Izvor: RTS, 03.Jul.2009, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrola suspendovanja ljudskih prava
Potrebno preduprediti zloupotrebe u radu tajnih službi, izjavio je ombudsman Saša Janković otvarajući okrugli sto o Nacrtu zakona o vojnobezbednosnim službama. Direktor Centra za civilno-vojne odnose Miroslav Hadžić kritikovao je Nacrt istakavši da je od 2000. godine propuštena šansa za radikalnu reformu sektora bezbedosti.
Usvajanje Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji (VBA i VOA) bilo bi korak napred u uređivanju bezbednosnog sektora u Srbiji, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je neke od odredbi nacrta tog zakona neophodno izmeniti kako bi se predupredile zloupotrebe i prekomerna kršenja ljudskih prava, ocenili su učesnici okruglog stola organizovanog na inicijativu Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana Saša Janković je, otvarajući u Palati Srbije okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu Zakona, rekao da tajne službe u svom radu nužno suspenduju neka ljudska prava kako bi se efikasno starale o bezbednosti građana, ali da je nužno taj proces držati pod kontrolom.
"Pitanje je samo da li se to radi kada je nophodno, i u meri u kojoj se najmanje moguće ograničavaju prava građana, i da li postoje efikasni kontrolni mehanizmi koji bi sprečili zloupotrebe", rekao je Janković obraćajući se brojnim predstavnicima Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i nevladinog sektora.
Državni sekretar u Ministarstvu odrane Igor Jovičić je, govoreći u ime predlagača, izrazio očekivanje da će se Predlog zakona o VBA i VOA pred Parlamentom naći u septembru, i sve zainteresovane pozvao da do 20. jula dostave eventualne primedbe na Nacrt zakona, objavljen na veb-sajtu ministarstva.
Zakonom će, prema njegovim rečima, rad VBA i VOA biti usklađen sa savremenim standardima a biće unete novine u rad tih službi: detaljnije su uređene nadležnosti i postupci za prikupljanje podataka, predviđa se nadzor na nivou Ministarstva odbrane osnivanjem Generalnog inspektorata i ustanovljuje se obaveza obaveštavanja državnih organa o rizicima i pretnjama.
"Zakon ne doprinosi izolaciji pojedinih službi i njihovom udaljavanju od interesa države i Vojske Srbije", ocenio je Jovičić, odgovarajući na dosadašnje primedbe dela stručne javnosti.
Primedbe zbog širenja nadležnosti vojnih službi
Direktor Centra za civilno-vojne odnose Miroslav Hadžić izneo je brojne primedbe na Nacrt zakona, ocenjujući da se, između ostalog, njime direktno i indirektno šire nadležnosti vojnih službi, a da se sužava stepen zaštite ljudskih prava i uloge Parlamenta u kontroli čitavog bezbednosnog sektora.
Prema njegovim rečima, čak i Ustav Srbije i postojeći zakoni o bezbednosnom sektoru na nedovoljno jasan način definišu taj sektor, previđajući, na primer, postojanje privatnih agencija koje imaju sredstva za prisluškivanje i potrebu uspostavljanje kontrole nad njihovim radom.
Takođe, ocenio je Hadžić, uopšte nije definisano kome račune polaže Savet za nacionalnu bezbednost, kome je data mogućnost krovne kontrole nad tajnim službama.
"Vladajuće elite su od 2000. godine nepovratno propustile šansu da radikalno reformišu sektor bezbedosti. Niko nije izveo saldo uloge službi bezbednosti u ratu i miru i njihovoj ulozi u ubistvu Zorana Đinđića, niti je uređena zakonska kontrola nad dosijeima", istakao je Hadžić, i dodao da se reforma sektora bezbednosti obavlja parcijalno i bez sveobuhvatnog državnog plana.
Srbija, kako je zaključio, permanentno živi "u uslovima sekuritizacije" zbog situacije na Kosovu i Metohiji, tako da se paralelno odvijaju dva protivrečna procesa: zagovara se reformisanje bezbednosnih službi u skladu sa savremenim standardima, a istovremeno se širi njihov arsenal i odnosno ovlašćenja.
