Izvor: Blic, 16.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontejner i zvezdica
Volim lepe stvari, naročito u količinama. Krenem u laganu šetnju Wiebadenskim ulicama, a vratim se sa prepunim rancem raznoraznih andrmolja, kupljenih usput. Sve dok jednog dana ne skapirah, kako sve što kupim, stavim u fioke i zaboravim koliko odmah - i šta sam kupila i koliko sam platila i za koji će mi moj to što sam pazarila. I rešim nedavno, da raskrčim prepune fioke. Tu shvatim, kako u kese za smeće, stavljam sve ono što sam na nervnjaka pazarila poslednjih dana, meseci i godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Šampon protiv peruti (koju nikada nisam imala), sapun za suvu kožu (a imam normalnu), uloške za cipele (a nemam ravne tabane), ruževe za usne u raznim nijansama i bojama (a usne crtam isključivo olovkom) tonu bižuterije (a imam alergiju na metale), ešarpe (a prezirem ih iz dna duše i na drugima, kamoli na sebi), rajfove za kosu (koje nemam nameru da stavim), raznorazne čipkice i ukrasne trakice ( a ne znam da šijem), pa, pregršt upaljača (a ne pušim, niti pušačima dozvoljavam da duvane kod mene)".Ne budem lenja, uzmem digitron i (odokativno), ukucam cenu svakog od predmeta koji sam nekada kupila, a sad uredno stavila u kesu za smeće. Kad sam u nekom trenutku pogledala cifru u monitiru, blago mi se zamantalo, jer sam skapirala, da sam svakog meseca (u proseku), umesto da na nedelju dana zbrišem na neko egzotično ostrvo, lovu bacala u djubre. S obzirom da novac nisam ubacivala direktno u kontejner (već putem nepotrebnih stvari koje sam pazarila), molim da se prilikom razmatranja moje ličnosti, ovo uzme u obzir, kao olakšavajuća činjenica.
