Izvor: RTS, 23.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konsultacije o kandidaturi Srbije
Raspoloženje Evropske unije prema kandidaturi Srbije za članstvo moglo bi da bude jasnije već od ponedeljka, kada u Briselu počinje dvodnevni sastanak ministara spoljnih i opštih poslova zemalja članica. U političkom dijalogu EU i Srbije, Beograd će predstavljati šef diplomatije Vuk Jeremić.
U Briselu, za dva dana počinje sastanak ministara spoljnih i opštih poslova zemalja članica, posle koga bi moglo da bude poznatije raspoloženje Evropske unije prema kandidaturi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije za članstvo.
Kako je najavljeno, na dvodnevnom sastanku će još jednom biti istaknuti prioriteti španskog predsedavanja, sa posebnim osvrtom na primenu Lisabonskog sporazuma, ekonomski oporavak EU i jačanje spoljne politike Unije.
U političkom dijalogu EU i Srbije koji počinje u utorak, Srbiju će predstavljati šef diplomatije Vuk Jeremić, a EU Migel Anhel Moratinos, šef diplomatije Španije, zemlje koja u prvoj polovini godine predsedava EU, predstavnici Belgije kao narednog predsedavajućeg EU, komesar za proširenje Oli Ren i predstavnici Evropske komisije.
Biće to prilika za uvid u raspoloženje Unije prema kandidaturi Srbije za članstvo, ali i daljim koracima koji će biti preduzeti.
Prema ranijim najavama, Moratinos će na sastanku informisati ministra Jeremića o koracima koje je Španija preduzela povodom kandidature Srbije i o tome kada bi se eventualno zahtev Beograda mogao naći na dnevnom redu Saveta ministara EU.
Očekuje se da će biti reči o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, odnosima u regionu i reformama koje sprovodi srpska vlada.
Važan korak Srbije
Španija je 7. januara obavestila članice EU, tačnije Odbor stalnih ambasadora EU da je Srbija predala kandidaturu i najavila konsultacije sa članicama o tom pitanju.
"Tokom predstavljanja zahteva Srbije 7. januara istakli smo da je posebno važno to što je Srbija, koja ima važnu ulogu u regionu, odlučila da podnese kandidaturu. Španija smatra da Savet treba da zatraži od Evropske komisije da pripremi preporuku o davanju statusa kandidata", rekao je ambasador Španije u Beogradu Injigo De Palasio Espanja u nedavnom intervjuu Tanjugu.
Za sad je neizvesno kada će se zahtev Srbije naći na dnevnom redu Saveta ministara EU. Prema procenama diplomata, to bi se moglo dogoditi u februaru ili martu, ali i kasnije, u zavisnosti od raspoloženja unutar Unije.
Obezbeđivanje konsenzusa zahtevan zadatak
Izvesno je da će Španija, koja podržava kandidaturu Srbije, pre stavljanja zahteva Srbije na dnevni red ministarskog sastanka nastojati da obezbedi konsenzus u okviru EU.
To će biti zahtevan zadatak jer, za razliku od zemalja poput Španije, Italije i Grčke koje smatraju da kandidaturu Srbije ne treba nužno vezivati za odmrzavanje Sporazuma o stabiliaciji i pridruživanju bez obzira na dosadašnju praksu, neke zemlje, poput Nemačke, smatraju da "ne treba preskakati" korake i da je logično da pre prihvatanja kandidature bude pokrenut proces ratifikacije SSP.
Pored toga, Holandija i Belgija, koje su i do sada imale najtvrđi stav prema napretku Srbije prema EU, smatraju da razmatranju kandidature prethodi ratifikacija SSP, a ratifikaciji - izručenje preostalih haških optuženika.
Evropska unija planira da razmotri odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom u junu.
Komplikovana procedura donošenja odluke
Ukoliko ministri EU podrže zahtev Srbije, oni će od Evropske komisije zatražiti da dostavi mišljenje Evropskom savetu o kandidaturi Srbije.
Evropska komisija svoje mišljenje donosi na osnovu opsežnog upitnika koji šalje Beogradu, odnosno odgovora koje dostavi Srbija. Taj proces, sudeći po dosadašnjem iskustvu, može da traje između devet i 12 meseci.
Komplikovana procedura donošenja odluka u EU u ovom periodu je dodatno otežana takozvanim tranzicionim procesom unutar same Unije, gde je, stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma 1. decembra prošle godine, započeo proces preraspodele nadležnosti.
Unija se, zapravo, prema oceni nekih diplomata, nalazi "u eksperimentalnoj fazi", gde tek treba videti kako će pojedine nadležnosti biti redefinisane.
Za Srbiju je posebno važno kako će biti definisana uloga rotirajućeg predsedavajućeg EU, stalnog predsedavajućeg EU Hermana van Rompeja, komesara za proširenje Štefana Filea i visokog predstavnika za spoljnu politiku Ketrin Ešton.
.jpg)
