Izvor: Blic, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koren skup kao droga
Koren skup kao droga
PIROT - Nedavna zaplena 140 kilograma korena žute lincure na Staroj planini predstavlja najveću zaplenu ovakve vrste na našim prostorima. Žuta lincura je pred izumiranjem i branje ove biljke nije dozvoljeno. Ako se zna da jedna farmaceutska fabrika godišnje potroši najviše pet kilograma lincure, a da je za jedan litar rakije dovoljno 10 grama, postaju jasne razmere pričinjene štete.
Protiv počinilaca ove neprocenjive štete republički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ekološki inspektor podneo je krivične prijave, a o sudbini zaplenjene količine odlučivaće sud. Teško je reći kakve kazne očekuju počinioce, čija imena se ne navode u interesu istrage, jer sličnih slučajeva nije bilo.
Po vrednosti na crnom tržištu koren žute lincure ravna se s cenom opojnih droga. Žute lincure ima samo na Staroj planini na dva lokaliteta i na Goliji. Koren ima brojna lekovita svojstva i koristi se u farmaceutskoj industriji i u industriji alkoholnih pića.
Šumarski tehničari su osam džakova korena lincure pronašli pored puta i o tome obavestili republičku ekološku inspekciju.
- Našli su i jedno vozilo u blizini i legitimisali osobe za koje se sumnja da su počinile ovo delo - kaže republički inspektor za zaštitu životne sredine za Pirotski okrug Milan Štetić.
Inženjer šumarstva, rukovodilac Službe za gajenje, zaštitu šuma i rasadničku proizvodnju u Šumskom gazdinstvu Pirot, Mitko Panić kaže da je bilo slučajeva da je lincura preko crnih kanala odlazila sa ovih područja, ali su količine bile skromne.
- Računali smo u prekršaj kilogram ili dva. Gledali smo nekima i kroz prste, koji su koren vadili iz radoznalosti ili u naučne svrhe - kaže Mitko Panić.
Biolozi kažu da se prava cena štete ne može utvrditi. Pošto se u lekovite svrhe koristi koren lincure, vađenjem se uništava cela biljka.
- Kad se nešto što je podarila priroda izgubi sa nekog prostora, to se ne vraća i gubitak je nemerljiv, jer je reč o endemskoj vrsti - kaže Panić, dodajući da su male šanse lincura razmnoži u veštačkim uslovima i vrati u prirodu.
Zoran Panić
Šta obući za doček Nove godine Paprene cene za garderobu
Paru koji želi da se pojavi na dočeku Nove godine godine u novoj garderobi od glave do pete, za kupovinu krpica i cipela treba oko 30.000 dinara, što je nekoliko hiljada više od prosečne plate u Nišu.
U butiku 'Mango' svečane haljine na bretele koštaju 4.750 i 5.345 dinara, a sa cipelama od 6.295 ili 7.135 dinara novogodišnje montiranje moglo bi devojke da košta ukupno od 11.000 do 12.500 dinara.
Prodavnica 'Teranova' nudi ležerniju garderobu za devojke, pa se top može naći za 540 i 720 dinara, majice za 900, a pantalone za 2.250 dinara, što je ukupno oko 3.800 dinara. Za sportski elegantni džemper i suknju u ovom butiku treba izdvojiti oko 2.000 dinara.
A pretpraznična potrošačka groznica u punom je jeku.
- Računamo da će nas garderoba koštati po 7.000-8.000 dinara. Ali, uštedećemo na samom dočeku jer idemo na privatnu žurku - kažu srednjoškolke Jasmina Burgić i Maja Andrejić.
Studentkinja Aleksandra Stojilković smatra da je za 'normalan izgled' u novogodišnjoj noći potrebno oko 10.000 dinara za garderobu i cipele.
Nišlijka Jelena Jutriša kaže da se zbog Nove godine ne treba uvaljivati u preterani trošak.
- U svakom slučaju, ne bih kupovala cipele, a za garderobu bih maksimalno izdvojila do 4.000 dinara - kaže ova studentkinja.
Momci pak manje mare za garderobu.
- Ne planiram da kupujem novu garderobu zbog dočeka. Bitan je dobar provod, a ne izgled - veli Vladan Stojanović, diplomirani ekonomista.
One koji žele da se u novogodišnjoj noći utegnu, to će ih koštati od 6.000 dinara do čak 23.000 dinara, koliko košta najskuplje odelo u 'Nikolasu'. Tome treba pridodati košulju, čija je cena od 1.500 do oko 3.000 dinara i kravatu, koja u proseku košta od 900 do 1.300 dinara.
U većini prodavnica garderobe i obuće u Podzemnom prolazu i 'Kalči' najavljuju da će raditi u nedelju, 31. decembra, makar u prepodnevnim satima.
O. Milijić
|
