Izvor: Politika, 29.Maj.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konverzija na štetu države
Ustavni sud zabranio primenu konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, uz naknadu do konačne odluke – jer se na taj način krši načelo jedinstva pravnog poretka utvrđenog Ustavom
Ustavni sud Srbije doneo je privremenu meru o zabrani primene odredbi o konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu iz Zakona o planiranju i izgradnji do donošenja konačne odluke o njihovoj ustavnosti zbog, kako je saopštio, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „neotklonjivih štetnih posledica koje bi mogle da nastanu po društvo u celini”.
Do štetnih posledica po društvo moglo bi da dođe, jer se prevođenjem prava korišćenja u pravo svojine stiče pravo raspolaganja na građevinskom zemljištu bez ikakvih zakonskih ograničenja, koja su ranijim propisom bila ustanovljena za slučaj prometa prava korišćenja.
„Ustavni sud je stanovišta da se posledice utvrđivanja eventualne neustavnosti osporenih odredaba Zakona ne bi mogle naknadno otkloniti. Do donošenja odluke Ustavnog suda u ovom predmetu, neće se primenjivati odredba Zakona o planiranju i izgradnji kojom je propisano da se na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini pravo korišćenja može konvertovati u pravo svojine, uz naknadu njegove tržišne vrednosti, umanjene za troškove koje čini ukupna revalorizovana cena kapitala plaćena u postupku privatizacije, odnosno cena imovine plaćena u stečajnom ili izvršnom postupku. Osim toga, privremena mera se odnosi i na mogućnost konverzije prava korišćenja u pravo svojine koje se realizuje uz potvrdu Agencije za privatizaciju u korist privatizovanog preduzeća u slučajevima propisanim zakonom.”
Ustavni sud smatra da se osnovano može postaviti kao sporno pitanje da li se osporenim načinom obračuna naknade za konverziju, u kome prodajna cena kapitala ili imovine subjekta privatizacije istovremeno predstavlja i protivvrednost za sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu, krši načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno Ustavom. Takođe, Ustavni sud smatra spornim i to da li se propisivanje pogodnosti u članu 103. stav 1. Zakona može opravdati javnim interesom za izgradnju objekata na ovom zemljištu ili je reč o prekomernom teretu za društvenu zajednicu u celini.
Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra za građevinarstvo i urbanizam, kaže da će svi postupci konverzije biti obustavljeni, ali će novi zakon o planiranju i izgradnji ući u skupštinsku proceduru pre jeseni, odnosno pre donošenja konačne odluke Ustavnog suda.
– Oni koji budu odlučivali o sudbini konverzije u novom zakonu svakako će uzeti u obzir privremenu meru Ustavnog suda – kaže Damnjanovićeva.
Velimir Ilić, ministar građevinarstva nedavno je za „Politiku” rekao da je konverzija političko pitanje i da će njena sudbina biti plod koalicionog dogovora. Kao resorni ministar ukinuo bih je, a vlasnicima privatizovanih preduzeća naplatio ekstraprofit.
Ali pitanje je kakav stav će Vlada Srbije zauzeti u svetlu ove privremene mere, kojom se na izvestan način sugeriše zakonodavcu u kom smeru bi trebalo da ide rešenje ovog problema.
Šta je Ustavni sud hteo da kaže ?
– Da vlasnici privatizovanih preduzeća kupovinom firmi nisu stekli pravo korišćenja zemljišta, knjiženja i raspolaganja. U slučaju da hoće da promene namenu zemljišta i na njemu grade stanove ili druge komercijalne sadržaje morali bi da idu na javnu licitaciju na kojoj bi, ukoliko ponude najvišu cenu, zemljište uzeli pod zakup – objašnjava Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
On kaže da je Ustavni sud potvrdio sumnje dela javnosti da se konverzijom zapravo poklanja zemljište vlasnicima privatizovanih preduzeća, a da uračunavanje cene kapitala preduzeća u vrednost zemljišta zapravo nije moguće. Takav postupak bi eventualno mogao da se opravda javnim interesom. U suprotnom nanosi štetu društvu, odnosno državi.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, takođe smatra da je ovakva odluka Ustavnog suda o privremenoj meri zabrani konverzije jedino ispravna.
– Ona štiti državnu imovinu, koja je najvažniji resurs svake zemlje i sprečava njenu rasprodaju. Država bez imovine ne može da funkcioniše – kaže Bušatlija.
M. Avakumović
objavljeno: 20.05.2013.
