Izvor: B92, 15.Sep.2012, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopaonik: Bombe aktivira i sunce
Beograd -- Teren na Kopaoniku predstavlja veliku opasnost za deminere, jer kasetne bombe mogu da eksplodiraju kada se nagaze, ali mogu da ih aktiviraju i svetlost i potres
Teren na Kopaoniku koji je 1999. zasut kasetnim bombama veoma je težak za čišćenje. Izuzetno je strm, obrastao trnovitim žbunjem kleke i borovnice, i prepun metalnog otpada. Čak i tlo sadrži metalnu rudu koja otežava otkrivanje bombi, pišu "Novosti".
Ovako mesto na kojem su za samo nešto više od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mesec dana život izgubila tri deminera koji su radili na uklanjanju zaostale municije opisuje Danko Stojanović, penzionisani potpukovnik Vojske Srbije.
"Ne postoji zaštitno odelo koje deminera može da spasi od eksplozije ove vrste municije", kaže Stojanović. "Kasetne bombe razaraju oklop borbenog vozila i na 15 metara udaljenosti. Delovi žutih ubica probijaju čelik deblji od šest milimetara na 11 metara, dok je bezbedno rastojanje za pešadiju na čak 150 metara od mesta eksplozije."
U svetu se za razminiranje terena na kojima se nalaze kasetne bombe koriste i specijalizovane mašine, koje se kreću kroz kontaminiranu oblast i namerno prelaze preko tih „bombica“ i svojom težinom ih aktiviraju. Ova vozila su tako dizajnirana da mogu da izdrže detonaciju male snage sa minimalnim oštećenjima na vozilu. Međutim, nisu uvek dobro čistila kontaminiranu zonu - u nekim slučajevima ostajalo je neočišćeno i do 80 odsto terena.
Procedura čišćenja terena podrazumeva da se pirotehničar sa detektorom za metal kreće uz tlo. Na zvuk aparata, on je dužan da raskrči zemljište od rastinja i da locira predmet. Umesto bombe često se pronađu ekseri, konzerve ili drugi metalni predmeti.
"Ukoliko je bomba pod zemljom, deminer je lagano otkopava. Tek kada je ogoli postavlja detonator i posle sklanjanja u zaklon svih osoba, aktivira na mestu gde je pronađena."
Usud Kopaonika, kako objašnjava sagovornik „Novosti“, jeste to što je zasut velikom količinom metala, koji od pirotehničara zahteva najviši nivo opreza. Mesto na kome je život izgubio Rade Alimpijević, ali i pre mesec dana dvojica podoficira, ne pripada vojnom objektu.
"U blizini mesta gde se kriju bombe prolazi veliki broj meštana koji beru šumske plodove, a zimi i mnogo skijaša. To je osnovni razlog razminiranja ovog dela planine", tvrdi Stojanović.
Sve kasetne bombe bačene tokom ratne 1999. godine, inače, imaju piezo kristal, koji može da bude aktiviran statičkim elektricitetom čoveka ili životinje.
Pirotehničar Slađan Vučković, iz Niša, kaže da postoji mogućnost da je njegov kolega Rade Alimpijević zbog toga i nastradao.
"Moguće je da se na taj način probudio neki senzor u bombi", kaže Vučković. "A kasetne paklene naprave imaju različite upaljače koji se aktiviraju na svetlost, temperaturu, potres... To znači da zaostala kasetna bomba može da eksplodira ne samo kada se nagazi, već i kada pored nje prođete ili je obasja sunce."
U Srbiji postoje vrlo iskusni pirotehničari koji koriste najsavremeniju opremu za detekciju kasetne municije i zaštitu. Pre nekoliko godina Ministarstvo odbrane Italije doniralo je našoj vojsci najsavremeniju opremu za razminiranje, vrednu 600.000 evra, u okviru programa uklanjanja mina na vojnom aerodromu u Nišu.
Zahvaljujući ovoj donaciji, Srbija je dobila terenska vozila, detektore za mine i ličnu zaštitnu opremu. Kako pišu "Novosti", Ministarstvo odbrane Italije doniralo je i uređaje za merenje debljine omotača tela košuljice mina, uređaje za odbijanje i odvijanje upaljača, kao i neophodnu foto, video i informatičku opremu.
