Izvor: Blic, 22.Feb.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koraci ozdravljenja
Prvi korak. Svaki čovek koji iskreno želi decentralizovati Srbiju mora shvatiti da je zakon kojim bi se vratila imovina i nadležnosti opštinama i gradovima u Srbiji preduslov decentralizacije, a i da je i naša ustavna obaveza da donesemo takav zakon.
Sredinom devedesetih Milošević je, bojeći se da će opštine koje je preuzela demokratska opozicija uticati na promene i da će ih biti još više, što se pokazalo tačnim, razvlastio jedinice lokalne samouprave.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Moć i novac u rukama ministara trebalo je da bude garancija da će opštine i građani, tih opština, biti pretvoreni u prosjake i da će prodavati svoje glasove za milostinju dobijenu iz beogradskih kancelarija.
Drugi korak. Zakonom o restituciji konačno bi se otklonila jedna istorijska nepravda. Oteta imovina, našla se u prvi mah u rukama države, a onda je menjala vlasnike sve do tajkuna. Zar treba postavljati pitanje čija je oteta imovina: njenih ondašnjih vlasnika ili današnjih tajkuna?
Treći korak. Otvaranje tajnih dosijea je otvaranje istine. Moramo da znamo ko je šta radio? Pretpostavljam da se u mnogim državnim strukturama nalaze ljudi čija je uloga bila da od Srbije naprave taoca antievropskog Miloševićevog režima, a zatim, od dvehiljadite, uloga im se promenila u posao sakrivanja svojih tragova i tragova saradnika.
Hajde da vidimo ko su kočničari Srbije?
Četvrti korak. Lako ćemo regionalizovati Srbiju po najvišim evropskim standardima, kada uklonimo antievropske prepreke. Regionalizacija ne predstavlja rasparčavanje Srbije, već njeno jačanje. Ravnomerni regionalni razvoj - simetrična ekonomska moć regiona, garancija su jedinstva, jer je neodrživo da sve bude u Beogradu, a Srbija južno od Beograda personifikacija siromaštva i propadanja.
Ovo su koraci ozdravljenja, a poodmakla bolest se teško leči. Iako smo mnogo zakasnili, ako već znamo dijagnozu, moramo lečiti odmah. Još uvek postoji nada.
