Izvor: B92, 10.Nov.2013, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Koreni nasilja u neravnopravnosti"
Beograd -- Nasilje nad ženama nije privatni problem koji treba da ostane u okviru porodice, već javni, poruka je sa današnjeg skupa u Skupštini Srbije.
Na konferenciji "Udruženim naporima - Ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja", koja je posvećena Konvenciji Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici, koju je Srbija ratifikovala, rečeno je i da su koreni nasilja nad ženama u neravnopravnosti polova i nejednakoj raspodeli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << moći.
"Žene su bez obzira na nacionalnost, veru, uzrast, status, izložene raznim oblicima fizičkog, seksualnog, psihičkog i ekonomskog nasilja", ukazao je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović.
Koreni nasilja, kako je naveo, leže duboku u strukturi društva, a to nasilje predstavlja jedan od najvećih oblika kršenja ljudskih prava.
Napominjući da su nasilnici u većini slučajeva muškarci, Omerović je naveo da su posledice nasilja dalekosežne i da nepogađaju samo žrtve, već celo društvo, a da bi se suzbila ta pojava nisu dovoljne samo krivične prijave, već i otkloniti uzroke.
To znači, dodao je Omerović, promena svesti javnosti i pojedinaca, a potrebno je preduzeti i mere za jačanje položaja žena.
"Nasilje nad ženama nije privatni problem koji treba da ostane u okviru porodice, to pitanje je javni problem, jer je kršenje ljudskih prava, to je krivično delo koje mora da se kazni", poručio je Omerović.
U oblasti zakonodavnih aktivnosti, Srbija je učinila dosta donošenjem izmena Krivicncog zakonika, porodičnog, kao i zakona o zabrani diskriminacije i ravnopravnosti polova, pa je tako nasilje u porodici postalo krivično delo.
To, međutim, kako upozorava Omerović, nije dovoljno i mora se više raditi na primeni tih zakona.
On je ukazao i na to da žene žrtve nasilja nemaju efikasnu podršku sistema, a često su i same žrtve iz straha ili smatrajući to poniženjem i sramotom, pa ne žele da svoj poblem podele.
Srbija je osma od deset zemalja koje bi trebalo da potpišu novu Konvenciju Saveta Evrope o nasilju nad ženama i nasilju u porodici. Ova konvencija obezbediće žrtve od apsolutno svih oblika nasilja, sprečavanje nasilja i direktnu zaštitu, gonjenje, kažnjavanje, moderan i rigorozan sistem praćenja počinitelja ovakvih krivičnih dela. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra dodaje da se, kako kaže, pored svih drugih mračnih slika koje se svakodnevno serviraju narodu, na nasilje u porodici u Srbiji ne obraća pažnja čak ni na pravosudnom nivou.
"Čini nam se, u okolnostima u kojima živimo, sa porastom sveukupnog nasilja, u političkom životu, na ulicama, na stadionima, da je moguće da ima više nasilja i u porodici. Ono što sigurno znamo to je da se na njega mnogo manje ozbiljno reaguje nego na druga nasilja, ono se prijavljuje ali se nažalost efikasno ne procesuira", kaže Ignjatović.
Predstavnik Saveta Evrope Žoze Mendeš Bota poručuje da evropska zajednica može da pomogne u rešavanju ovog problema. Zato cela država od sudstva i policije do socijalnih radnika mora biti spremna da reaguje brzo i na pravi način.
"Pored razvojnih fondova Evropske Unije, Savet Evrope je u mogućnosti da pomogne na treniranju i pripremi profesionalaca za ovakve situacije. Tim ljudima se mora podići svest o ovom problemu, i pritom mislim pre svega na policijske snage, ali i na pravosuđe, to jest sudije koji donose konačne odluke. Kroz takve treninge prolaze čak i lekari, medicinske sestre i socijalni radnici", kaže Bota.
Kampanjom "Potpisujem" koju su organizovale brojne nevladine organizacije i udruženja žena iz Srbije upućuje se javni poziv na podršku Konvencije Saveta Evrope kojom bi se državi dalo dovoljno prostora da se bori protiv porodičnog nasilja i zaustavi porast žrtava iz godine u godinu.
Direktorka Autonomnog ženskog centra Bobana Macanović čestitala je poslanicima Skupštine Srbije na ratifikovanju Konvencije i pozvala i zemlje regiona da to učine.
Ona je rekla da je bilo zadovoljstvo slušati poslanice u republičkom parlamentu kako su se, bez obzira na stranku iz koje dolaze, zalagale za ratifikaciju.
Na ratifikaciji Konvencije čestitao je i specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Žoze Mendeš Bota koji je ukazao da je nasilje nad ženama još rasprostranjeno, kao i da su žena i dalje izložene nejednakosti i na radnom mestu, a često imaju i manja primanja u odnosu na muškarce.
Države su zato u obavezi da se bore protiv nasilja nad ženama i da obezbede mehanizme zašite i da pruže podršku.
"Dok god postoji nasilje nad ženama, nećemo biti društvo jednakih mogućnosti za oba pola", poručio je on.
