Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2015, 23:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konvoji života ruskog admirala Vesjolkina

O ruskim artiljercima koji su svojim topovima i rečnim minama prvi stigli u pomoć Srbiji 1914. hroničari Beograda iz tog vremena su zabeležili: "Svi su bili mladi, stasiti i odabrani, dobri artiljerci i junaci. Vraćajući se sa položaja ili idući iz crkve nedeljom, marširali su po gradu vođeni ruskim kadetom Đorđem Pantelićem. Pevali su uz zvuke harmonike ratnu pesmu:Серби, Серби, жал мне теб, Проклта Германи идет на теб. Австри, Германи, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << как вас зват, С кем т воеш,... тво мат!?Deca su trčala oko njihovih redova a devojke su bacale cveće!" Dolazak ruskih vojnika u Beograd i Srbiju 1914. bio je ogromna moralna podrška vojsci i narodu da izdrži muke koje slede. Ruski vojnici na Beogradskoj tvrđavi bili su prvi očigledan znak da mala kraljevina nije ostavljena na milost moćnih i da Srbi u svetu imaju saveznika. Velika Rusija je prva krenula da šalje vojnu pomoć našoj zemlji avgusta 1914. Brodovima su prvo stigle puške i brdske haubice, a 15. decembra u tek oslobođeni Beograd, posle pobede na Kolubari, stigla su i dva ogromna protivbrodska kalibra 152 milimetra da grad brane sa reka. Prvi put su dejstvovali 19. decembra. Iza ruske pomoći Srbiji, komandno, stajao je ruski admiral. - Ime ruskog kontraadmirala Mihaila Mihailoviča Vesjolkina prvih dana ratnih sukoba u Srbiji 1914. izgovaralo se sa najvećim poštovanjem - priča admiral Boško Antić, danas istraživač Velikog rata na rekama iz ovog perioda. - Prvi njegov konvoj krenuo je 13. na 14. oktobar sa vojnom opremom namenjenom srpskoj vojsci, a u Prahovo je stigao 23. oktobra. To je bila ekspedicija koju su činili sedam parobroda i šesnaest barži. Tokom 2014. u Srbiju iz Rusije je stigla ogromna vojna pomoć u pet organizovanih brodskih konvoja. Već krajem avgusta Rusija je Dunavom poslala Srbiji 120.000 pušaka berdanki, 100 brdskih topova i haubica sa odgovarajućom municijom. Zahvaljujući i toj pomoći Srbija je uspela da zaustavi prvi austrougarski nalet. Pred drugi nalet Austrougara, koji je kulminirao Kolubarskom bitkom, Rusija je, uz velike količine oružja i municije, Dunavom poslala i 200.000 toplih odela i 50.000 kratkih bundi, konje, hranu, lekove. Na brodovima kontraadmirala Vesjolkina stiglo je i 2.500 dobrovoljaca, bivših austrougarskih vojnika koji su u ruskom zarobljeništvu "promenili stranu". Panta Draškić, ađutant regenta Aleksandra, u memoarima iz tog vremena svedoči: "Puni brodovi stizali su skoro posvednevno u Prahovo i tamo istovarivani kao poklon". - Ruski admiral Vesjolkin je kao komandant krstarice "Borodino" delovao na Dunavu ukazujući pomoć Srbiji i u Drugom balkanskom ratu - nastavlja Antić. - Početkom Prvog svetskog rata dobio je zadatak da rukovodi ekspedicijom posebne namene na Dunavu za dotur pomoći Srbiji. Koliko je ovaj zadatak ozbiljno obavljao svedoči i činjenica da je već 1914. počeo sa dogradnjom luke Reni (danas u Ukrajini) kako bi mogla da prihvati svu pomoć koja je Srbiji stizala iz Rusije. Sa druge strane, naše luke na Dunavu Prahovo i Radujevac nisu imale kapacitet da prihvate tolike brodove. U 1915. iz Ukrajine je stiglo još 45 transporta vojne pomoći. Konvoj iz marta te godine, kada je doplovilo u Srbiju 14 parnih brodova i 40 tegljača, 40 barži i 28 pontona prepuna svega, najveća je brodska kompozicija do tada viđena na Dunavu.OD ŠAPCA DO KLADOVA Ruski minsko-torpedni odred 1914. i 1915. borio se od Šapca do Kladova. Braneći Beograd i 1915. godine ruski mornari, artiljerci i inženjeri herojski su položili svoje živote. Poginulo je njih oko 1.500 i većina počiva u zajedničkoj grobnici Ruske slave na beogradskom Novom groblju. Prema svedočenjima dr Milutina Velimirovića, srpskog putopisca koji se tada zadesio u Ukrajini, o admiralu Vesjolkinu među našim oficirima u Dobrudži se pričalo da je vanbračni sin cara Aleksandra Trećeg, te je, prema tim pričama, smatran za brata cara Nikole Drugog. Vesjolkina je Velimirivić opisao kao neprikosnovenog admirala sa Crnog mora, koji mnogo liči na cara, i sa njim komunicira na "per tu". Srpske oficire je prema ovim svedočenjima često zvao na svoj brod, na večeru. - Posle prve jedinice kapetana Grigorenka do kraja novembra 1914. u Srbiju je stigao još jedan ruski odred od sedam oficira i trideset vojnika. Zajedno s njima u Srbiju su istigla i dva motorna čamca, kao i oklopni parni brod Tiraspolj pod komandom kapetana Dobrova. Tu su bila još dva potpukovnika, jedan inženjer, jedan doktor-kapetan, pomoćnik brodskog kapetana i 59 mornara - nastavlja Antić. Po struci, bili su specijalisti za borbu na rekama gde su Austrougari imali veliku vojnu prednost. Ruska baterija protivoklopnih topova, piše Svetomir A. Đorđević, stigla je u Beograd u decembru 1914. i bila je na Kalemegdanu. Nišandžije i posluga topova bili su podoficiri, a tumač ruski kadet Đoka Pantelić iz Beograda. Brzo su ućutkali neprijateljske topove a austrougarske brodove su oterali iza Zemuna. Ako bi poneki top ili ratni brod noću uznemirio grad, podnarednik Čukavac brzo bi reflektorom pronašao monitor, a Rusi priskočili topovima. "Davaj" - orilo se pre nego što bi topovi zarikali. - Rusko ljudstvo nije bilo značajno da bi se ostvarila neka velika vojna premoć na srpskoj strani, ali psihološki su bili veliki podstrek narodu i vojsci - nastavlja Antić. - Rusi su položili morske mine u Savu kod Beograda i Šapca i na jednom od njih, kod Grabovačke ade, potonuo je austrougarski monitor "Temeš", komandni brod Dunavske flotile. Njihovi dalekometni topovi iz Beograda pogodili su mnogo austrougarskih i nemačkih ciljeva sa druge strane reke. Godine 1915. povlačili su se sa Srbima preko Albanije, a miniranje Save i Dunava trajalo je do oktobra 1915. godine kada su u rejonu Kladušnice postavili poslednju minsku zapreku na Dunavu. Na Dunavu i Savi položili su oko 800 mina, i to kod Šapca, Ostružnice i Beograda, a na Dunavu kod Beograda, Vinče, Guravaje, Kladušnice i Kladova. Dunav su ogradili sa 12 minskih preperka pre nego što je nastupio slom Srbije 1915. Centralne sile u to vreme nisu bile u stanju da održavaju saobraćaj do bugarskih pristaništa i Rusi su zaista doprineli da se srpska vojska mirnije povlači.

Nastavak na Večernje novosti...