šleper u Mađarskoj košta 42,5 evra, u Rumuniji 52 a Bugarskoj 42 evra.
Prolazak stranog automobila od Horgoša do Leskovca košta 25,85 evra, a za domaće vozilo taj trošak iznosi 15,7 evra. U Hrvatskoj za pređeni put od granice sa Srbijom do granice sa Slovenijom treba izdvojiti 18, dok u Makedoniji za put od srpske do grčke granice košta 3,5 evra. Takozvana vikend vinjeta (četiri dana) za automobil u Mađarskoj košta 10,70 evra. U Rumuniji, sedmodnevna vinjeta za automobil staje od tri do pet evra, u zavisnosti od toga da li motor ima „euro standard” i koji, dok za jedan prolazak kroz Bugarsku treba izdvojiti 3,5 evra.
Održavanje puteva je usko vezano za prihode iz naplate putarine. Pedantni Nemci izračunali su da bi Srbija godišnje samo za održavanje postojeće drumske infrastrukture trebalo da izdvaja milijardu evra. S obzirom na našu ekonomsku realnost, to nije moguće tako da će država ove godine za putnu mrežu izdvojiti oko 300 miliona evra. U tu sumu uračunato je 18,600 milijardi dinara iz naplate putarina i 15 milijardi dinara prihoda na ime akcize za gorivo.
Da 300 miliona evra nije dovoljno govori i statistika. Prema njoj je više od polovine magistralnih i 60 procenata regionalnih puteva u nezadovoljavajućem stanju; završni sloj asfalta u proseku je star 30 godina; od 3.800 drumskih mostova više od 40 procenata je u veoma nezavidnom stanju.
Poseban problem je prekomerno opterećenje drumova koji su projektovani za opterećenja od deset tona. U praksi se, međutim, događa da su drumovi opterećeni i sa 12, 14 i više tona, o čemu svedoče „kolotrazi”, ulegnuća širine kamionskih guma. Tu su zatim i krađe saobraćajnih znakova (deset hiljada godišnje), pa i malverzacije vezane za obnovu saobraćajnica i, svojevremeno, naplatu putarina.
Mnogi će se tako setiti slučaja sa krađom na naplatnim rampama i izjave tadašnjeg, nadležnog ministra, Velimira Ilića, koji je govorio o „kraduckanju”. Taj slučaj je, međutim, zanemarljiv u odnosu na 30 milijardi dinara koje država sada mora da isplati putarskim preduzećima za poslove obavljene između 2005. i 2008. godine.
Kontrolom dokumentacije o izvršenim radovima uočene su mnogobrojne nepravilnosti jer su putari poslove obavljali mimo uobičajene procedure. Tako se dešavalo da je put asfaltiran u maju, projektna dokumentacija predata tokom leta, a račun ispostavljen u decembru – postupak je trebalo da teče obrnutim redom.
Zatim, novac je trošen nenamenski, za radove na lokalnim putevima, koji nisu u državnoj nadležnosti. Država finansira magistralne i regionalne saobraćajnice a ostale puteve lokalna samouprava, ali ta praksa je zanemarena zbog predizborne kampanje. Tako je asfalt stigao u zabačena sela a ne na saobraćajnice kojima dnevno prođe i po više hiljada vozila.
Mrkonjić tvrdi da država više neće praviti takve greške, jer će novac iz putarine, kako on obećava, biti usmeravan isključivo u održavanje magistralnih i regionalnih puteva.
-----------------------------------------------------------
Skuplja putarina za domaća vozila
Upravni odbor JP „Putevi Srbije” juče je uputio predlog Vladi Srbije da putarine za domaća vozila poskupe za 18 odsto, a da istovremeno putarina za strana vozila pojeftini za 28 procenata. Time bi putarine za domaća i strana vozila bile izjednačene.
Kako se nezvanično može saznati, poskupljenje za domaća vozila od 18 odsto obrazlaže se uračunavanjem poreza na dodatu vrednost, koji do sada nije naplaćivan uz putarinu.
Po svemu sudeći, država poskupljenjem putarina za domaća vozila nastoji da nadoknadi manjak prihoda zbog pojeftinjenja putarina za inostrana vozila u tranzitu kroz Srbiju.
----------------------------------------------------------
Susedi po tradiciji ne plaćaju putarinu
Vinjete su karakteristične za zemlje bivšeg Istočnog bloka. Rumunija, Bugarska i Mađarska do izlaska iza čelične zavese jednostavno nisu imale autoputeve zbog čega u tim zemljama ni do danas, kako je to svojevremeno rekao jedan od direktora francuske kompanije Vansi, najvećeg koncesionara u Evropi, ne postoji svest o mogućnosti naplate putarine za domaće stanovništvo. Interesantno je, međutim, da i Slovenija koristi vinjete, ali objašnjenje za to treba potražiti u činjenici da je ona teritorijalno mala zemlja i da joj se zbog male kilometraže ne bi isplatila naplata putarine na način koji se primenjuje u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji.
Marko Lakić
[objavljeno: 05/02/2009]
