Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komesar
Emisija Radio-televizije Srbije "Ključ" o srpskoj siročadi sa Kosova žestoko je podelila javnost u Srbiji. Ta podela je ostavila trag i na stranicama našeg lista, koji je u petak objavio dva bitno različita autorska stava o spornoj emisiji. Naš kolumnista Dragoljub Žarković je bio mišljenja da je u "Ključu" prekršen princip da se detetu "ne sme postavljati pitanje koje oživljava detetov bol i tugu izazvanu nekim traumatičnim događajem". Urednica "Politikine" TV revije Branislava Džunov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mislila je, pak, da oni koji brinu o traumatizaciji dece pred kamerama prenebregavaju ono što je decu "dovelo u tu poziciju". Upravo je to, po nama, posao štampe u slobodnom društvu. "Politika" je upoznala svoje čitaoce sa rasponom mišljenja koja u ovoj sredini postoje o temi koja je do te mere uzburkala duhove u Srbiji.
Pokazalo se, ipak, da ne dele svi čitaoci isto poimanje uloge štampe u današnjoj, podeljenoj i posvađanoj Srbiji. U jučerašnjem broju ovog lista objavili smo, na primer (u rubrici "Među nama", pod naslovom "Ne plačite, deco Kosmeta"), reagovanje čitaoca Radoša Ljušića, kome se veoma dopalo razmišljanje gospođe Džunov, a nimalo mu se nije dopalo rezonovanje gospodina Žarkovića. Kada se sa nečijim mišljenjem ne slaže, gospodin Ljušić svoje neslaganje burno izražava, pa u njegovom pismu "Politici" glavni urednik "Vremena" namah postaje "puškar", "proterivač" i "komunistički komesar". Redakciji "Politike" ovaj profesor Beogradskog univerziteta i direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva ogorčeno prebacuje što ima "kolumnistu puškara i proterivača". Kaže da je zbog takvih kao što je Žarković jedno vreme prestao da piše za "Politiku" i da je čita, i vajka se: Zar proterivanja neistomišljenika nije bilo dosta 1945! Kako sme "Politika" da ima takvog kolumnistu, pita on.
Teško je pratiti političku i istorijsku logiku gospodina Ljušića. On izgleda misli da je nedopustivo objaviti, kako je rekao, "dva sasvim oprečna teksta" o istoj emisiji. To se da zaključiti po tome što se tako oštro obračunava sa onim od ta dva oprečna mišljenja sa kojim se ne slaže. Da li iz toga treba izvući zaključak da bi u "Politici" smelo da postoji samo jedno mišljenje, ono sa kojim se Ljušić slaže? A ako ga redakcija ne posluša, onda je to povratak u "komunizam" i 1945. godinu.
Oprostite, gospodine Ljušiću, ali, ne slažem se sa Vama. U 1945. bi nas pre vratilo odbijanje da objavljujemo oprečna mišljenja. Možda zaista, kako kažete, nema mnogo mogućnosti da se pomogne deci sa Kosova. Ali sasvim je sigurno da im se ućutkivanjem kolumniste "Politike" ne može pomoći.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 11/10/2006]
