Izvor: RTS, 25.Mar.2010, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija o izbeglim i raseljenim
Šefovi diplomatija BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije za intenzivniju saradnju u cilju rešavanja problema izbeglica i raseljenih. Srbija među prvih pet država u svetu sa dugotrajnim izbegličkim problemom, rekao ministar Vuk Jeremić.
Petnaest godina posle rata na prostoru bivše SFRJ, 250 hiljada izbeglih i raseljenih još uvek nema osnovne uslove za život. Konferencija o trajnom zbrinjavanju izbeglih i raseljenih, koja je u Beogradu okupila šefove diplomatija Bosne i Hercegovine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Crne Gore, Hrvatske i Srbije, kao i predstavnike UNHCR-a, OEBSA, Saveta Evrope i EU, trebalo bi da označi početak završetka rešavanja tog problema.
U zajedničkom saopštenju nakon konferencije pod nazivom "Trajna rešenja za izbegla i raseljena lica - saradnja država regiona", navodi se da su se ministri spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj, Hrvatske Gordan Jandroković, Crne Gore Milan Roćen i Srbije Vuk Jeremić dogovorili da regionalna pregledna konferencija bude održana početkom 2011. godine.
Najavljene su dalje konsultacije sa međunarodnom zajednicom u cilju organizovanja, u roku od devet meseci, međunarodne donatorske konferencije radi pomoći u procesima povratka ili lokalne integracije izbeglica i interno raseljenih, zatvaranja kolektivnih centara i pomoći najugroženijima.
Ministri su konstatovali da problem izbeglih i interno raseljenih lica ni u jednoj od tih država nije u potpunosti rešen i da je neophodno intenzivirati regionalnu saradnju u cilju postizanja pravičnog, sveobuhvatnog i trajnog rešenja.
Oni su se dogovorili da se u narednom periodu intenzivira saradnja kroz nadležne nacionalne stručne službe koje će se sastajati dva puta godišnje, a po potrebi i češće.
Saglasili su se da je nužno sprovesti do kraja i učiniti transparentnijim, postojeće programe u svim zemljama u procesu povratka ili lokalne integracije i uvesti mehanizme koji bi imali vremenske rokove i merljive ciljeve.
Ministri su "potvrdili poštovanje, uživanje i pristup pravima za sva lica koja su izbegla bez obzira na trenutni status bez obzira na njihovu odluku o povratku ili lokalnu integraciju, u skladu sa međunarodnim standardima", piše u saopštenju.
Posebno su reafirmisana i načela sadržana u Sarajevskoj deklaraciji usvojenoj u januaru 2005. godine koja, kako se podseća, podrazumeva uvažavanje prava izbeglih na pojedinačne odluke o zemlji stalnog boravka u smislu povratka ili lokalne integracije i nesmetan pristup pripadajućim pravima.
Dugotrajni izbeglički problem u Srbiji
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je da je Srbija među prvih pet država u svetu sa dugotrajnim izbegličkim problemom. Jeremić je rekao da u Srbiji trenutno boravi 86.000 osoba sa priznatim izbegličkim statusom.
Šef srpske diplomatije je istakao je da je neophodno što pre ostvariti pravo na povratak, pravo na isplatu zaostalih penzija, rešenje stanarskih prava, kao i konvalidaciju radnog staža za sva izbegla i raseljena lica.
"Ne sme postojati diskriminatorski odnos prema izbeglim i raseljenim licima. Briga o ljudima koji su raseljeni i izbegli prvi je zajednički zadatak svih nas i tu ne smeju da postoje granice između država", rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, problem izbeglih i raseljenih lica postoji širom sveta, ali je Srbija posebno pogođena zbog perioda devedesetih godina sa tim problemom.
Ministar je rekao da je uveren i da će predstavnici EU i UNHCR-a dati punu podršku u rešavanju statusa izbeglih i raseljenih lica.
Izbeći politizaciju u rešavanju problema
Crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da problemi izbeglih ne smeju da budu zloupotrebljeni da bi se susedima "zabijao klip u točkove na putu evropskih integracija".
"Problem izbeglih i prognanih je humanitarnog, ekonomskog i političkog karaktera i direktno je povezan sa procesom evropskih integracija", rekao je Roćen.
Prema njegovim rečima, rešavanje problema izbeglih i prognanih mora da bude oslobođeno bilo kakve politizacije.
"Ne smemo da dozvolimo da sudbine nesretnih ljudi posluže kao moneta za potkusurivanje u nečijim političkim ili bilo kakvim drugim interesima", istakao je Roćen i ocenio da pet godina nakon potpisivanja Sarajevske deklaracije nije zadovoljan njenom primenom, "ali da ne treba pošto-poto juriti krivca".
Prema Roćenovim rečima, u Crnoj Gori živi više od 16.000 izbeglih iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
"Vlada Crne Gore pokušava da im omogući iste uslove za život kao i ostalim državljanima", naveo je Roćen i podsetio da je vlada za izbegle sa Kosova organizovala obilazak njihovih kuća kako bi videli da li postoje uslovi da se oni vrate.
"Okrenuti ka evropskim integracijama moramo pokazati da imamo dovoljno političke volje i kapaciteta za rešavanje i najsloženijih pitanja", rekao je Roćen.
Na konferenciji su govorili i ministri inostranih poslova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Gordan Jandroković i Sven Alkalaj.
Ministar spoljnih poslova Hrvatske tvrdi da je ta zemlja učinila mnogo na tom polju i da su "stvoreni uslovi za povratak svih koji to žele".
Predstavnici UNHCR-a, Evropske unije, OEBS-a i Saveta Evrope rekli su da su spremni da pomognu svim državama regiona jugoistočne Evrope u konačnom rešavanju problema izbeglica i raseljenih lica.