Za uklanjanje kasetne municije potrebno 15 miliona evra
Tanjug, arhiva
Da bi se u potpunosti uklonile kasetne bombe na teritoriji Srbije, potrebno je 15 miliona evra, a ta sredstva za sada nije moguće izdvojiti, rekao je Tanjugu direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović.
"Kasetna municija se nalazi na površini od oko 13 miliona kvadratnih metara, a za razminiranje tog prostora potrebno je oko 15 miliona evra i ta sredstva Srbija u ovom trenutku nema i ne može izdvojiti iz svog budžeta", kazao je Mihajlović za RTS.
Do sada su međunarodne donacije za te namene iznosile 25 miliona dolara, a kako je Mihajlović kazao, zastoj u daljem davanju sredstava koja bi se upotrebila za čišćenje kasetne municije usledio je zbog toga što Srbija nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.
Kako prenosi RTS, u Oslu je održana treća konferencija država članica koje su potpisale Konvenciju i gde su predstavnici iz više od sto zemalja sumirali rezultate u uništavanju kasetne municije.
Tom konvencijom zabranjuje se upotreba, proizvodnja, skladištenje i prenos kasetne municije, a državama nalaže obaveza da se očiste ugrožena područja, pruži podrška žrtvama i unište tragovi oružja od koga stradaju civili.
Pre dva dana na Kopaoniku je, u blizini Pančićevog vrha, poginuo jedan radnik koji je radio na razminiranju terena Rade Alimpijević. U blizini tog mesta slična nesreća dogodila se 1. avgusta ove godine kada su nastradala dva podoficira vojske Srbije.
Dačić: Odgovorni će biti sankcionisani
Dva dana posle pogibije deminera Radeta Alimpijevića na Kopaoniku, veoma malo se zna o okolnostima ove nesreće. U toku je istraga, koja će uključiti i preduzeće PMC Inženjering, za koje je stradali deminer radio.
Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da se istrazi mora pristupiti veoma pažljivo, ali tvrdi da će odgovorni biti sankcionisani.
"To je pitanje gde treba ući sa svim mogućim informacijama zato što je to oblast koju ljudi ne poznaju baš dovoljno. Tu postoji Centar za razminiranje kao državni organ koji je, verovatno, osim vojske sklapao i određene dogovore sa drugim, sa kontrolom leta itd. Razmotrićemo sve te situacije, naravno, ukoliko bude propusta onaj ko je odgovoran biće sankcionisan," kaže Dačić.
Istragom će biti obuhvaćeno i preduzeće PMC Inženjering, koja je vršila deminiranje terena. A povodom sumnji u stručnost civilnih firmi koje su pojavile u medijima, reagovao je Direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović. On tvrdi da je preduzeće PMC Inženjering posao dobilo na međunarodnom konkursu, kao i da Centar ne učestvuje u odabiru privatne firme koja će obavljati razminiranje.
"Međunarodni javni konkurs sprovodi Međunarodna fondacija za jačanje bezbednosti ljudi koja obezbeđuje donacije za realizaciju konkretnog projekta koji se predloži iz neke od zemalja u regionu. Međunarodna fondacija je sprovela tender na koji se javilo nekoliko preduzeća između kojih je za ovaj projekat na Suvom Rudištu izabrala preduzeće iz Srbije PMC Inženjering. Koliko sam ja obavešten, nesporazum je došao što se nazivi tih mesta ne zovu deminer, nego piše tehničar, a u uslovima se govori šta taj tehničar treba da ispuni, ovo iz razloga što u Srbiji ne postoji nomenklatura zvanja - deminer," rekao je on za B92.
Ministartsvo rada, zapošljavanja i socijalne politike saopštilo je da inspektoru rada iz Kruševca, koji je obišao mesto nesreće na Kopaoniku u preduzeću PMC Inženjering na uvid nije pružena celokupna dokumentacija koju po zakonu poslodavac treba da poseduje.
