Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontroverzna Ruta Tannenbaum
POLEMIKE
Kontroverzni roman Miljenka Jergovića, Ruta Tannenbaum, i pre i posle ovogodišnje nagrade "Meša Selimović", koja se u Tuzli dodeljuje za najbolji roman objavljen tokom 2006. u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, izaziva polemike. Nedavno se na portalu www.knjizevnost.org našao obiman negativan prikaz Dunje Melčić, pisan za nemačkog izdavača. Odmah posle objavljivanja u Hrvatskoj (Durieux), kritičke zamerke romanu uputila je grupa uglednih ljudi (objavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nedeljniku "Nacional" 12. 9. 2006).
Zlatko Crnković, urednik i pisac, isticao je Jergovićevo nepoznavanje zagrebačkog govora iz doba koje opisuje (između Prvog i Drugog svetskog rata), kao i pisanje imenice "Jevrej/i" malim slovima.
Dramatičarka Zora Dirnbah ukazivala je na kompozicione manjkavosti romana (nepovezanost niza mnogobrojnih priča), površnu obradu karaktera, "ljutitu predodžbu Zagreba", nemogućnost nalaženja istinskih veza sa Leom Dojč, glumačkim vunderkindom. Istoričarka Andrea Feldman naglašavala je da je u istorijskim romanima nemoguće tražiti istorijsku istinu i dokazivala kako Jergovića istorijski okvir nije ni zanimao, zaključivši: "Njegova vizija Zagreba i Židova na granici je negativnog stereotipa..." Profesorka etike Nadežda Čačinović argumentovala je svoje glavne misli, da to nije antisemitska već mizantropska knjiga. Potom su usledile sve žučnije reakcije samog pisca koje su kulminirale u ovogodišnjem prolećnom intervjuu za nedeljni magazin "BH dani", vređanjem upravo onih ljudi iz Hrvatske koji su kritike i uputili.
"Pokazao kakva smo đubrad"
Dok se gužva u Hrvatskoj završila istupanjem Jergovića iz Hrvatskog društva pisaca, u Bosni su se mogli čitati tekstovi raznorazne vrste, nepotkrepljeni argumentima, i to tekstovi istog kruga ljudi, koje u istoj meri i istim jezikom sam Jergović podržava i brani (N. Rizvanović "Nesavršeno remek-djelo", I. Lovrenović "Lomača za Jergovića")... Dve nedelje pre proglašenja tuzlanskog pobednika magazin "BH dani", iz svoje edicije, najavljuje i uveliko reklamira izlazak iz štampe upravo roman Miljenka Jergovića Ruta Tannenbaum.
Među članovima tuzlanskog žirija našli su se ljudi koji su Jergovićevi (novi) izdavači (S. Mehmedinović) ili onaj kome je Jergović sastavio izabrane pesme (M. Stojić). Obrazloženje nagrade predsednika žirija dr Muhameda Dželilovića bilo je sledeće: "Jergović je napisao nevjerojatno hrabar roman, najljepši u njegovoj neshvatljivo bogatoj produkciji. Zapravo, Miljenko Jergović nam je ovim romanom svima pokazao kakva smo đubrad!" I posle dodeljivanja tuzlanske nagrade u BiH se uporno piše o neknjiževnim elementima i mimoilazi dokazivanje mogućih estetskih činilaca dela.
Izbor finalista takođe može izazvati nedoumice. Osim što se prigovor može uputiti i zbog sistematskog zaobilaženja književnica (ove godine, u širem izboru, ali ne i u finalu, tek dve: Ivana Sajko iz Hrvatske i Vida Ognjenović iz Srbije), kao i zbog odsustva senzibilnosti prema raznovrsnijim temama od istorijskih, ratnih i političkih, većina knjiga nije dobro napisana.
