Izvor: RTS, 19.Apr.2010, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncept "Trećeg sveta" zastareo
Predsednik Svetske banke Robert Zelik smatra da stari koncept "Trećeg sveta" ne odgovoara savremenoj ekonomiji. Podela zemlja na donatore i one koji mole za pomoć više nije podesna, poručuje Zelik.
Stari koncept "Trećeg sveta" nije više odgovarajući u novoj multipolarnoj globalnoj ekonomiji i stoga su potrebni novi pristupi kako bi se uzeli u obzir interesi zemalja u razvoju, izjavio je predsednik Svetske banke Robert Zelik.
Globalna ekonomska kriza iz 2009. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i uspon zemalja u razvoju u svetskoj ekonomiji su pokazali da kategorizacija zemalja na Prvi i Treći svet, na donatore i one koji mole za pomoć, na predvodnike i one koji su vođeni, više nije podesna, predočio je Zelik u govoru uoči sastanka Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu.
Važna međunarodna pitanja ne mogu biti rešena bez uključenja zemalja u razvoju u Aziji, Latinskoj Americi i Africi čije ekonomije beleže ubrzani rast, dodao je Zelik.
"Decenijama se govori o pojavi multipolarnog sistema. Vreme je da priznamo da postoji nova ekonomska paralela. Ako je 1989. godine predstavljala kraj 'Drugog sveta s komunističkim nasleđem', onda je 2009. godina označila kraj onog što je poznato kao 'Treći svet'. Sada smo u novoj, multipolarnoj svetskoj ekonomiji koja se ubrzano razvija", rekao je Zelik u Centru "Vudro Vilson" u Vašingtonu.
Globalna saradnja
Zelik je podsetio da ekonomski napredak zemalja u razvoju ima veliki uticaj na globalnu saradnju, multilateralizam i rad institucija, kao što je Svetska banka.
"Ekonomske i političke tektonske ploče se pomeraju", predočio je Zelik i dodao da se "i mi možemo pomerati zajedno s njima, ili možemo nastaviti da posmatramo novi svet kroz prizmu starog".
Preorijentacija u svetskoj ekonomiji ne ogleda se samo u Kini i Indiji, već i jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku.
"Podsaharska Afrika će do 2015. godine jačati prosečno više od šest odsto godišnje, dok bi južna Azija, gde živi više od polovine siromašnih u svetu, mogla istovremeno beležiti rast od čak sedam procenata godišnje, rekao je Zelik.
Predsednik Svetske banke je, međutim, upozorio da sa novom moći dolazi i nova odgovornost.
Podela odgovornosti u novom međunarodnom sistemu neće biti laka, što potvrđuju i svetski pregovori o trgovini i klimi koji su izneli na videlo duboka ramimoilaženja između razvijenih ekonomija i zemalja u razvoju, podsetio je Zelik.
Osvrćući se na klimatske promene, Zelik je upozorio da razvijene zemlje ne mogu primenjivati model "koji odgovara svima" i na zemlje u razvoju jer on neće biti efikasan i u tim zemljama.
"Politika koja se tiče klimatskih promena može biti vezana za razvoj i time dobiti podršku zemalja u razvoju za rast zasnovan na malim emisijama ugljenika, ali ne i ako je zasnovana na oštrim restrikcijama i ograničenjima", ukazao je Zelik.
Podrška zemljama u razvoju
"Zemljama u razvoju su potrebni podrška i finansije da bi investirale u put rasta, zasnovan na čistim tehnologijama. U svetu 1,6 milijardi ljudi nema pristup električnoj struji. Mada moramo voditi računa o čovekovoj okolini, ne možemo osuditi afričku decu da rade domaće zadatke uz svetlost sveće ili uskratiti afričkim radnicima radna mesta u industriji", rekao je čelnik Svetske banke.
"Izazov je podstaći prelazak na čistiju energiju bez žrtvovanja pristupa radnim mestima, produktivnosti i rasta koji mogu izvući stotine miliona ljudi iz siromaštva", istakao je Zelik.
Predsednik Svetske banke je takođe rekao da su promene u svetskoj ekonomiji i multilateralni sistem znatno uticali na Svetsku banku koja takođe mora biti otvorena za promene.
Svetska banka mora voditi politiku stalnih reformi, menjati se da bi se prilagodila brzim promenama okolnosti, kako bi najbolje služila interesima siromašnih u svetu u razvoju.
Ta institucija se nada da će na svojim prolećim sastancima obelodaniti promene kojima će zemlje u razvoju dobiti najmanje 47 odsto glasačkog udela.
Istovremeno očekuje prvo povećanje kapitala za 20 godina koje će ojačati njene finansije iz kojih je obezbeđeno više od 100 milijardi dolara pomoći od jula 2008. godine.
.jpg)
