Izvor: Politika, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncept kuće i f'ng švej
Kao i svaki drugi graditeljski nauk, i f'ng švej je sazdan od obrazaca arhitektonske tradicije iz koje je nastao i sa kojom se razvijao. Kineska arhitektura se veoma razlikuje od naše ne samo izgledom već i sasvim drugačijom prirodom. U ovom delu sveta kućom se smatra jedan objekat – prostor omeđen zidovima i krovom povrh svega.
Kineska kuća je pravougaona teritorija opasana visokim zidom i podeljena na devet zamišljenih, ničim sasvim jasno omeđenih polja. Njena struktura >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije čvrsto definisana zidovima i otvorima već je čine dva, tri ili više praznih prostora. Oni su međusobno razdvojeni isto tako praznim prostorima sazdanim od parova stubova između kojih su najčešće razapete sasvim lake i prozračne pregrade. Zidovi se pojavljuju samo onoliko koliko je to zaista neophodno. Suština kineske kuće je u toj praznini, u pružanju, kretanju i preplitanju prostora gde je isti prostor nekada spolja a nekada unutra. Svi delovi kuće se prožimaju i prepliću. To je, pre svega, zato da bi se omogućilo nesmetano kretanje ći polja i dnevni život ukućana usaglasio sa prirodom sveta u kojem živimo.
Koristeći se našim iskustvom nismo u stanju da odredimo da li je neki deo tradicionalne kineske kuće namenjen okupljanju porodice, odmoru, radu, spavanju, kupanju ili pripremi hrane. Jednostavno, mi ne razlikujemo kinesku "dnevnu sobu" od bilo koje druge prostorije. Uzmimo za primer džaj – prostor u tradicionalnoj kineskoj kući koji bismo mi zvali radnom sobom, kabinetom ili ateljeom.
Ovaj veoma važan deo kuće nama izgleda kao i svaki drugi. Najčešće se sastoji od četiri para stubova postavljenih na zidanoj platformi, dva bočna zida i niskog parapeta prema tremu sa prednje strane. Nema tavanicu pa se može uživati u lepoti često veoma komplikovanog sistema krovnih greda. Nameštaj u ovom prostoru je potpuno isti kao i u većini drugih prostorija u kući. Kako onda znamo da je to baš džaj? Vrsta prostora u tradicionalnoj kineskoj arhitekturi nije određena ni veličinom ni formom ni odlikama enterijera već odnosom prema ukupnom prostoru – njegovim f'ng švej karakterom. Džaj je ono skriveno mesto u kući do kojeg se dolazi preko dugog i složenog niza prostora, teško uočljivih prodora i prolaza na čijem kraju se džaj pojavljuje kao toplo iznenađenje. Obično je smešten u severozapadnom delu kuće. Južnom stranom obavezno izlazi na sasvim malo, senovito dvorište, sa svih strana uokvireno stubovima tremova. Pažljivo odabran raspored i oblik otvora na severnom zidu čini da se vrt na njemu pojavljuje kao niz dobro kadriranih slika. To je ono što ga čini mestom pogodnim za razmišljanje, čitanje knjiga, pisanje ili slikanje.
Ako pažljivo sagledamo čak i ovako sasvim skromne napomene o različitostima naše i kineske kuće, jasno nam je da je teško naći kakav objekat pogodan za vežbe jednog pravog f'ng švej majstora. Odlučili smo se za vojvođansku kuću samo zato što je jedino ona jasno organizovana oko dva dvorišta pa nam time pruža bar neke početne uslove za razumevanje f'ng švej govora. Prvo ćemo uporediti Vangovu i Vasinu kuću koje su slične taman toliko koliko i njihova imena.
Vangova kuća
Vangova kuća u malom gradiću poput tadašnjeg Pančeva, u kojoj su, u prvoj polovini prošlog veka, živeli Vangovi deda i baka, dedina konkubina, njegovi roditelji sa troje dece, njegov brat od strica kojeg je deda usvojio, sluga i dve sluškinje – u svemu je građena po pravilima f'ng šveja. Nalazila se na severnoj strani ulice prvog reda koja je razdvajala severozapadni kvart od zapadnog kvarta grada. Ta pozicija je najveći deo kuće držala na mestu na kojem se preklapaju drugi i treći krug grada. Drugi krug je u silaznoj fazi a treći u uzlaznoj pa su jin i jang na ovom mestu u dobroj proporciji.
Kada je parcela kupljena i sa svih strana ograđena visokim zidom, f'ng švej majstor je u tlocrt buduće kuće upisao kineski karakter đing koji znači "bunar". Time je ukupnu teritoriju podelio na devet polja. Zatim je unutar srednjeg polja uz pomoć f'ng švej kompasa (luopan) odredio dve centralne tačke; opšti centar "nebeskog bunara" i unutrašnji centar porodice. Nebeski bunar je najvažniji deo kuće. To je atrijum – veliko i prazno glavno dvorište, mesto na kojem kuća formira zgusnuto ći polje iz kojeg se životom napaja svaki njen deo. Ovo polje je zamišljeno kao osa komunikacije sa nebom. Unutrašnji centar porodice je mesto na kojem se podiže glavno zdanje sa oltarom kulta predaka. To je tačka koja čvrsto povezuje sve članove porodice u jedan sudbinski krug i upravlja trajanjem generacija.
