Izvor: Blic, 11.Jan.2011, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kontrola trošenja para građana samo na papiru

BEOGRAD - Državi, pokazalo se, Budžetska inspekcija i Državna revizorska institucija nisu dovoljne da spreče rasipništvo ministara, pa će narodnu blagajnu uskoro početi da nadzire i novo kontrolno telo Fiskalni savet. Ovaj regulator, međutim, sudeći po ovlašćenjima, mogao bi da bude samo nepotreban trošak jer neće imati mogućnost da kažnjava i obustavlja projekte, a i pitanje je koliko će biti nezavisan, tvrde poznavaoci.

Uloga Fiskalnog saveta biće ograničena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na davanje mišljenja o značajnim fiskalnim pitanjima. Novo telo će ocenjivati vladu i budžet i o tome obaveštavati državne organe i javnost, a kako su letos najavili u Ministarstvu finansija Savet će kontrolisati i trošenje novca od prodaje "Telekoma”.

Novo telo, međutim, neće imati nikakva izvršna ovlašćenja. Praktično, neće moći da sankcioniše vladu i ministre koji budu kršili fiskalna pravila, niti da zaustavi projekte koji ne budu u skladu sa zakonom. Jeste da će državni organi biti u obavezi da Savetu dostavljaju svu traženu dokumentaciju, ali u slučaju da se o to i ogluše, telo će moći samo da obavesti Skupštinu. Sve su to i razlozi za ocenu upućenih da će korist od Fiskalnog saveta biti minimalna.

Za člana Saveta NBS je predložila Vladimira Vučkovića, profesora na Univerzitetu „Megatrend", predsednik Boris Tadić je predložio profesora Ekonomskog fakulteta Pavla Petrovića, a Ministarstvo finansija Nikolu Altiparmakova, finansijskog savetnika USAID.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu i svojevremeno član Saveta Narodne banke Jugoslavije, kaže da će Fiskalni savet i te kako biti pod pritiskom vladajuće koalicije.

- Članove saveta će birati vlast, što govori o njihovoj maksimalnoj saradnji. Za nezavisnost tela garant nije ni to što ih bira Skupština jer u ovoj instituciji zeleno svetlo dobija sve što predloži vlast. To govore iskustva koja svedoče i o tome da vlast na ovakva mesta nije birala ljude koji će biti remetilački faktor - kaže Đukić.

Naš sagovornik ocenjuje i da se o nezavisnosti može govoriti samo ako su u pitanju profesionalci sa najvišim stepenom integriteta i reputacije. Potrebna je, kaže, i decenijska posvećenost tačno određenoj materiji i po tome prepoznatljivost u svetu.

I Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, sumnja da će Fiskalni savet biti u mogućnosti da vodi politiku nezavisnu od pritisaka NBS i drugih državnih institucija.

- Stručnost i iskustvo članova Saveta nije sporna, ali je pitanje da li će oni biti u prilici i da sprovedu ideje. Iskustva pokazuju da nezavisna tela i nisu imala nezavisnost. Državna revizorska institucija je svojevremeno najavljivala krivične prijave protiv ministara i činovnika koji se ogluše o zakon, a izgleda da se na kraju sve završava sa blagim ukorima - kaže Savić.

Naš sagovornik dodaje da takve institucije u ovakvom sistemu nisu nezavisne, već da trpe ogromne pritiske svojih postavljača.

- S jedne strane, Srbija ima obavezu da poštuje evropske norme, a s druge da sprovodi poteze u interesu vladajuće većine. Tu će Fiskalni savet biti u procepu - ocenio je Savić.

Nikola Altiparmakov, kandidat za člana Saveta, ne beži od toga da je nezavisnost Saveta jedno od ključnih pitanja.

- Zbog što veće nezavisnosti, regulativa oko uvođenja fiskalnih pravila i saveta je pisana u saradnji sa MMF, i to na osnovu najboljih međunarodnih iskustava. Otuda članove predlažu tri različite institucije, što maksimalno otežava bilo kakve spoljne uticaje na rad Saveta i njegove izveštaje - kaže Altiparmakov.

Drugi kandidat Pavle Petrović dodaje dodaje da članove predlažu ljudi iz državnih institucija, i da ih bira Skupština.

- Praktično, odluka o budžetu, projekcijama prihoda ili rashoda se donosi tek nakon javne diskusije, što bi trebalo da bude praksa i u Srbiji - kaže Petrović.

Opširnije o ovome čitajte u izdanju "Blica" od srede, 12. januara 2011. godine.

Nastavak na Blic...