Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2015, 15:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komšije im bile kumovi i dželati

PREBILOVAČKI Srbi, žrtve ustaškog zločina konačno su našli svoj mir. U Hramu Vaskrsenja Hristovog pohranjeni su ostaci onih koji su dva puta ubijeni. Prvi put 1941, a drugi 1992. godine. A od neljudi i to biva. Tih kobnih avgustovskih dana 1941. u hercegovačkom selu Prebilovci dogodio se krvavi ustaški pir. Živi ili zverski ubijeni bačeni su u jame. Njih 836 - žena, dece, staraca... Jedina krivica bila je što su Srbi. A, kada su im posle pola veka potomci podigli spomen-kosturnicu, njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << duše ponovo nisu imale mira. Minirali su je povampireni zločinci tokom 1992. godine. Ali, pamćenje potomaka Prebilovčana i srpskog naroda nisu mogli da zatru. Sećanje živi u njihovim sinovima, kćerima, unucima, koje je okupilo osvećivanje hrama u spomen njihovih najmilijih. - U mojoj porodici petoro je stradalo. Baba, tetka, stričevi. Rekli su da ih vode u Srbiju. Poverovali su. Kad su videli puške, bilo je kasno. Potrpali su ih u kamione i odveli u Šurmance - priča Milorad Tripković. - Žive su ih bacili u jame. Decu su nabijali na bajonete. Iz jame niko nije pobegao. Preživeli su oni koji su pobegli u blato. Danima su se krili u ševaru obližnjeg jezera. Krvnici, dželati i siledžije bili su njihove komšije, prijatelji, kumovi... Hrvati i muslimani iz okolnih sela. Odveli su žene, decu, starce u seosku školu govoreći im da će ih preseliti u Srbiju. Naivna vera u reči komšija odvela ih je u smrt. Žene su se obukle u najlepše što su imale, noseći sa sobom zavežljaje. - Starije ljude ubijali su gde bi ih zatekli. Bebe su hvatali za ruke i noge i udarali njima o zid škole. Devojke su silovali pred majkama. Iz stomaka moje strine izvadili su bebu. Nabili su je na bajonet. Preživele su zatvorili u učionicu, a onda su ih sproveli nadomak mosta na Bregavi - priča Momčilo Tripković. Potrpali su ih u četiri kamiona i odveli na železničku stanicu u Čapljinu. Bezdušno su ih prebacili u stočne vagone. Povremeno sa baterijskim lampama upadale su ustaše tražeći lepše devojke. Pri odvođenju na stratište, zaustavili su se kod jame Golubinke. - U jamu su ih gurali kočevima, a manju decu bacali su uvis iznad ždrela jame - priča Tripković. - One koji su se u očaju hvatali za kamene ivice, udarali su kočevima po rukama i glavi dok ne padnu u ponor dubok 66 metara. Padali su jedni na druge. Preživeli Prebilovčani imali su snage da posle rata obnove selo. Ženili su se ponovo. Dobijali decu. - Mučki ubijenu decu nisu smeli da vade iz jama da bi ih sahranili. Vladalo je bratstvo i jedinstvo. Jama je zabetonirana. Mnogo godina kasnije pokrenuta je akcija za izgradnju spomen-kosturnice - govori Milorad Bulut, sin Danilov. - Kosturnica je sagrađena, ali žrtve ni u njoj nisu našle mir. Početkom devedesetih ovde se zatiralo sve što je srpsko. Inžinjerske jedinice hrvatske vojske, eksplozivom su rušili srpske kuće koje su u sebi imale beton. Porušili su i spomen-kosturnicu. Srbi su još jednom proterani, ali su se posle dvehiljadite neki od njih vratili. Da započnu život na zgarištu odlučilo se njih šezdesetoro. Dosta je onih koji žele, a nemaju gde, jer su sve kuće tokom poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini minirane i zapaljene.Ovde sam se rodio, odrastao i hoću da provedem starost. Da nije bilo stradanja, bilo bi nas nekoliko hiljada - govori nam Tripković. - Mladi se teško vraćaju. Uglavnom dolazimo mi penzioneri. Ako se nešto ne promeni, Prebilovci će za deset godina ostati pusti. BOMBAMA UĆUTKIVALI JAUKE- Majka mi je pričala da je ustaša Ivan Jovanović Crni sutradan bacio dve bombe u jamu, da u okolnim kućama meštani ne bi slušali krike paćenika. Ali bombe su se rapsrskavale u vazduhu, pa su se jauci čuli još sedam dana - kaže Momčilo Tripković.ZLOPAMĆENjE JE GREH- POSLE 75 godina stradanja i posle njihove mučeničke smrti, prisustvo žrtava strašnog zločina prekriva danas Prebilovce, Donju Neretvu i sve nas - kaže vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. - Ali, sećanje je divno, pamćenje pohvalno, a zlopamćenje najveći greh, koji u smrt vodi.

Nastavak na Večernje novosti...