Ako stanete u centar "nebeskog bunara" i okrenete se prema jugu ispred vas se nalazi kvadrant koji predstavlja spoljašnost kuće okrenutu prema javnom, bučnom i vulgarnom svetu. Iza vas je njena duša, njena zaštićena unutrašnjost, carstvo žena i dece u koje uvire celokupni porodični život. Levom i desnom stranom pružaju se kvadranti namenjeni perifernim potrebama domaćinstva na svakom od prethodna tri nivoa.
Pristojna skromnost
Ulaz u kuću pomeren je prema istoku iz tri razloga: istočna strana je bolja od zapadne, bliža je središtu grada i na istočnoj raskrsnici nalazila se velika drvena kapija sa tri prolaza (pailou) čije se ime bolje slagalo sa poslom kojim se bavio Vangov deda. Glavna kapija je bila velika, zidana i sa dva masivna drvena krila. U skladu sa dobrim običajima, izgledala je sasvim skromno i ničim nije odavala bogatstvo porodice. Jedini ukrasi bili su dva, znalački klesana, kamena odbojnika u obliku bubnja koji čuva mir u kući. U malim proširenjima unutar kapije smeštan je pribor za izlazak iz kuće. Kao što pravila nalažu, u istočnom proširenju čuvane su vrednije stvari kao što je veliki svileni suncobran koji je uvek bio vrhom položen prema severu da brani ulaz od zlih sila. Na zapadnoj strani su ležale korpe u kojima je ostavljana po jedna voćka da čuva bogatstvo porodice. Malo istočno krilo uličnog dela kuće koristilo se kao ostava za bakinu nosiljku jer u to vreme otmene dame nisu pešice išle ulicom.
Prolaskom kroz kapiju ulazi se u prazan, zidovima ograđen i kamenom popločan prostor. Nasuprot kapiji stoji bogato dekorisan zid (jin bi) koji brani kuću od svakog zla koje bi uspelo da prođe kroz glavni ulaz. U sredini ovog zida nalazi se niša u kojoj se u vreme praznika pali tamjan. Kroz otvore u desnom zidu vidi se mala travnata površina sa prirodno oblikovanom "curećom stenom" koja treba da pojača blagotvorno dejstvo znaka vode u jugoistočnom ćošku kuće. Kroz otvor bez vrata u levom zidu ulazi se u prvo dvorište – predvorje ovog doma. Sa leve strane nalazi se mali salon u kojem posluga prima glasnike i posetioce pre no što ih najavi gospodaru. U produžetku su ostave za razne kućne potrepštine i hranu. Iza ostava, odvojen još jednim zidom, nalazi se deo kuće u kojem boravi posluga. Odavde se pristupa glavnoj kuhinji.
Na sredini severnog zida srednjeg južnog kvadranta nalaze se bogato dekorisana "vrata visećih cvetova" – glavna kapija kuće koja vodi pravo u "nebeski bunar". Naspram kapije, u pročelju atrijuma smešteno je glavno zdanje u kojem borave gospodari doma. Srednji deo ovog zdanja je mesto okupljanja porodice, neka vrsta dnevne sobe. Na njenom severnom zidu smešten je oltar predaka. To je sto dobre izrade od skupocenog drveta koji se o važnim datumima zastire bogato izvezenom svilom. Na njega se prilikom obreda postavljaju žrtvene posude. Ono što je kod nas porodična ikona, u Kini su drvene tablice sa upisanim imenima predaka. Tablice se čuvaju u istočnom krilu – privatnim odajama gospodarice doma. Ona brine o njima i o praznicima ih iznosi na oltar. Privatne odaje gospodara su u zapadnom krilu glavnog zdanja.
Bočne prostorije "nebeskog bunara" namenjene su članovima srednje i najmlađe generacije. Na istoku je smešten bračni par a na zapadu njihovi sinovi. Po istoj hijerarhiji organizovan je i prostor severnog dvorišta koje je carstvo žena i male dece. Tu boravi glavna gospodareva konkubina, njegove unuke i drugi ženski članovi porodice. Supruga srednje generacije takođe veći deo dana provodi ovde u zasebnim odajama. Ponekad se u severnom dvorištu nađe mesto i za glavnu sluškinju.
Idući dalje na sever dolazimo do vrta. U jugoistočnom delu kuće porodice Vang nalazi se mali skriveni studio u kojem muški članovi provode vreme odmora i dokolice. U severnom delu vrta smeštena je imitacija seoske kolibe u kojoj povremeno borave bliski rođaci i najintimniji prijatelji ovog doma.
Ovo je kratak opis strukture tipične, tradicionalne kineske kuće u kojoj se ogleda delo dobrog f'ng švej majstora. U sledećem broju Vangovu kuću uporedićemo sa Vasinom da bismo postepeno objasnili kao umeće f'ng švej majstora može pravilno da se koristi u savremenom životu i uslovima jednog primera naše arhitekture.
Pišu: Ivana Prica i Vladimir Jereminov
[objavljeno: 20.03.2007.]