Sama pobednička knjiga ima nekoliko neusaglašenosti. Prvo, mnogi govore, a i sam autor ponovio je isto prilikom dodele nagrade, da je to roman o Ruti i holokaustu. Međutim, to bi izneverilo doslovni tekst jer u njemu ima veoma malo reči o Ruti i holokaustu: Ruti se posvećuje jedva četvrtina romana, a stradanju Jevreja još mnogo manje. Uz to, žiža romana je veoma problematična upravo zbog nesrazmere između prostora predatog naslovnoj junakinji koja nije istovremeno i glavna, ali koju autor iz drugog plana vraća u naslovni fokus i predaje joj ključeve tumačenja. U samom romanu ima previše sporednih priča (oko četrdesetak) koje se odnose na Zagrepčane i Jevreje, a predstavljeni su uglavnom u crnoj boji, bez jačih, suprotstavljenih diskursa. Ukratko, u pitanju je roman sa nepovezanom kompozicijom, nedovoljno motivisanim postupcima junaka, sa gomilanjem velikog broja sporednih priča, stilskim neujednačenostima, konfuznom žižom koja otežava odgovor na pitanje šta je istinski zaplet romana, šta je pisac zapravo hteo da kaže. U romanu ima lepih pripovednih delova, ali, u odnosu na celinu romana, oni ostaju u drugom planu.
Etnonacionalizam i incest
Dalje, nepojmljivo je kako su dva veoma slaba romana uspela da uđu u sam finale: Psi i klaunovi (V. B. Z., Zagreb, Hrvatska) Josipa Mlakića i Sin (Durieux, Zagreb, Hrvatska i OKF, Cetinje, Crna Gora) Andreja Nikolaidisa. (Roman Vide Ognjenović nisam čitala, ali za roman Ivane Sajko Rio bar mogu odgovorno da kažem kako je bolji od knjiga dvojice navedenih finalista.) Mlakić tematizira odlazak grupe nacionalno sve netrpeljivijih ljudi na sarajevski miting uoči izbijanja rata, a Nikolaidis naslovom najavljuje konfliktni odnos sina i roditelja, a većinom govori o anomalijama crnogorskog gradića Ulcinja. No, oba romana površno obrađuju svoju građu. Mlakić je za fokalizera svoje priče izabrao polupismenog i nedozrelog dečaka što je bitno uticalo na trivijalne opise, plošne introspekcije, gomilanje fraza... Nikolaidis najvećim delom svoj roman prebacuje u ruho feljtona te zato ima previše ležernog stila (sa dosta loših, polupismenih rečenica: "Čuvam tu sliku, kao što se u, od krađe, najbolje zaštićenim muzejima čuvaju dragocjene slike". "Onda mu je slomio jabuku kada se popeo na stablo da krade voće". i sl.), informativno-popularnih razmatranja aktuelnosti, previše fraza, trivijalnih uopštavanja i besmislica.
Konačno: dva romana koja su mogla zaokupiti veću pažnju žirija jesu Elijahova stolica (Fraktura, Zaprešić, Hrvatska) Igora Štiksa i Komo (Samizdat B 92, Beograd, Srbija) Srđana Valjarevića. Oba romana odlikuje, osim pokazane veštine romaneskne kompozicije i oblikovanja karaktera i atmosfere, izuzetan stil, složena značenja i poruke. Prvi tematizuje odnos etnonacionalizma i incesta, drugi - pokušaj života u izolovanom prostoru i pod specifičnim uslovima, na nekoj drugoj vrsti "čarobnog brega" koji iznova uspavljuje i razbuđuje. Ove knjige na prvi pogled čine se jednostavnim, ali kriju mnoga složena značenja i zato ih treba pažljivo čitati.
Za prvi roman bitno je uočiti da je incest likova u funkciji otkrivanja zla političkog insistiranja na zatvorenosti života među pripadnicima istovrsnih nacija; za drugi roman karakteristično je mešanje lirizovanog ritma ispovesti (ponavljanje veznika "i" ili rečce "baš" stišava patnju subjekta zatvorenog u svoj svet) i dijaloškog pokušaja otkrivanja novog sveta (do apsurda dehumanizovanog iako okuplja svetsku intelektualnu elitu).
[objavljeno: ]
