Izvor: Blic, 22.Jan.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konzervativni modernist
Najnoviji dobitnik Ninove nagrade je Tišma, ali ne Aleksandar, već Slobodan. Nije napisao roman o „Upotrebi čoveka“, već roman o neupotrebi Bernardijevog nameštaja. I Aleksandar i Slobodan rođeni su u Vojvodini, pokojni klasik u Horgošu, a živi pisac u Staroj Pazovi, ali nisu ni daleki rođaci.
Slobodan Tišma nije mlad, ali ni star, nema ni sedamdeset godina. Ne teži da bude simpatičan, ali je mio. Umetnost je za njega deponija, ali deponija u obliku romana mora da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima poezije, kaže on. Veli za sebe da nije erudita, ali sudeći po romanu zna mnogo. Nije napisao autobiografski roman, ali mu je roman u prvom licu, kao i prvi, po srpski, „Četiri sezone".
Slobodan Tišma ne voli publicitet, ali se sa nagradom obreo usred tišme, što znači haosa, frke. I, bogami, snašao se, kao da voli smisao svoga prezimena.
Slobodan Tišma je u svojim tridesetim godinama bio pank muzičar, a u svojim šezdesetim slušalac Malera. Ne znam da li je kao pank kompozitor ličio na svoju muziku, al’ sada ga ništa ne odaje da je nekadanji panker, osim što se, kao slavodobitnik, za naslovne strane slika po beogradskim deponijama, tamo gde su pankeri voleli da se muvaju i prave se da tu nalaze svoju garderobu.
Slobodan Tišma se ne hvali svojom normalnošću, jer on se ničim na svetu ne hvali, čak ni svojim nagrađenim romanom, ali zato njegov junak Pišta Petrović želi da promeni pol, ne da bi prešao na muškarce, već da bi nastavio sa ženama i do kraja doživeo apsolut - potrebu za ženama. Aleksandar Tišma nije konvencionalan čovek, ali je ipak „priznao" da živi u srećnom braku sa svojom Jasnom već trideset godina, sa kojom ima sina koji studira istoriju. A možda je baš to nekonvencionalno. Svakako retko.
Slobodan Tišma nije napisao autobiografski roman, priznaje da nema romana bez autobiografskog iskustva, ali zato i on i njegov junak poseduju Bernardijevu sobu iz naslova romana.
Potpisnik ovih redova nije opisao mnogo svojih savremenika koje je sreo samo dva-tri puta, kao Slobodana Tišmu, pa ipak o njemu piše. Ali ovog puta ima utisak da o njemu ima prave utiske. A pomalo kao da je sreo samog sebe. Pored svih razlika.
Povezane vesti: Slobodan Marković: Gospodin boem Zoran Kolundžija: Prijatelj reči
