Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak nazad
Sa ozvaničenim poskupljenjima hleba, ulja, mesa i najavljenim korekcijama cena mleka i mlečnih prerađevina, septembar će, po svemu sudeći, sasvim ispucati ovogodišnju zadatu stopu inflacije od 6,5 odsto. Međutim, za sada, ta činjenica kao da guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, ali i neke resorne ministre, mnogo ne brine. Bože moj. U najgorem slučaju, kako procenjuju, ovu godinu možemo okončati sa rastom cena na malo od oko 7,5 procenata.
Malo ili mnogo - pitanje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sad. Procentni poen gore ili dole, sudeći po potezima kreatora ekonomske politike, ne bi trebalo da nas mnogo brine, iako do kraja godine ima još četiri duga meseca. Zbog toga je u taktičkim razigravanjima s novim cenama čak gotovo sigurno poskupljenje struje za oko pet procenata - odloženo za neko bolje i mirnije inflatorno vreme.
Kao vidan doprinos spokojnijim inflatornim danima potpredsednik vlade Božidar Đelić dodaje, kao uspeh vlade u minulih sto dana, da je "osigurana stabilnost cena hleba u narednih godinu dana". Ako je to baš lako, što "dogovorom" s proizvođačima tako nešto nije učinjeno pre ovoletošnjeg talasa poskupljenja. Ili to možda ima neke veze s tržištem, a ne sa dobrom voljom žitara, mlinara, pekara i ostalih u tom proizvodnom lancu.
Suština ovogodišnje antiinflatorne politike nije, niti može biti, u pukom procentnom poenu viška, već u onom što se može nazvati očitim korakom nazad u ekonomskim reformama, ozbiljnom zakašnjenju u restrukturisanju i privatizaciji preostalog dela državne privrede i slabljenju tržišnih zakona i institucija. Čim se vlasti dogovaraju sa proizvođačima o cenama, bila to čak i struja, tržište je u toj nameštenoj igri - suspendovano. Šta to znači?
Pošto država, a uz nju i sve ono što nude zelena i druge pijace, "drži pod kontrolom" koji promil više od polovine cena u prometu, a one joj izmiču kontroli, pa pribegava već viđenim mehanizmima iz prošlog doba, koji nikome, a ponajmanje potrošačima, nisu doneli sreće i "hleb za tri dinara" - ona je već samu sebe isključila iz tog posla.
I u većem broju zemalja EU bila je suša, pa čak i katastrofalne poplave, usevi su podbacili, ali evropski komesari nisu pregovarali sa seljacima, proizvođačima ili trgovcima o ceni hleba, mesa, ulja ili mleka.
Guverner Jelašić, kao najpozvaniji za održavanje stabilnosti cena i zdravlja nacionalne valute, može, u ovakvom razvoju događaja, da bude čak i zadovoljan. Cene, na koje on svojim merama utiče, po dosta visokoj ceni, i dalje su dosta umerene i neće, tvrdi, preći zadati interval od četiri do osam procenata. S tim što on i dalje ne odstupa od ranijeg cilja - donje granice zadate inflatorne "kapije".
Čak i da se takav scenario u potpunosti ostvari, Srbija će sa mogućom inflacijom od 7,5 ove godine opet biti u vrhu svih evropskih lestvica i nepun poen dalja od prošlogodišnje stope od 6,6 odsto. Time se još jednom pokazalo da nam za doslednu antiinflatornu politiku i skidanje procenata godišnjeg rasta cena, do evropskih dva odsto, treba mnogo više tržišta i srazmerno tome manje države. Pogotovo u privredi gde joj uopšte nije mesto, ali ona tu uporno opstaje. Neće da odumre, kako su nas ne tako davno "klasici" učili.
[objavljeno: 05/09/2007]
