Izvor: Danas, 12.Jan.2016, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunisti na Obali Malabara
Na severu Indije živi čuveno pleme Sapera. Sa generacije na generaciju bave se lovom na zmije. Za njih kažu da su čudotvorci jer poseduju sposobnost i osete gde se one kriju, "razumeju njihov govor", hvataju ih sa lakoćom i goloruki bez obzira da li su u prirodi ili u nečijoj kući. Morate znati da nijedan Indus neće ubiti kobru! Ukoliko mu je život ugrožen, radije će se povući nego povrediti pošto je zmija dragocena na pirinčanim poljima gde tamani miševe koji za noć unište naš >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << trud. Indijska država Kerala leži na zapadnoj obali Arapskog mora i ima oko 30 miliona stanovnika.
Smatra se jednom od najrazvijenijih država južne Indije. Kerala ima i tri obeležja koja je odvajaju od ostalih: komunizam, pismenost i veru. Desetak godina posle oslobođenja zemlje od Engleza, na lokalnim izborima pobedila je komunistička partija! Niko nije znao da objasni zašto baš tu, a ne u još nekoj indijskoj državi. Jedni misle da je razlog veliki broj bogatih sirijskih hrišćana, drugi tumače visokim procentom pismenosti:
"Mi smo primer da komunizam može biti uspešan ako se pravilno primeni!", zadovoljno tvrde žitelji Kerale.
Obala Malabara je od davnina čuvena. Još od jevrejskog kralja Solomona, koji je stigao iz Judeje radi "crnog zlata" (ime za začine). Iz Evrope dolazi Sveti Toma da propoveda. Na malabarsku obalu dolaze i pomenuti sirijski hrišćani - pripadnici istočne crkve. Izuzetno kulturni, obrazovani i u svemu napredni, oni sa sobom donose ogromno materijalno bogatstvo ali i drugu veru - hrišćanstvo. Sirijci započinju izgradnju crkava, škola, i ustanova kultura. Najzad, u 16. veku stižu Portugalci koji osnivaju vojna, a posebno trgovačka uporišta, ali - odmah započinju širenje hrišćanstva - milom, a više silom! Stari indijski hramovi postepeno nestaju, umesto njih masovno se grade bogomolje sa krstom.
Armija kaluđera i opatica neprestano stiže iz Evrope da prosveti indijski narod...
Naš vozač odlučuje da napravi pauzu i zaustavlja se ispod zidina iza kojih je crkva; visoka, siva, sa velikim zvonim. Kaldrmisanim putem penjemo se do visokih ulaznih vrata, iznad kojih piše da crkva pripada franjevačkom redu. Dočekuju nas dve kaluđerice - Induskinje. Ljubazne i gostoprimljive, predlažu nam da se osvežimo u hladovini šume kaučukovog drveta nedaleko od crkve.
Na vitkim stablima ugledah okačene kantice; iz kosih zareza - sa drveta u nju kaplje bela masa. Kad se kante napune sadržaj iz njih se sipa u bure, odnosi se i razliva u posebne kalupe, potom se pod valjkom presuju. Formirani komadi se suše na konopcu. Tako nastaje sirova guma koja odlazi u fabrike.
Kerala je poznata po kaučukovini i gotovo svaka porodica se bavi proizvodnjom gume.
