Izvor: Blic, 03.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak po korak do Lige šampiona
„Ovo sam sanjao celog života", rekao je Aleksandar Janković kada je 9. novembra seo na uvek užarenu i nestabilnu klupu Crvene zvezde. Svestan da je pred njim težak posao i da je prvi tim preuzeo u najnezgodnijem mogućem trenutku, mladi stručnjak je interesantno primetio:
- Da nije ove situacije kakva jeste, možda ne bih ni dobio šansu.
Janković (35) je već 27 godina vezan za crveno-bele, kao igrač, kasnije pomoćnik i skaut u stručnom štabu, sada prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trener. Počeo je u Tašmajdansku parku, kada ga je video Zoran Riznić, bivši as sa „Marakane", uzeo ga za ruku, odveo na stadion i rekao: „Ovo je mali Pižon".
- Da, mi smo komšije, odrasli smo u istom kraju, Riznić mi je bio idol, umeo je sve sa loptom. Zapravo, ja sam od rođenja vezan za Zvezdu, moju drugu kuću.
Karijera je tekla prirodnim putem, a onda 1991. godine Sašu je pozvao Ljupko Petrović, prebacio ga u legendarni tim Zvezde i poveo na pripreme u Medulin.
- Zahvatio sam trofejnu generaciju iz Barija i Tokija, moja je nesreća što je ona bila najbolja u istoriji kluba, pa je bilo teško izboriti se za mesto u ekipi, a sreća je što sam imao privilegiju da treniram i živim godinu dana s tim asovima. E, to je bilo veliko iskustvo i sreća za mene, pokazivali su izuzetan duh, najviše su mi pomogli Dragiša Binić i Miodrag Belodedić, ni drugi nisu zaostajali, pogotovo Darko Pančev. Sa Binićem se i danas vidim, on je veliki zvezdaš, drago mu je i srećan je što sada treniram Zvezdu. Belodedić je posebna pojava, on mi je dosta pomogao, po njegovom dolasku iz Rumunije, pošto je pauzirao, godinu dana smo zajedno trenirali.
Konkurencija mu nije dala mira, Predrag Đorđević je otišao u Spartak, Zoran Jovičić u banjalučki Borac, a Janković u ASK iz Sidneja.
- Otišao u Australiju i pogrešio! Dosta je objektivnih i subjektivnih razloga zašto je bilo tako, jednostavno kod nas nisam uspeo „da skinem" očevo ime (Dobrivoje Janković, sportski novinar, prim. aut.), odlučio sam da u borbi za identitet krenem u beli svet, od nule. Bio sam perspektivan, sa 17 leta sam potpisao ugovor, znam, mogao sam više da pružim, ali bio sam ishitren u svojoj borbi za sticanje imena i prezimena.
Na ivici smrti
U jednoj utakmici, posle sudara sa odbrambenim igračem Saša je doživeo frakturu lobanje, bio je na ivici kliničke smrti.
- U takvim situacijama nema vremena za razmišljanje, niti za posledice, svaki sekund je u tim momentima bio dragocen, moglo je da bude kobno, ali sam se izvukao, mnogo brzo, začuđujuće i za doktore.
Vladimir Petrović Pižon, četvrta Zvezdina zvezda, u to vreme je bio idol mnogima.
- Imao sam tri neprikosnovena idola - Pižona, Zika i Platinija. Zvali su me Mali Pižon, bio mi je dečački uzor, u Tašmajdanskom parku, bila zima ili leto, nisam skidao Zvezdin dres sa brojem sedam na kojem je pisalo Petrović. Po tome su me svi zapamtili. Imao sam sreću da u Francuskoj radim sa Slavoljubom Muslinom, da imamo identično poimanje fudbala, ideje, počeo sam da razmišljam trenerski. Uspeo sam da u ovoj branši uđem na velika vrata, sa 29 godina, kao pomoćnik stručnjaku i čoveku kojeg cenim i poštujem. Prvo u našoj - Zvezdi, a onda u Levskom, opet u Zvezdi, Lokerenu, Metalurgu, Lokomotivi. Mnogo se tu nakupilo iskustva, pet sezona smo radili zajedno na visokom nivou, iza nas je 30 evropskih mečeva, dve osvojene duple krune, jedna titula i međusobno poštovanje.
Sadašnjost: Iza Zvezde je nemirnih pet meseci na svim nivoima.
- E, sad, čovek sa strane kada gleda Zvezdu mora da shvati sledeće: nepobitne su činjenice da je klub u kratkom vremenu, burnoj godini, promenio četiri trenera, dva predsednika, dva generalna sekretara, pa to bi bilo mnogo i za jedan Mančester junajted. Šta nas je snašlo - atmosfera je super. Sve to nije karakteristično za Zvezdu.
