Izvor: Blic, 07.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačno ćemo početi normalno da živimo
BOR - Više od 15 godina smo živeli u neizvesnosti. Sve oči su bile uprte u RTB jer skoro cela istočna Srbija zavisi od te nažalost dobrim delom propale i pokradene firme. Ova prodaja je došla u poslednji čas, nadam se da je kupac ozbiljan i da će u Boru ponovo početi da se normalno živi - komentariše za „Blic" prodaju RTB „Bor" Jovan Petrović, tehničar iz Bora.
Većina građana u Boru očekuje da će rumunski „Kuprom" kupovinom RTB-a za 400 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dolara i obaveznim investicijama od preko 180 miliona dolara konačno pokrenuti sa mrtve tačke privredni i društveni život u gradu. U suprotnom, bio bi to sunovrat iz koga se Bor više nikada ne bi povratio.
Novi vlasnik će biti u obavezi da od 4.500 radnika RTB-a, koliko je sada u tom preduzeću, naredne tri godine ispoštuje strategiju Vlade Srbije prema kojoj je optimalan broj radnika 4.200. Ukoliko novi vlasnik reši da otpusti 300 radnika, biće u obavezi da im po godini staža uplati otpremninu od 400 evra.
Novi vlasnik će u posed RTB-a ući tek nakon dva meseca, po uplati prve rate.
- Procenili smo da je reč o ozbiljnom kupcu i zato očekujemo da uloži novac po dinamici koju je prihvatio i time se konačno proizvodnja pomeri sa mrtve tačke. Osim obećanja da će pokrenuti RTB i od njega napraviti lidera privređivanja u regionu, Rumuni imaju ambiciozni program ulaganja u društvenu zajednicu. U razgovoru s njima, predočili su nam da su spremni da investiraju u infrastrukturu, turizam, kulturu i sport - kaže predsednik Nezavisnog sindikata RTB-a Rudolf Navijalić.
Jedna od institucija koja bi mogla da oseti napredak je i Tehnički fakultet u Boru, na kojem, pored informatike, menadžmenta, tehnologije i elektromašinstva, još postoje odseci za rudarstvo i metalurgiju.
- Poslednjih godina je osetno smanjen broj studenata na rudarstvu i metalurgiji. Nadam se da će situacija u RTB-u krenuti nabolje, čime bi poraslo interesovanje za studiranje na ovim tradicionalnim smerovima - kaže dekan Desimir Marković.
Ceo dvadeseti vek Bor je živeo od rudarstva. Od prodaje bakra živelo je pola tadašnje SFRJ. Privilegovani političari od rudarskog znoja dizali su vile na moru i planinama, a novac od zlata, koji je dodatni proizvod u produkciji bakra, odlazio je u državni trezor.
Postkomunistička vlast nije dozvoljavala da se osim ove privredne grane u Boru razvija bilo koja druga, pa je krahom RTB-a devedesetih godina, ovaj grad proživljavao najteže trenutke. Bakra je bilo kao u zlatnim vremenima, ali su zarade zaposlenima deljene na kašičicu i iznosile nekoliko maraka. Zbog sankcija, nebrige tadašnjih čelnika RTB-a o ekonomskom razvoju i investiranju, ali i sumnjivog poslovanja zbog kojeg niko nikada nije odgovarao, nekadašnji gigant je doveden na rub propasti. Grad, čije se održavanje infrastrukture oslanjalo na novac iz RTB-a propadao je sve više, pa su cene nekretnina dostigle najniži nivo u Srbiji. Trosoban stan od 70 kvadrata sa parnim grejanjem u centru grada, u najgorem slučaju mogao se kupiti za najviše 7.000 maraka. Ulicama Bora tada, ali i sada, i dalje dominiraju „fića" i „jugo".
Zbog svega toga, privatizacija nekadašnjeg metalskog giganta i privrednog čuda, mesecima je zaokupljala pažnju javnosti.
- Nadam se da novi vlasnik ima iskrene namere, i da će voditi računa i o profitu, o radnicima koji u njemu rade, i o ekologiji. Decenijama smo trovani nemilice, a država prikrivala podatke štiteći one koji su nalagali topljenje sumnjivih sirovina. Valjda će tome doći kraj i država treba da ima na umu da je sumnjivi koncentrat upravo dolazio iz Rumunije i Bugarske čiji državnici vode računa o zdravlju svoje nacije - kaže Ema Mikulović.
RTB je iz svojih rudnih ležišta krajem osamdesetih godina, proizvodio i do 120.000 tona katodnog bakra godišnje, što je deset puta više nego u 2006. Ipak, da situacija ide nabolje nakon raspisivanja tendera u septembru prošle godine, pokazuje podatak da su cene nekretnina u Boru skočile i do pedeset odsto.
Prema rečima sindikalca Navijalića, koji je imao uvid u kupoprodajni ugovor, novi vlasnik će morati da poštuje ekološke standarde, a ukoliko se to ne dogodi, zaprećeno je čak i zatvaranjem pogona Topionice bakra.
- „Kupromu" je ostavljena sloboda da odluči da li će unaprediti sadašnju Topionicu ili izgraditi novu. Pored toga, država se obavezala da uloži 80 miliona dolara u saniranje ekološkog nasleđa, a „Kuprom" će uraditi sanaciju - napominje ovaj sindikalac.
