Izvor: RTS, 07.Jan.2019, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konji i saonice u podgolijskim selima

Konji i konjske zaprege bili su neizostavan deo života i preka potreba u podgolijskim selima. Moderno doba skoro da je potrebu za ovim vidom prevoza svelo na minimum, pa sada samo najveći zaljubljenici gaje konje. Vožnja saonicama sa konjima, poseban je doživljaj.
Selo Pobrđe. Da se već iz imena zaključiti kakav je teren u pitanju ali je pogled na baljevačku dolinu neverovatan. Petrovići su ovde od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pamtiveka a konje su, prema pričama, uvek gajili.

"Moj deda i pradeda imali su konje, nekad. A ovde u to vreme ko je imao konja bio gazda. Tako kažu stari", kaže Vladan Petrović, iz Pobrđa.

Odluku da sam izdelje saonice, Vladanov otac Nenad, doneo je tokom zimskih dana pre nekoliko godina. Kobilu Bebu vrlo retko koriste za rad, iako su se ovde tradicionalno koristili za vršidbu. Služi isključivo za jahanje, i ponekad za vuču saonica.

"Ja ga hranim, čistim, dajem zob. Da vidiš kada ga ja pustim u čair, samo li čuje moj glas, dolazi odma", objašnjava Nenad Petrović iz Pobrđa. „Kad sam bio mlad, kao moj unuk Branko, mene bilo stah od od konja. A sada ga više volim nego sve", dodaje Nenad.

I atrakcija i potreba. Vladan zna da obigra i selo i Baljevac saonicama koje retko budu bez saputnika.

"Niko i ne ami, konja niti šta radi sa njim", kaže Vladan.

Znali su ovdašnji domaćini zimi saonicama i do Kraljeva. Kažu da je za taj put trebao šešir, dobar gunj, a ponekad i mešina tople vode u nogama. Često bi se našalili da je to starinsko parno grejanje.

Nastavak na RTS...