Izvor: RTS, 09.Jan.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konflikt ne utiče na Seul
Nedavni konflikt na Korejskom poluostrvu doveo je ovaj deo Azije u žižu interesovanja. Međutim, iako pod stalnom tenzijom od mogućeg konflikta, aktuelna dešavanja kao da nisu ostavila posledice po život u Seulu. Ekipa RTS-a boravila je u Južnoj Koreji kada je konflikt bio glavna svetska vest.
Krajem prošle godine, Južna Koreja bila je udarna vest svetskih medija. Višedecenijski spor sa Severnom Korejom, najčešće na granici dve zemlje i aktuelni konflikt, kada su jedni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << druge gađali projektilima, svetu su približili dešavanja u toj razvijenoj azijskoj zemlji.
Seul je najveći grad na svetu, sa 24,5 miliona stanovnika. Poseban je zbog mnogo toga: Seul je 2010. bio domaćin samita G20, svetski je centar dizajna, a grad je glavna tačka iz koje kreće moćna korejska ekonomija, koju simbolišu "Samsung", "Hjundai","El dži", "Daihacu", "Kia". Seul je grad sa 27 mostova i više od 20 u izgradnji.
Međutim, u danima u kojima je ekipa RTS-a bila u Seulu, konflikt dve Koreje bio je glavna svetska vest.
Ispaljivanje projektila najpre iz Severne u Južnu Koreju, a potom i obrnuto, i istorija krvavog rata od pre više od pola veka, zabrinula je svet. Čini se, međutim, da nije ostavila posledice po život u Seulu.
"Mislim da ova kriza nema neki uticaj na moj svakodnevni život, ne direktno, ali je sve vreme na vestima", kaže studentkinja Fakulteta političkih nauka Seo Jivon.
Njen kolega Jin Kim kaže da se stariji brinu više, jer se sećaju korejskog rata od pre 50 godina. "Mi mlađi na sve gledamo malo liberalnije i ne opterećujemo se istorijom", kaže Jim Kin.
Bivši novinar agencije Asošijejted pres i predsednik Seulske turističke organizacije Samjuel Ku kaže da svi treba da budu zabrinuti, ali u tim okolnostima žive već decenijama i veruju da će se stvari srediti.
U zemlji u kojoj je gotovo jednak broj hrišćana i budista, najviše je neopredeljenih, oko 50 odsto.
Spoj tradicionalnog i modernog
Južnokorejci ne robuju tradicionalnoj arhitekturi, već ruše staro i grade ultramoderne objekte, za koje angažuju najpoznatije svetske arhitekte.
Ekonomski razvoj i način života omogućili su im duži vek: muškarci u proseku žive 75,5, a žene 82 godine. Međutim, i procenat samoubistava je veliki, po tome su među prvima u svetu.
"Ljudi su ovde platili veliku cenu obnove posle ratova i mnogo su se žrtvovali da bi došlo do ekonomskog napretka. U osamdesetim smo već imali ekonomski razvijenu zemlju, ali ne i demokratski poredak", kaže Samjuel Ku.
Prema njegovim rečima demokratija je ovde u potpunosti sazrela pre petnaestak godina. Ovo je sada najslobodnija zemlja u Aziji", ističe Ku.
Mladi su u potpunosti okrenuti zapadnom, modernom načinu života. U isto vreme, opstaje i tradicionalna Koreja.
Iako 8.300 kilometara od Srbije, iako su jezičke i kulturne razlike ponekad nepremostive, Seul nije mesto u kome se bilo ko oseća kao stranac.
