Izvor: Medijski istraživački centar, 26.Okt.2012, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komplikovani propisi – dodatna muka za dijabetičare

Oboleli od dijabetisa tipa 1 svake godine moraju da prođu kroz komplikovanu birokratsku proceduru. Medijski istraživački centar pokušao je da utvrdi zbog čega ih država primorava na to.
Piše Sanja Janačković
Iako je dijabetes tipa 1 neizlečiv, propisi su takvi da i obolelima od ove bolesti, najmanje jednom godišnje, lokalna lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje mora da overi nalog za trake za samokontrolu nivoa šećera u krvi.
 Bez obzira na činjenicu što pacijent od prošlogodišnje overe u praksi nije mogao biti izlečen, dužan je da iznova Fondu za zdravstveno osiguranje dokazuje svoju bolest, kako bi obezbedio test-trakice za aparat.
Boban Milosavljević

 Boban Milosavljević iz niške Asocijacije za zdravlje dijabetičara „Ebers“  objašnjava, da je procedura  komplikovana i dugotrajna, a greške u administraciji  česte.
 - Prvo idemo kod lekara opšte prakse da bismo uzeli uput, zatim sa njim kod specijaliste da popuni izveštaj za određeno pomagalo ili potrošni materijal, a onda opet odlazimo kod lekara opšte prakse da bi taj izveštaj overio – priča Milosavljević.
 – Overeni izveštaj nosimo filijali RFZO i još jednom lekaru opšte prakse, pa onda apoteci. Problem nastaje kada dođe do neke greške koju uoče tek u apotekari, pa onda moramo da radimo sve ispočetka. Dešava se i da lekari opšte prakse nas, pacijente, pitaju kako se tumači Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, jer sami u to nisu sigurni.
 Za nabavku mesečnih sledovanja špriceva, iglica, aparata, katetera i drugih pomagala za lečenje i kontrolu šećerne bolesti, nije neophodno mišljenje lekarske komisije na svakih dvanaest meseci. Zbog čega se ono zahteva samo za izdavanje trakica, iz RFZO dobili smo odgovor:
 „Nijedan pravilnik nije sveto pismo, pa tako ni ovaj. Na izradi Pravilnika radilo je više od dvadeset najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti medicine. I mi u RFZO smatramo da je potrebno pojednostaviti administraciju i, s tim u vezi, predložili smo izmenu iste. “
Osnovu ovog problema na lokalnom nivou Milosavljević vidi u lošoj koordinaciji i komunikaciji između niškog Doma zdravlja, Kliničkog centra, Fonda za zdravstveno osiguranje i Zdravstvene ustanove Apoteka Niš. Dešava se da, na primer, Pravilnik RFZO bude promenjen, a da o izmenama lekari opšte prakse i pacijenti ne budu obavešteni.
 - Tada se snalazimo tako što kao članovi Asocijacije „Ebers“ komuniciramo preko društvenih mreža, kako međusobno, tako i sa drugim sličnim udruženjima, i na taj način jedni druge obaveštavamo o promenama koje direktno utiču na naše zdravlje – kaže Milosavljević.
On smatra i da mesečno sledovanje od 50 test-trakica za aparat, na koje prema Pravilniku imaju pravo oboleli stariji od 26 godina na intenziviranoj konvencionalnoj terapiji (4 i više doza dnevno), ne zadovoljava potrebe pacijenata. Oni su često prinuđeni da zbog mogućih naglih oscilacija izmere nivo šećera i više od 50 puta mesečno. Pri određivanju takvih sledovanja za insulin i iglice, ne uzima se u obzir mogućnost da se potroši neka jedinica više, ili da se iglice pri promeni oštete.
 Pravilnikom o pomagalima koja se izdaju o trošku RFZO, izmenjenom 1. juna 2012. godine, propisano je da se količina plastičnih špriceva i igala za davanje insulina za jednokratnu upotrebu, na koju osiguranik RFZO ima pravo, utvđuje na osnovu broja dnevnih doza (od 30 kompleta za 1 dozu do 150 kompleta za 50 doza) i izdaje se za period od 3 meseca. Isto pravilo važi i za pen-špriceve i igle za njih. Kateteri i špricevi, kao potrošni materijal za spoljnu portabilnu insulinsku pumpu, izdaju se na šestomesečnom nivou, po 10 komada mesečno.
 Prema podacima RFZO u Srbiji od dijabetesa boluje najmanje pola miliona ljudi, što čini 6,7 odsto stanovništva, a od njegovih posledica godišnje umre oko 2500 osoba.
 Pošto je edukacija obolelih od dijabetesa jedan od najefektnijih načina sprečavanja njegovih mogućih komplikacija, Udruženje za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ iz Beograda pokrenulo je peticiju za vraćanje savetovališta za dijabetes u domove zdravlja. Ovakve inicijative podržavaju i stručnjaci.
 Nacionalna kampanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje „Menjamo dijabetes“ ističe činjenicu da lečenje komplikacija izazvanih dijabetesom, kao što su bolesti srca, oštećenje bubrega, slepilo i ulkusi koji dovode do amputacije nogu, košta višestruko više od cene regulacije šećera u krvi i da loše lečenje dijabetesa opterećuje zdravstvene fondove i ugrožava normalno funkcionisanje zdravstvenih sistema. 
Ovaj tekst je rezultat projekta „Produkcija istraživačkih priča“ , koji Medijski istraživački centar radi uz pomoć „FONDACIJE ZA OTVORENO DRUŠTVO“.

Nastavak na Medijski istraživački centar...