Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Mar.2013, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija o Đinđićevom nasleđu
BEOGRAD -
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu danas je održana naučna konferencija posvećena filizofskom i političkom nasleđu bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića, kojoj su prisustvovali brojni intelektualci iz Srbije i zemalja regiona.
Ubeđena sam da će ovaj skup značajno doprineti onome što je Zoran bio, radio i onome što nam je ostavio, rekla je Ružica Đinđić, otvarajući konferenciju "Teorijsko i političko nasleđe Zorana Đinđića".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Prema rečima Latinke Perović, tek sada otkrivamo Đinđića u njegovoj suštinskoj, filozofskoj dimenziji.
Njegove knjige su bile bez odjeka osamdesetih godina, ali smatram da njihovo vreme tek dolazi, rekla je Perović.
O opasnosti prebiranja po Đinđićevom filozofskom opusu kako bi se rekonstruisale njegove političke motivacije, govorio je profesor iz Zagreba Žarko Puhovski, koji je istakao da je nemoguće njegovo političko delovanje pred kraj života povezivati sa ranim filozofskim radovima, koji su se bavili sasvim specifičnim marksističkim temama.
Jugoslavija je, poput mesečara, tražila primerenu državno - političku formu, a nje nije bilo. Federalizam je opstajao sve dok se od njega nije tražilo da reši neke ključne stvari, to jest da stvarno bude federalizam. Jugoslavija nije bila samo nedovršena, već i nedovršiva tvorevina i Zoran je, na žalost, to i svojom srmrću morao da dokaže, kazao je Puhovski.
Profesor Alekandar Molnar rekao je da se Đinđić više bavio samim narodom, nego institucijama, jer je smatrao da je upravo u narodu i uzrok i rešenje svih problema.
Profesor Ilija Vujačić istakao je da je Đinđić nastojao da započne ideološki očišćen i funkcionalniji diskurs, izazivajući i provocirajući intelektualce.
Njegova dela su ostala nerazumljiva onima čiji su umovi bili zarobljeni unutar zatvorene misaone celine marksizma, istakao je Vujačić.
Profesor Vukašin Pavlović govorio je o uticaju civilnog društva i države u delu Zorana Đinđića, dok je Vladimir Pavićević istakao da Đinđićeve ideje i dalje nailaze na snažan otpor u društvu koje je duboko kolektivistički indoktrinirano.
Profesor Dragoljub Mićunović je ocenio je da je motiv ovakvih skupova pokušaj da se životni put Zorana Đinđića približi savremenicima, kako se njegov lik ne bi pretvorio u mit.
"Đinđić je bio predstavnik generacije koja je želela da se društveno angažuje kako bi dokazala da je dorasla da i sama bude deo revolucionarnog vremena, ali afirmacija liberalnih vrednosti na ruševinama marksizma nije bila dobrodošla u Srbiji, u kojoj se ubrzo javlja nacionalizam kao alternativni način integrisanja, rekao je Mićunović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
