Izvor: Blic, 14.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompromis
Izvesno je da delikatna međunarodna politička scena, isto kao i ozbiljna politička kriza kroz koju Srbija prolazi u ovoj, sada već iscrpljujućoj postizbornoj fazi, zahteva nove načine političke i javne komunikacije.
Umesto politike inata, bespogovorne bahatosti iza koje se zaklanjaju čelnici nekih političkih partija namerni da po svaku cenu zadrže svoje pozicije, umesto otvorenih ili prikrivenih pretnji koje političari međusobno razmenjuju, čime nedvosmisleno potvrđuju svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privrženost arhaičnom konceptu pseudo politike, shvaćenom kao „gazdovanje", krajnji je čas da se familijarizujemo sa kompromisom, kao univerzalnom strategijom političke komunikacije demokratskog sveta.
Apartno od činjenice da je kompromis ne samo optimalno, već i za građane Srbije jedino ohrabrujuće rešenje, izvesno je da se razlika između „politike kompromisa" (što je zapravo pleonazam) i „politike inata" (što je zapravo „conradictio in adjecto"), može interpretirati kao razlika između racionalnog planiranja i iracionalnog postupanja sa našom budućnošću. Štaviše, razlika između ova dva komunikativna obrasca, nedvosmisleno upućuje na razliku između orjentacije ka Evropi i samozavodljivog fantazma o udobnosti ostajanja na njenom pragu.
Čak jedanaest puta pomenuta reč „kompromis" u intervjuu koji je predsednik Tadić dao radiju BBC, nije samo argument upozorenja, kao što nije samo sofisticiran način otrežnjenja naše javnosti, već predstavlja izraz sposobnosti za racionalno i zrelo pregovaranje (što i jeste osnovno značenje kompromisa), a time i obavezivanje na ozbiljnu i dalekosežnu odgovornost, svih aktera političke scene.
Više od svega, medutim, uvodenje „kompromisa" u opticaj, najbolji je način da se demistifikuje politika, da se ona učini transparentnom, njeni akteri razvlaste fantazma o sopstvenoj misiji, i time oreol nedodirljivosti sa kojim mnogi računaju, ustupi pred neumitnim procesom demokratizacije društva.