Partizan beži šest bodova, ali Jankovića to ne brine.
- Nimalo, ma ništa specijalno, ne obazirem se na komšije. Evo nam šanse u prvom kolu nastavka da prepolovimo njihovu prednost.
Debitanti
Večiti nikad nisu imali mlađe trenere, na crno-beloj strani debitovaće Slaviša Jokanović.
- To je jedna zanimljivost i drago mi je što se kod nas daje šansa mladim stručnjacima, mislim i na Vukašinovića, Božovića, Nikolića, Milovanovića... I selektor Miroslav Đukić nam je mlad, stručan. Derbi? Nažalost, samo sam skupljao lopte, kasnije ga gledao iz lože, pa sa klupe, jako je važno iz tog duela izaći kao pobednik.
Mnogi ga usred sezone, kad još praktično nije ni seo na Zvezdinu klupu, smenjuju.
- Ne deluje to na mene, ovde sam tek dva meseca, mada čovek pokušava da na to ogugla. Interesuje me mišljenje onih ljudi sa kojima radim, zatim igrača, navijača, koji imaju šmek i njuh, važno je da imam podršku ovih struktura. Neću da me niko gleda kao Aleksandra Jankovića, već kao radnika, uspešnog ili ne.
Može li se ponoviti 1991, pitaju se 17 godina Zvezdini i navijači ostalih naših klubova.
- U nekoj perspektivi da, ali geografska fudbalska karta je sada drugačija, jačaju Rusi, evo CSKA je osvojio Kup UEFA, a veliki klubovi su nam mnogo odmakli. Zvezda je do finala 1991. imala osam utakmica, sada treba toliko da bi uopšte ušao u takmičenje po grupama, uz to kod nas je finansijska kriza, Real, Milan, i ostali velikani su favorizovani, sve što se izdešavalo devedesetih godina ide nama na štetu. Značajno je da korak po korak stvari idu po redosledu, a Liga šampiona je za nas prvi cilj, osvajanje bodova i povećanje budžeta.
Eh, šahtjor
A Liga šampiona u Srbiji?
- Nema obećanja, ne može to sada. Situacija je banalna, kada naša ekipa u žrebu izvuče Šahtjor, onda navijači kažu „e, ako njih ne prođemo...". Nije tako, tim iz Donjecka barata milionima evra, za po 20 miliona doveli su Matuzalema, Kastilja, Zenit se za te pare pojačao Ukrajincem Timoščukom, a to je Zvezdin dvogodišnji budžet. Bugari jesu jednom uspeli, jeste i Partizan, ali nije to poenta, već je trebalo u kontinuitetu igrati, Artmedija je prekinula pokušaj nastavka učešća komšija u eliti. Cilj Zvezde nije učešće, već stalno takmičenje.
Hoće li, bar, Srbija u Južnu Afriku 2012. ili...
- Mi smo narod sklon ekstremnom rasuđivanju, koji traži da treneri vade zečeve iz šešira. U slučaju neuspeha odmah se gleda visina plate, traže se sitne greške, kod nas nema blage forme. Ako ne odemo na Svetsko prvenstvo, neće biti smak sveta, tragedija, ali hoće kriza. Iz ovih kvalifikacija moramo podvući dve stvari: ukazana šansa priličnom broju mladih igrača i izgubljeni bodovi od Kazahstana i Jermenije. Ako dva puta pobedimo Farska Ostrva, Litvaniju i Austriju, a ostanemo neporaženi u duelima sa Francuskom i Rumunijom, u šta sam ubeđen, jer je isto bilo i u bitkama za Evro 2008, eto nas i na Mondijalu. Kod mene je čaša uvek polupuna, a ne poluprazna.
Nema očevih stega
Kako se osloboditi „pratnje" očevog imena, Dobrivoja - Bobija Jankovića, doajena srpskog sportskog novinarstva?
- Nema stega, bavim se javnim poslom, moj rad je pod lupom, voleo bih da me ljudi gledaju kroz ekipu, kako igra i beleži rezultate, a ne da li sam nečiji sin. To je jedini pravi način. Savetuje me svakodnevno, pričamo, ali ja bih voleo i da mi je pomogao u Novom Sadu na zaleđenom terenu kod 1:1, ušao i postigao gol za pobedu!
Moj kum Miloje
Sašin venčani kum Zvonko Milojević nedavno je dobio veliku bitku, životnu.
- To je bio šok za mene, jako smo vezani, uskoro putujem u Belgiju da ga vidim. Predstoji mu dug oporavak, najvažnije je da ide uzlaznom putanjom. Miloje je iz izgubljene situacije stigao u fazu ohrabrujućeg oporavka, reč je o retko kvalitetnom čoveku koji tako nešto nije zaslužio.
